Spuštanjem venca i crvenih ruža u Dunav kod veslačkog kluba u Vukovaru i polaganjem venaca uz breze u parku u Borovu Naselju, predstavnici Veća srpske nacionalne manjine grada Vukovara, Samostalne demokratske srpske stranke i Zajedničkog veća opština, na Vidovdan su odali počast srpskim civilnim žrtvama rata 1991. godine.

- S obzirom na to da u ovom gradu nemamo mesto na kojem bismo odali počast nevino stradalim Srbima, mi naše vence prislonjamo uz drveće. I to je poruka koja govori o odnosu vukovarskih vlasti prema stradanjima naših sunarodnika - kazala je tom prilikom potpredsednica SDSS-a Dragana Jeckov.

- Gradske strukture i rukovodstvo grada nikada nisu imali sluha za naše zahteve da odobre postavljanje makar spomen-ploče, a kako se stvari odvijaju u poslednje vreme, mislim da to ni ubuduće ne možemo da očekujemo. Ipak, nećemo odustati i dalje ćemo insistirati da nam se to omogući. Dok god se to ne dogodi, svake godine ćemo se na Vidovdan okupljati na ova dva mesta i nećemo prestati da se sećamo naših žrtava – poručio je Srđan Kolar, gradski većnik i predsednik vukovarskog SDSS-a.

Mnogi vukovarski Srbi su u leto i jesen 1991. godine odvođeni su iz svojih kuća, sa radnih mesta ili iz skloništa, ubijani i bacani u Dunav. Egzekucije su se događale u klubu dizača tegova i staroj klaonici u Vukovaru te na železničkoj stanici i u dvorištu dečjeg vrtića u Borovu Naselju. Iako je od tada prošlo gotovo 29 godina, krivci za zločine nad nedužnim srpskim civilima nisu pronađeni niti kažnjeni, a mnoge porodice još nisu pronašle i dostojno sahranile posmrtne ostatke svojih najmilijih. Pre polaganja venaca, predstavnici srpske zajednice prisustvovali su arhijerejskoj liturgiji u Sabornoj crkvi svetog oca Nikolaja u Vukovaru koju je služio episkop osečko-poljski i baranjski Heruvim.

- Vladika Heruvim nas je uputio da, kad već gradske vlasti ne dozvoljavaju nikakvo spomen-obeležje, mesto za sećanje na naše žrtve bude u okviru naše pravoslavne crkve. Predložio je da u dvorištu hrama Sv.oca Nikolaja zajedničkim snagama podignemo krst oko kojeg ćemo se okupljati i obeležavati datume stradanja našeg naroda. O tome ćemo svakako razmišljati jer ljudi zbog kojih se ovde okupljamo nisu sami sebi oduzeli život. Kako drugi traže da se pronađu krivci za smrti njihovih bližnjih tako i mi tražimo pravdu i poštovanje za naše nevine žrtve – istakla je Dragana Jeckov.

Svake godine na Vidovdan, stradalih u ratu se prisećaju i meštani Bršadina, u kojem je stradala je 51 osoba. Od mnoštva granata koje su 1991. godine padale na to selo poginuo je i Dragan Jovičić.

- Živeli smo u Vukovaru, ali smo morali izbeći u Bršadin. Tata je poginuo 2. novembra. Nedaleko od naše kuće pala je granata, a osim mog oca tada je poginulo još četvero ljudi. Imao je 43 godine - priča Branko Jovičić. Život bez oca, s majkom i desetogodišnjom sestrom bio je težak.

- Nisam imao ni punih 18 godina. Kao roditelj mi je tada bio najpotrebniji, a i danas mi nedostaje. Puno mi znači što se ovako okupljamo i što ih nismo zaboravili - kaže Branko.

Vence na spomen-ploču koju je pre 20 godina na bršadinskom groblju podigao Mesni odbor Bršadin, položili su predstavnici Veća srpske nacionalne manjine opštine Trpinja i Zajedničkog veća opština. Do iduće godine, biće postavljena i ploča na kojoj će biti uklesana imena svih bršadinskih žrtava.