Koliko je za vas iznenađujuća vest da je FK Partizan pokrenuo akciju protiv homofobije, mržnje, rasizma?

Prvi pogled na vest u meni je proizveo mešavinu neverice i po ko zna koji put probuđene nade da se i u našem fudbalu može desiti nešto pozitivno. Sama ideja kampanje onako kako je predstavljena je zbilja hvale vredna. Usmerena je na probleme koji se sistematski i svesno ne rešavaju već decenijama, bez obzira koja partija i koja "ideologija" je na vlasti. Nažalost, ciničan deo mene ne vidi da je u pitanju iskren i autentičan pokušaj da se uhvati u koštac sa oblicima ponašanja među navijačkim grupama koji su postali potpuno normalizovani – nasiljem i mržnjom prema svemu što je drugačije.

Interesantan je momenat, jer FK Partizan upravo preživljava teške trenutke koji prate užasni sportski rezultati?

Fudbalski klub Partizan jedva da i postoji. Uprava potpuno otuđena od navijača, rezultati su za standarde kluba tragični, a smisao postojanja upravljačkih struktura je da na svaki način sačuva lik i delo predsednika Vučića od, kako on to vidi, vređanja i blaćenja. U takvoj situaciji ova inicijativa deluje kao očajnički pokušaj da se, da se tako izrazim, "oživi mrtvac", gađajući vrednosti oko kojih bi, ako niko drugi, bar šira javnost mogla da se složi. Ostavljam, naravno, mogućnost da u samom klubu postoji neko ko razume savremene trendove i ko shvata koliko je navijačka scena već decenijama toksična. Bojim se, ipak, da je ovde reč samo o umivenom pokušaju da se pod sloganom borbe protiv homofobije spreči već notorno skandiranje "Vučiću pederu".

Verujete li da bi i ostali klubovi mogli da se pridruže ovoj akciji, sa posebnim akcentom na Crvenu Zvezdu?

Bojim se da motivi koji leže iza ove Partizanove inicijative, čak i kada bi u Zvezdi i drugim klubovima postojala iskrena volja, proizvode više podsmeh nego što se ona doživljava ozbiljno. Zaista bih voleo da vidim makar jednu suvislu kampanju koja bi mogla da ujedini klubove iz Srbije ili sa prostora bivše Jugoslavije, a koja bi bila usmerena ka rešavanju problema sa kojima se svi suočavaju. Praksa govori da je tako nešto ipak malo verovatno, jer klubovi ne nalaze nikakav interes da se sukobljavaju sa svojim navijačima, a naročito ne oko vrednosti koje su zasnovane pre svega na nacionalizmu, iz kojih proističu i drugi oblici mržnje i patologije.