Sa početkom Vaskršnjeg posta, u drniškom Parohijskom domu otvorena je radionica oslikavanja pravoslavnih ikona. Koreni ikonopisanja sežu do ranog hrišćanstva, a tehnike su mu usavršene u vizantijsko doba. Uz blagoslov episkopa dalmatinskog Nikodima, radionicu u Drnišu vodi sveštenik Milan Radusin, koji će zainteresovanima prenositi bogato znanje o vrstama preparatura, pozlata, lakova i zaštite ikona, ali i ikonografskim kanonima i simbolici. Cilj radionice je da se svaki polaznik upozna sa celim procesom izrade ikone te da sam, za vreme nastave, izradi jednu.
- Ideja o radionici rodila se spontano. Kako se bližio Vaskršnji post, koji nas čini molitveno obazrivijima, smatrali smo da je to dobro vreme da se okupimo, pa radionica traje do kada i post, oko mesec i po dana, i to uglavnom vikendima. U tom periodu polaznici mogu da savladaju osnovne tehnike, terminologiju i materijale ikonopisanja, počev od pripreme daske, pozlate i crteža do prenosa crteža na dasku i slikanja ikone - kaže Milan.
U pravoslavlnom ikonopisanju postoje određeni kanoni kojih se pridržavaju svi ikonopisci, a oni nisu zvanično propisani, nego se generacijama prenose sa majstora na učenike. Osnovno pravilo je da se ikona radi po predlošku neke starije ikone; slikanje ikona po mašti umetnika, bez poznavanja kanona, ne predstavlja crkveno učenje i ne naziva se ikonopisanjem u strogom smislu. Ikona je slika na drvetu, platnu ili kamenu sa likom Isusa Hrista, Bogorodice i drugih svetitelja, anđela ili događaja vezanih za istoriju Crkve i Sveto pismo. Postavlja se na ikonostase i zidove pravoslavnih hramova, opet po određenim kanonima. Osim umetničkog talenta, u tu veštinu valja uložiti puno truda i rada. Voditelj radionice ikonopisanjem se sam, nakon završene umetničke akademije, bavi već 15 godina.
- Za slikanje ikona koristi se tzv. jajčana tempera. Slikanje bojama spravljenima od žumanceta je vrlo stara tehnika i skoro sve srednjovekovne ikone izrađene su tako. Ta vrlo postojana boja sastoji se od veziva i pigmenta, nekad najčešće mineralnog porekla, koji daje razne nijanse žute, crvene, oker i braon-zemljane. Za crni pigment koristili su se uprašeni ugljenisani štapići vinove loze. Danas koristimo i sintetičke, fabrički pripremljene pigmente, mada su u upotrebi i prirodni. Mi ikonopisci uvek se nastojimo pridržavati toga našeg tipika, da radimo na stari način i to prenosimo učenicima. U ikoni je puno toga sabrano, i umetnost i duhovnost i teologija. Ikona je molitveni predmet bez koga se u crkvi ne može funkcionisati, to je Sveto pismo u boji. Ja sam od onih koji smatraju da je za ikonopisanje potrebno malo dara i puno rada - objašnjava otac Milan.
Radionicu trenutno pohađa 17 učenika. Iako neki već imaju iskustva u ikonopisanju, drniški kurs smatraju korisnim i za umetničku i za duhovnu obnovu. Jeromonah Amvrosije svakog vikenda u Drniš dovozi bogoslove iz Manastira Krka, pa zajedno sa njima obnavlja već usvojeno znanje.
- Svaki trud i rad uvek su dragoceni, ali i neophodni u ovim sredinama u kojima je mladih ionako malo, a prilika za edukaciju i usavršavanje još manje. Stoga je interesovanje za radionicu od početka bilo veliko, ali smo broj polaznika morali ograničiti zbog prostornih mogućnosti. Stvaranje ikona menja nas duhovno, obnavlja nas i učvršćuje u veri - kaže Amvrosije.
Jovan Pađen već je drugi puta sa radošću prihvatio mogućnost usavršavanja u ikonopisanju.
- Čim sam krenuo u krčku bogosloviju, pohađao sam sekciju na kojoj nas je otac Milan upoznavao sa ikonopisanjem. Sada u Drnišu imamo i bolje uslove i više vremena, pa smo otišli korak dalje u savladavanju veštine sa kojom bih se jednom i sam voleo baviti - zaključio je mladi bogoslov.
