Kada ubistvom i sahranom jednog čoveka sahranite čitav jedan grad kakvog ste do tada poznavali, onda ga možete zvati i gradom duhova. Puste ulice, okretanje leđa, strah… Sve je to danas Kosovska Mitrovica, odnosno njen severni deo sa većinskim srpskim stanovništvom, u kom je 16. januara ubijen Oliver Ivanović, jedan od lidera kosovskih Srba. Preciznije bi bilo reći da je Ivanović godinama bio jedini pravi lider kosovskih Srba, iako to rezultati na lokalnim izborima često nisu pokazivali, baš kao što je to bio slučaj na poslednjima, održanima prošle jeseni, na kojima se kandidovao za poziciju gradonačelnika. To je svakako deo priče o njegovom ubistvu, kao i činjenica da mu je godinama prećeno, da mu je zapaljen automobil, da je bio uhapšen… I na kraju: šest metaka u leđa ispred sedišta građanske inicijative Srbija, demokratija, pravda kojom je rukovodio.

Svaki građanin se pita šta da očekuje kada se ovakvo nešto moglo dogoditi jednom političaru – kaže Ksenija Božović, takođe jedna od Ivanovićevih saradnica

Ksenija Božović, jedna od njegovih najbližih saradnica, u razgovoru za Novosti izražava sumnju da su ga ubice pratile danima kao i da su znale da će se to jutro Ivanović pojaviti pred svojom kancelarijom. Ispred kuće u kojoj se nalazi kancelarija zatičemo policijsko vozilo. Sada, nakon ubistva, pred njom dežuraju 24 sata. I sami policajci nam zabrinuto kažu da je to bilo potrebnije ranije, pošto je šteta već učinjena. Ispred kuće se još uvek nalaze ugašene sveće i svež venac koji je postavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a dok čekamo Kseniju Božović, prilaze i tri stanovnika Mitrovice. Ne žele da pričaju. Strah je ogroman.

U Mitrovici su se i ranije dešavala ubistva, kao što je ono Dimitrija Janićijevića, takođe kandidata za gradonačelnika na izborima 2014. godine, koji je bio i Ivanovićev kum. Njegovo ubistvo gotovo je identično poslednjem: šest metaka u leđa i zbogom. Stanovnici Mitrovice nekako su to, kao i ostalo što se dešavalo u njihovom gradu, prećutali, a moguće je da će s vremenom preći i preko Ivanovićevog ubistva. Međutim, stanje je trenutno takvo da svi strepe za svoje živote, da su rezignirani, ljuti… Ljuti su na sebe same jer nisu podržali Ivanovića kada su mogli, a ta im se prilika zadnji put ukazala na spomenutim izborima, održanima u oktobru prošle godine. Budući da istražni organi i dalje šute, odnosno ne iznose detalje istrage, čitav događaj je prepušten mašti građana. A mašta podstaknuta strahom pravi je vrag, posebno u Mitrovici, gradu koji deli most na reci Ibar. Njime ne mogu proći automobili i ostala vozila, a pešaci se moraju malo potruditi da bi prešli preko barijera. Sa druge strane mosta je albansko stanovništvo. Strah od njihovog upada na severni deo Mitrovice konstantno je prisutan, iako samo retki Ivanovićevo ubistvo sagledavaju kroz međuetničke sukobe.

- U koloni ljudi koji su dolazili iskazati saučešće tokom sahrane primetila sam da se oseća strah. Ti ljudi se ne osećaju bezbedno u svom gradu - kaže nam Ksenija Božović i dodaje da su incidenti postali svakodnevni, kao i da je sukoba bilo i na Badnji dan.

Ni albanski političari u Prištini nisu pokazali spremnost da pomognu Ivanoviću. Radije su se dogovarali sa onima koje izabire Beograd – govori Nedžmedin Spahiu

- Nisu to bili međuetnički sukobi, već sukobi među Srbima. Čak je i Kosovska policijska služba (KPS) učestvovala u njima. Strah koji ovde vlada jeste strah radi dešavanja u samoj opštini. Juče sam dobila obećanje od predsednika Vučića. Zamolila sam ga da brzo mora da se radi na slučaju Ivanovićeva ubistva kao i da se pronađe počinilac, da ga brzo procesuiraju kako bi se ljudi osećali bar malo sigurnijima. Svaki građanin se pita šta da očekuje kada se ovakvo nešto moglo dogoditi jednom političaru. Sve što je moglo da se uradi Oliveru Ivanoviću, uradilo se: dva puta mu je zapaljen automobil, zapaljena mu je i kancelarija, upadano mu je u stan, maltretirali su mu suprugu i maloletno dete, tri i po godine ležao je nevin u pritvoru… - nastavlja ona.

Ksenija Božović dodaje da za nijedno spomenuto (ne)delo počinioci nisu pronađeni do današnjeg dana iako su sa time upoznate vlasti u Beogradu, Prištini, kao i međunarodna zajednica.

- Niko ne može da kaže da nije mogao pretpostavi da će da dođe i do ubistva - govori ona.

Da Ivanovićevo ubistvo nije jedino koje je još uvek neprocesuirano ističe Miodrag Milićević, izvršni direktor nevladine organizacije Aktiv. U razgovoru za Novosti priseća se likvidacije Janićijevića u januaru 2016. i govori kako nije siguran da je istraga u tom slučaju odmakla od početka.

- Bez obzira na međuetničke tenzije, u to vreme je u Mitrovici bilo neuobičajeno da neko bude ubijen zbog političkog delovanja i afiniteta - objašnjava Milićević, odlični poznavatelj atmosfere koja se u tom gradu stvarala u vreme izbora.

Naime, kao uposlenik Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) 15 je godina pratio izborne procese ili ono što bi se tako moglo zvati. Kao neko ko vrlo dobro poznaje situaciju u gradu, ali i na Kosovu, napominje da je u toj zemlji trenutno oko 400.000 nerešenih sudskih predmeta.

- Izražavam bojazan da će i ovaj slučaj ostati nerasvetljen - kaže nam.

Javnost, posebno onu koja nema dodira sa severom Kosova i Mitrovicom, zbunjuje kako i zašto Oliver Ivanović nije imao nikakvu zaštitu nakon svega što mu se dogodilo. Kada mu je poslednji put zapaljen automobil, bio je čak i kod Vučića. Sadržaj tog razgovora je nepoznat. Od tada je prošlo nekoliko meseci, a Rada Trajković, koja je takođe bila bliska saradnica pokojnog, tvrdi da se Ivanović obratio Vučiću i tri dana pred ubistvo kako bi mu saopštio da se boji za svoj život i naveo od koga taj strah zapravo dolazi. Kaže nam, međutim, da ga niko nije primio.

- Hteo je da Vučiću lično saopšti od koga mu preti opasnost. Zbog tog saznanja Vučićevu posetu nakon ubistva doživljavam na sasvim drugačiji način - ističe Rada Trajković.

Predsednik Srbije je došao na Kosovo kako bi primirio stanovnike. I opet je uspeo u onome što inače radi: uspešno je skrenuo pažnju sa pitanja o ubistvu Ivanovića tako što je napadao novinare. Tvrdio je da nikakvi političari nemaju veze sa ubistvom, kao i da je svima jasno kome sve to zapravo odgovara. Rada Trajković ga demantuje i navodi ime čoveka za koga tvrdi da drži apsolutnu kontrolu nad situacijom na severu Kosova pa i šire, kao i da je on direktna veza Prištine, odnosno premijera Ramuša Haradinaja i Beograda.

- Reč je o Milanu Radojičiću. U njegov kafić Grej dolaze državni predstavnici, predstavnici vlade, kabineta, savetnici… Tu se održavaju zvanični sastanci. Da pitate bilo kog ambasadora ovde, on će otvoreno da vam kaže da je on lider mafije regionalnog nivoa. On je suštinski čovek koji sve određuje: ko će gde da se zaposli, ko će da bude dekan, direktor, predsednik opštine, ministar u vladi. On direktno pregovara sa predsednikom Vlade Kosova koji ima saznanja ko je Radojičić, ali kaže da on sa njim rešava problem i da ga to ne interesuje. Ramuševa veza sa takvim ljudima, koji opet imaju vezu u Beogradu pa se tako prenose informacije i vode dogovori, govori o sprezi politike i mafije ili organizovanog kriminala. I običan čovek koji ima porodicu, decu, koji želi da radi, on mora da sve to sluša i ne sme ništa da kaže - govori Trajković.

Ta bliska saradnica pokojnog Ivanovića napominje da je međunarodna zajednica upoznata sa iznesenim informacijama, ali da ne čini ništa da reši problem.

- Oni provode velike projekte na severu, znaju da njegovi ljudi realizuju te iste projekte, a znaju, odnosno znali su, da imaju jednog normalnog političara, Olivera, koga su i mimo sistema mogli da ovlaste makar kao njihovog predstavnika da realizuje nešto što bi ga ojačalo i politički i kao autoritet. Na taj su način mogli da polako potisnu jednu takvu strukturu. I oni snose krivnju. Ništa se nije dešavalo mimo sveta. Odlično znaju kakvo je stanje i ko su prepoznatljivi ljudi sa jedne i sa druge strane, ali nastao je muk. Rezultat toga je, nažalost, veliki gubitak za sve nas, za celo Kosovo, normalne ljude, Albance i Srbe - dodaje ona.

Rajka Trajković smatra da je ubistvo počinjeno baš u ovom trenutnu kako bi se pokušala skrenuti pažnja sa formiranja Specijalnog suda za ratne zločine u Prištini koji bi sudio pripadnicima Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) za zločine počinjene na teritoriji te države. Zanimljiv je spomenuti slučaj koji je prethodio ubistvu, a tiče se optužnice, a potom i presude kojom je početkom 2016. Ivanović osuđen na devet godina zatvora zbog sumnje da je učestvovao u ratnim zločinima nad kosovskim Albancima tokom 1999. i 2000. godine. Naši sagovornici su uvereni da je Ivanović nevin jer su optužnica kao i presuda koja je uskoro poništena bile zasnovane samo na izjavama nepouzdanih svedoka koji su često menjali svoje iskaze. To nam govori i Nedžmedin Spahiu, novinar iz južnog dela Mitrovice.

U tom, albanskom delu Mitrovice nema ni traga paranoji i strahu koji vladaju sa druge strane. Stanovnici tog dela ionako ne prelaze na drugu stranu, osim ako se ne dogovore sa nekim, kao što smo se mi dogovorili sa Nedžmedinom.

- Mitrovica je zadnje dve decenije navikla da jedan događaj pokriva drugi, tako da je postala kao mrtvo telo. Bez obzira na to šta se dešava, ne miče se. Postalo je svejedno šta se zbiva, ali ipak je smrt Olivera Ivanovića dodirnula sve - priznaje nam on.

- Jedan deo Albanaca ga je poštovao jer je uvek bio spreman za saradnju, dijalog, a poznavao je čak i albanski jezik. To govori o njegovom poštovanju. Svi smatraju da je njegova zasluga šta postoji Severna Mitrovica kao opština i zbog toga Srbi na Kosovu i žale, jer podsvesno znaju da je isplivao kao političar u situaciji kada je Srbima na Kosovu bilo najteže - dodaje kosovski novinar.

I on tvrdi da je međunarodna zajednica slabo štitila takve ljude u konkretnim slučajevima, odnosno kada je za to bilo potrebe. Dodaje da čak ni albanski političari u Prištini nisu pokazali spremnost da pomognu klasi kojoj je pripadao Ivanović.

- Više su bili spremni da se dogovaraju sa Beogradom i da primaju one koje Beograd izabere. U toj političkoj igri Ivanović je bio žrtva… Srpska zajednica na Kosovu je napravila heroja od njega i, iako to ne izražava glasno, na neki način negoduje prema Vučiću i beogradskim vlastima. Postoji otvorena sumnja da su upravo oni odgovorni za ubistvo. Čak i ako su strane sile umešane u atentat, ipak su to uradili preko srpske države. Nisu mogli drugačije - tvrdi Nedžmedin Spahiu.

Dosadašnja istraga, a prošlo je više od sedmice dana, nije dala neke rezultate. Sve to samo dodatno podgrejava sumnju da je Oliver Ivanović smetao svim stranama i da nikome nije u interesu da se sprovede ozbiljna istraga. Naime, to bi značilo i menjanje aktuelnog poretka koji je dobar prema nekima. A prema građanima? Ako će vam išta danas reći građani Severne Mitrovice, onda je to da žele da zauvek napuste to područje. Sa sahranom Olivera Ivanovića sahranjena je i Kosovska Mitrovica kakvu smo nekada poznavali.