Fond za humanitarno pravo (FHP) u Srbiji predstavio je godišnji izveštaj o suđenjima za ratne zločine. Pandemijska godina uticala je na dodatno zatvaranje suda i Tužilaštva za ratne zločine prema javnosti. Predstavljajući rezultate Ivana Žanić, izvršna direktorka FHP-a, istakla je tri ključna problema, a kao najbitniji navodi taj da suđenja za ratne zločine nema.
"Veoma je mali broj novih optužnica. Prošle godine podignuto je sedam optužnica, od čega je pet ustupljeno iz BiH. Tokom cele godine deset zamenika tužioca i tužiteljka podigli su svega dve optužnice. Taj broj je nedovoljan", rekla je Ivana Žanić.
Kao drugi problem navela je "nastavak prakse neprocesuiranja visokorangiranih počinilaca za ratne zločine". Podsetila je da je FHP podneo krivičnu prijavu protiv Dušana Lončara, komandanta JNA koji je, prema prijavi, naredio napad na Lovas. Prijavu su podneli i protiv Svetozara Andrića, danas narodnog poslanika u Skupštini Srbije, kojeg se tereti da je bio osnivač logora Sušica i da je aktivno učestvovao u srebreničkom genocidu. "Nemam informaciju da li se protiv njih vodi istraga", dodala je Žanić.
Kao treću odliku navodi da "nema optužnica za zločine koji su počinjeni tokom sukoba na Kosovu". Poslednja optužnica koju je Tužilaštvo podiglo je ona iz 2014. protiv Pavla Gavrilovića i Rajka Kozline za zločin u mestu Trnje u martu 1999. godine.
Poseban problem je dugo trajanje suđenja, a suđenje za Lovas navedeno je kao najbolji primer za to jer je trajalo više od deset godina. U međuvremenu je ozbiljna optužnica, koja je obuhvatala svih 69 žrtava, 14 optuženih i 196 svedoka, izgubila i svedoke i žrtve i optužene, na šta je ukazala pravnica FHP-a Marina Kljaić. Navela je da je prva prvostepena presuda doneta 26. juna 2012. godine. "Svih 14 optuženih osuđeno je na kazne od četiri do 20 godina. Iduće godine je Apelacioni sud to ukinuo i vratio prvostepenom sudu", kazala je Kljaić. Proces je ponovljen i okončan u junu 2019., a u međuvremenu su petorica optuženih umrla, dok je jedan postao procesno nesposoban. "Tom presudom je samo osam optuženih osuđeno na od četiri do osam godina", istaknula je Kljaić. Ali ni to nije bio kraj, jer je i takvu presudu Apelacioni sud preinačio i dvojicu optuženih oslobodio krivične odgovornosti.
"Od ozbiljnog postupka koji je imao 69 smrtno stradalih on je sveden na postupak koji je završio bez spominjanja imena ijedne žrtve, gde su osuđena tri pripadnika JNA i tri pripadnika paravojne formacije 'Dušan Silni'. Izrečene su im minimalne kazne", rekla je pravnica FHP-a i upitala se "kako je od tako ozbiljne optužnice moglo da dođe do samo pet kazni ispod zakonskog minimuma". Naglasila je i da je prilikom donošenja odluke o presudi sud primenio institut ublažavanja. "Protok vremena uzet je kao olakšavajuća okolnost, iako to ne bi smelo da bude jer ratni zločini ne zastarejavu. Apelacioni sud je to uzeo svima i onda je svima uzeo pojedinačne porodične prilike. Pa je olakšavajuća okolnost da je neko oženjen, da je otac dece..." Kljaić je zaključila da je ovakva presuda sramna za pravosuđe jer 69 porodica nije dočekalo pravdu. Smatra da su uzrok tome dugo trajanje postupka, nepripremljena optužnica i "želja suda da do krajnjih granica umanji ulogu JNA za zločin u Lovasu".
"Veliki broj članova porodica ostao je bez ikakve šanse da pravda bude zadovoljena i da neko bude odgovoran za smrtno stradanje. Kako se sve svelo samo na nečovečno postupanje, što se tiče uloge JNA, a od samog početka se znalo ko je izdao naredbu za napad na Lovas? To je bio komandant brigade Dušan Lončar koji je naveo da Lovas treba očistiti od pripadnika ZNG, policije RH, kao i stanovništva koje je neprijateljski nastrojeno", naglasila je Marina Kljaić.
Od 2008. godine do danas FHP je Tužilaštvu za ratne zločine podneo 32 krivične prijave, uključujući i onu protiv Lončara. Od tog broja, na osnovu četiri krivične prijave je podignuta optužnica, ali ne protiv svih prijavljenih i ne za sve događaje (Skočić, Trnje, Ćuška, Tenja), ističu iz FHP-a.
Probleme sa suđenjima za ratne zločine imaju i na Kosovu. Predstavnik FHP-a iz Prištine izneo je ključne probleme sa kojima se suočavaju, a to su najavljivanje suđenja u odsutnosti i dugo zadržavanje optuženih u pritvoru, često do same presude. Kakav je odnos najbolje pokazuje podatak da je do sada osuđeno 35 Albanaca, petorica Srba i jedan Rom. Bekim Blakaj, direktor FHP-a Kosova, ističe da se taj podatak često zloupotrebljava u kosovskoj javnosti. "Činjenicu da je osuđen veći broj Albanaca često koriste oni koji se protive jer ističu da na Kosovu ima mnogo više albanskih žrtava, ali da je osuđeno mnogo više Albanaca. Niko ne obraća pažnju na to da su oni osuđeni za zločine prema Albancima", rekao je Blakaj i dodao da od svih pravosnažno osuđenih nijedan nije osuđen za ubistvo Srba.
