Rezultati istraživanja koje su proveli Vestminsterska fondacija za demokraciju (WFD) i Institut za razvoj i inovacije pokazuju da zemlje zapadnog Balkana zbog migracija mladih gube golema sredstva. O kolikim je gubicima riječ?
WFD je razvio model po kojem smo probali da procenimo troškove migracija mladih. Budući da nema tačnih i proverenih brojki mladih koji emigriraju, napravili smo costing za jednu mladu osobu iz svake zemlje zapadnog Balkana i onda na osnovu različitih procena migracija i brojki koje su dostupne – Svetska banka, OECD, Eurostat – napravili nekoliko potencijalnih scenarija. Tako imamo optimistički i pesimistički scenarij. U optimističkom scenariju, zemlje zapadnog Balkana – Albanija, BiH, Crna Gora, Severna Makedonija, Kosovo i Srbija – gube oko 840 milijardi eura na godišnjoj osnovi, dok po najpesimističnijem scenariju gube do 2,45 milijardi eura godišnje.
Koje su zemlje najviše pogođene tim odljevom mladih i koje su njegove posljedice?
Najpogođenije su veće zemlje, pre svega Srbija, BiH i u jednom delu Albanija, dok su ekonomski i brojčani efekti migracija mladih manji u Severnoj Makedoniji, na Kosovu i u Crnoj Gori. Bez mlade radno sposobne radne snage održiv ekonomski rast je teško moguć i efekti na BDP su veoma negativni. Mladi ne kreiraju vrednost, ne doprinose rastu BDP-a kao i indukovanom efektu kroz potrošnju. Ukoliko se mladi ne vrate i ako odluče da ostanu u zemljama u koje su migrirali, efekti su negativni na dug rok. Po procenama iz analize, efekti mogu da dostignu i do tri odsto BDP-a. Tradicionalno, doznake igraju veliki udeo u kreiranju BDP-a, a Srbija i Albanija imaju veliki procenat doznaka koje kreiraju BDP, no važna je i struktura doznaka. Samo mali procenat doznaka ide na investicije, a veći u potrošnju, a i sama struktura migracija se menja. Sve više mladih i mladih porodica migrira, a time se smanjuju i doznake jer oni koji migriraju grade svoju budućnost u drugim zemljama.
Koji se problemi otvaraju s obzirom na rezultate ovog istraživanja?
Nažalost, zapadni Balkan ne može da izdrži kompetitivni pritisak EU-a i migracije su neminovne. To moramo prihvatiti, ali moramo raditi na tome da se one smanje. Iz istraživanja je jasno da je pre svega Nemačka dobitnik ovih migracija. Krajnji cilj bi bio da se kreiraju politike koje bi stvorile cirkularne migracije i da se otvore perspektive da se mladi vraćaju kroz obrazovne, ekonomske, društvene ili socijalni programe. Otvara se i pitanje naših obrazovnih sistema. Ako obrazujemo doktore i inženjere ili profesije koje migriraju, onda naše države de fakto investiraju u razvoj zemalja kamo se migrira.
