Decenija i po je prošla od mitinga "Kosovo je Srbija", kasnije poznatog i kao "Kosovo za patike", jer su tokom mitinga pljačkane prodavnice. Kažu da je tog 21. februara 2008. na ulicama Beograda bilo oko 300.000 ljudi, a povod okupljanju bilo je proglašenje nezavisnosti Kosova. Na vlasti su tad bile Demokratska stranka i Demokratska stranka Srbije, a Srpska radikalna stranka, koja je imala najveći broj poslanika u Skupštini, odbrojavala je poslednje mesece pre nego su njeni tadašnji lideri Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić - u odsustvu pravog, Vojislava Šešelja koji je bio u Hagu – najavili formiranje Srpske napredne stranke. Među govornicima su tad bili Nikolić, kao predstavnik opozicije, ali i Vojislav Koštunica, lider DSS i tadašnji premijer. Deceniju i po posle uloge su izmenjene. Vučić najavljuje potpisivanje predloženog francusko-nemačkog sporazuma koji znači da se Srbija neće protiviti prijemu Kosova u međunarodne institucije, a to opet mnogima znači i priznanje nezavisnosti. Ulice su, međutim, ostale prazne, ako ne računamo nekoliko stotina prosvednika protiv sporazuma koji su se 15. februara okupili pred Predsedništvom Srbije. Tom prilikom uhapšeni su lider profašističke organizacije Narodne patrole Damjan Knežević i vlasnik i urednik portala srbin.info Dejan Zlatanović zbog postojanja sumnje da su pozivali na nasilnu promenu ustavnog uređenja. Zlatanović je na skupu govoreći o sporazumu poručio "Ko potpiše – njega ubiše".
Poslanik u Skupštini Srbije i advokat Aleksandar Olenik ističe da je SRS, a kasnije SNS, onda bila opozicija, a danas je na vlasti. Bez njene podrške ne može da dođe do sličnih scena.
- Vidimo kako to izgleda kad režim ne daje podršku desničarima. Nema navijačkih grupa, a na ulici je bilo stotinjak ljudi. To je sva snaga bez pomoći Vučića - objašnjava za Novosti i dodaje da predsednik pre svih zna koliko će ljudi izaći na ulicu jer on to kontroliše. Kako izgleda ulica kad su na njoj i "navijači" sećamo se sa protesta tokom korone, kad su pripadnici klana Veljka Belivuka bili prisutni, a bili su prisutni i na inauguraciji predsednika 2017. kad su napadali građane i novinare, podseća novinar nedeljnika NIN Vuk Cvijić.
- Vlast pokušava da uspostavi kontrolu preko paramilitarnih grupa, huliganskih grupa, nosioca kriminala. Vidimo na ulicama prilikom raznih protesta ljude koji su vezani za njih, a imamo i onaj presretnuti razgovor, aferu navodnog prisluškivanja predsednika kada se čuo sa osuđenim ekstremnim desničarom, Mišom Vacićem, a spominje se neki pištolj. Vidimo da imaju zaštitu na najvišem političkom nivou čim tako neko sa ulice može da se čuje sa predsednikom - zaključuje Cvijić.
Kao najočigledniji primer saradnje države i kriminalnih grupa navodi biznismena s Kosova Zvonka Veselinovića i potpredsednika tamošnje Srpske liste Milana Radoičića. Za njih ističe da imaju zaštitu policije iako su osumnjičeni, pa čak i optuživani za kriminalne radnje. Oni su bili prisutni i u Skupštini kad je predsednik obrazlagao zašto je dobro potpisati navedeni sporazum. Olenik naglašava da je time poslata jasna poruka onima koji bi se protivili sporazumu - jer su oni bili ti koji su na severu Kosova organizovali barikade – "Kad je rečeno da budu barikade, bile su. Kad je trebalo da se povuku, povučene su". Inače, suđenje za paljenje ambasade SAD-a tokom protesta "Kosovo je Srbija" i nakon 15 godina traje. Među optuženima se nalazi i pet visokih policijskih službenika koji se terete da nisu policiji izdali naređenja koja bi sprečila napad huligana, a osim spaljivanja američke, nemačka i hrvatska ambasada su kamenovane.
