Na beogradskom Prajdu bilo je više od deset hiljada ljudi, bio je najmasovniji do sada, a na njemu je zabeležen i fenomen kojeg na dosadašnjim prajdovima nije bilo. Navodeći spomenutu cifru, masovnost ovogodišnjeg Prajda potvrdio je i njegov organizacioni odbor u saopštenju. Nešto drugačiji sud o brojci dao je Aleksandar Gubaš preko stranice "Fan klub protesta". Procenio je da je bilo je oko 4.000 ljudi "svih rodova i prelaza između njih", ali to ne umanjuje činjenicu da je ovo ipak najmasovniji Prajd dosad, ako izuzmemo prošlogodišnji EuroPride, koji je nakon silnih zabrana izveo na ulicu možda i veći broj ljudi. Prošle godine to je bio odgovor na zabrane i pretnje, čega ove godine nije bilo.

Goran Miletić iz Organizacionog odbora Prajda kaže da je svaka Nedelja ponosa do sada proticala bez ijednog incidenta, kao i da je prošle godine bilo malo napetije, ali nije bilo incidenata tokom same sedmice.

- Ove godine je cela Nedelja ponosa bila relaksirana i opuštena, a i sama šetnja. Nije bilo tenzije u medijima, priče o zabrani niti navodnih pretnji po bezbednost. Navodnih, jer je od 2014. godine Prajd uvek bio potpuno bezbedan, ali se u medijima pod kontrolom vlasti uvek predstavljao kao nebezbedan. Dakle, sve je proteklo upravo onako kako treba stalno da bude, a nadam se da će naredne godine na ovakav Prajd doći još više ljudi - kaže Miletić.

Na samu brojnost je uticalo mnogo faktora, napominje on. Kao jedan od njih navodi činjenicu da nije bilo negativne kampanje u tabloidima, zbog čega su se građani manje plašili, ali posebno je uticao jedan fenomen. Beograd je, naime, od početka rata u Ukrajini postao domom velikom broju Rusa i Ruskinja. Mnogi od njih došli su tu subotu do parka Manjež i, veruje se, prisustvovali svom prvom Prajdu.

- Da, prisustvo učesnika koji su iz Rusije, Ukrajine i Belorusije jeste bilo vidljivo i jeste nov fenomen. U Moskvi i Minsku Prajd je gotovo nemoguć, dok je u Kijevu situacija uporediva sa Beogradom. Mislim da je svima njima sloboda bila preko potrebna i da je Beograd Prajd pružio makar taj minimum – šetnju na kojoj se protestovalo i tražilo da država ispuni postavljene zahteve - zaključuje naš sagovornik.

Slogan ovogodišnjeg Prajda bio je "Nismo ni blizu", što je jasna aluzija na to koliko smo daleko od ispunjavanja zahteva postavljenih još 2014., a na čijem ispunjavanju se sporo radilo do 2021. godine, podseća Miletić koji dodaje da je urađen predlog Zakona o istopolnim partnerstvima, a pre toga je izmenjen i Zakon o matičnim knjigama koji je otvorio mogućnost da trans osobe promene ime i JMBG posle promene pola.

- Međutim, prošle godine je EuroPride vlast zabranila pa je ipak održan, a saradnja sa vlastima je ponovo postala problematična, rad na zakonu je zaustavljen i trans osobe i dalje imaju praktične probleme - naglašava Miletić.

Pre početka Nedelje ponosa organizatori su poslali dodatni zahtev na adrese deset institucija sa idejom da na njihovim zgradama bude istaknuta zastava duginih boja "čime bi državni organi pokazali makar simboličnu posvećenost poboljšanju ljudskih prava LGBT zajednice i time pokazali da za njih nismo građani drugog reda", objašnjava naš sagovornik i dodaje da je zastavu istakla samo poverenica za zaštitu ravnopravnosti, dok je odgovor predsednika i gradonačelnika bio neprihvatljiv i nepotrebno agresivan, isto kao i njegova ranija izjava da neće potpisati Zakon o registrovanim partnerstvima, napominje on i zaključuje da deluje da "smo manje vredni, da nas se vlast stidi i čini minimalne korake samo onda kada to baš mora". Ističe i da ono "što tražimo ne košta ništa, niti će građani imati manje prava ako se usvoje predloženi zakoni".

Podseća da se zahtevi nisu menjali od 2014. godine, a oni podrazumevaju usvajanje Zakona o istopolnim zajednicama, Zakona o rodnom identitetu i poboljšanje zdravstvenih usluga za trans osobe; brzu i adekvatnu reakciju državnih organa i javnu osudu predstavnika vlasti na govor mržnje i zločine motivisane mržnjom prema LGBTI+ zajednici, usvajanje lokalnih akcionih planova za LGBTI+ zajednicu; edukaciju mladih o seksualnoj orijentaciji i rodnom identitetu, izvinjenje svim građanima Srbije koji su pre 1994. godine bili sudski i na druge načine progonjeni zbog svoje seksualne orijentacije i rodnog identiteta; besplatnu i lako dostupnu preekspozicionu i postekspozicionu profilaksu (PrEP i PEP).

- Tražimo od vlasti i svih državnih institucija da bez odlaganja ispune zahteve Beograd Prajda - izričit je Miletić i dodaje da je već zakazan datum za naredni Prajd – 7. septembar 2024.