U martu 2021. godine, glumica Danijela Štajnfeld optužila je glumca Branislava Lečića da ju je u maju 2012. silovao. Bio je to jedan u nizu slučajeva optužbi glumica za seksualno napastvovanje, a kao najpoznatiji proces, koji još uvek traje, izdvajamo onaj Milene Radulović protiv njenog nekadašnjeg učitelja glume, Miroslava Aleksića, što je prethodilo Danijelinoj optužbi.
Branislav Lečić oslobođen je optužbi, a tri godine poslije opet je na sudu. Ovoga puta u ulozi tužitelja, a optužena je glumica Anđela Jovanović. Ne, nije Lečić tužio Anđelu jer je on silovano lice, nego zbog povrede ugleda i časti, te traži 300.000 dinara, što je oko 2.700 evra. Anđela Jovanović mu je, tvrdi Lečić, povredila ugled i čast nakon što je odbila da deli kadar sa njim zbog, kako je navela, "neprijatnog iskustva iz prošlosti". Kadar su trebali da dele u seriji "Radio Mileva", u kojoj je Lečiću bila namenjena epizodna uloga i to čoveka koji je lažno optužen za zlostavljanje. U intervjuu Blicu Anđela je pojasnila: "Ni sada, ni bilo kada u budućnosti ne želim da budem u istom kadru sa tim čovekom, kako zbog onoga kroz šta sam ja prošla, tako i principijelno, zbog onoga za šta su ga moje koleginice optuživale."
Lečić se na prvom ročištu nije pojavio, ali uz Anđelu su bile brojne glumice i glumci, uključujući Milenu Radulović i Mirjanu Karanović. Podršku je dobila i od Danijele Štajnfeld, kao i Merime Isaković, nekadašnje glumice koja je takođe optužila Lečića za silovanje. Sam Lečić se od nove optužbe branio u režimskim tabloidima prozivajući glumice da ga satanizuju, što je, kaže on, proizvela Danijela Štajnfeld. A o otkazivanju uloge je rekao: "Ovde se prvi put dešava da mi neko uskraćuje pravo na rad. Da li je moguće da nekome uskraćujete posao? Pa to je radio Hitler Jevrejima tokom rata." Okrivio je za sve zapad, tvrdio da je sve promocija LGBT populacije, da je cilj da se uništi tradicionalna srpska porodica i da se promoviše usvajanje dece.
Aleksandra Mališić, iz Feminističkog kulturnog centra BEFEM ističe da je Lečićeva odbrana, u stvari, oprobano i uspešno zamajavanje izmišljanjem narativa o nevidljivim neprijateljima kako bi se skrenula pažnja sa pravih problema i odgovornosti jer, kako kaže, kad god je neka kriza, najlakše je udariti po ženama i drugim marginalizovanim grupama.
Lečića su mnogi znali i kao čestog govornika na opozicionim skupovima – od vremena Miloševića do vremena Vučića. Nakon oslobađanja od optužbi Danijele Štajnfeld Lečić je postao rado viđen gost vladinih tabloida, što primećuje i naša sagovornica koja ističe da je postalo pravilo da se osoba koja želi izbeći zakon u Srbiji mora zauzvrat prikloniti vladajućoj stranci i po potrebi izigravati dežurnu televizijsku ludu. Ono što ipak posebno ističe jeste da nasilnici i napasnici postoje i u poziciji i u opoziciji, kao i da su i jedni i drugi slepi na tu činjenicu sve dok je nasilnik u njihovom taboru.
- U takvim okolnostima, gde je interes žena na poslednjem mestu, žrtvama malo znači na kojim televizijama njihovi nasilnici gostuju. Kao društvo još uvek nismo spremni da osudimo nasilnike, a najčešće iz raznih interesa, kao što nismo spremni da stanemo uz žrtvu ako to sa sobom nosi neku cenu. Deklarativna javna podrška uglavnom zavisi i od socioekonomskog položaja žrtve, i nažalost, žene žrtve nasilja i dalje su uglavnom same - kaže Mališić.
Anđela je, kao što smo pomenuli, imala podršku koleginica i kolega, a Mališić udruživanje apostrofira kao jedini način da se žene izbore za svoja prava.
- Teško je imati osmeh na licu, s obzirom na okolnosti u kojima žene žive, ali verujem da će ta ženska snaga i zajedništvo doneti promene nabolje u našem društvu, kao što su i mnogo puta u istoriji i činile. Sa druge strane primetno je da Lečić uživa podršku, slobodno se kreće i radi, a slično je i sa Aleksićem, kome je nedugo nakon podizanja optužnice ukinut pritvor, pa ima vremena da tuži sve redom, upravo za povredu časti i ugleda - podseća naša sagovornica.
Ugled i čast? Davno osakaćeni pojmovi u čije ime su tuženi novinari, mediji, pojedinci, pa i pojedinke poput Anđele Jovanović. Mališić smatra da živimo u razlupanom društvu u kojem su reči ispražnjene od značenja i slobodne za bilo kakvo upisivanje, pa se tako "najveće hulje pozivaju na svoj ugled, koristeći pravne mehanizme zaštite kao mehanizme ućutkivanja".
- U tako pervertiranom poretku reči i delovanje više nemaju nikakvog smisla, a mi nemamo dogovor oko toga koje su nam vrednosti poželjne, što ljude čini apatičnima i beznadežnima. Da se sada nalazimo u, ne tako davnim, vremenima kada smo razumeli šta znače ugled i čast, sigurna sam da ne bismo bili tako nemi pred nepravdom, a siledžije nam se ne bi obraćale sa nacionalnih frekvencija - zaključuje ona.
