Iskoristićemo za početak ovog teksta naslov knjige Žarka Lauševića ‘Godina prođe, dan nikad’ jer savršeno odgovara stanju na terenu godinu dana nakon ubistva Olivera Ivanovića. Ubijen je u Kosovskoj Mitrovici 16. januara 2018. godine ispred sedišta Građanske inicijative Sloboda, demokratija, pravda (SDP) kojom je rukovodio. Godina jeste prošla, ali zvanična saznanja, ili barem ono što je prezentovano javnosti, nisu otišla dalje od onih koja su postojala tog istog dana kad je ubijen i u tom smislu pištolj iz kog je ispaljeno onih šest metaka i dalje se puši.

- Sve je jasno i sve se zna, jedino od institucija nemamo verifikovano to saznanje. Ceo slučaj je gurnut u smeru političkog pitanja, a suštinski bi trebalo da bude pravno - kaže nam Rada Trajković, Ivanovićeva bliska prijateljica i saradnica koja već godinu dana ukazuje na krivce, ali uzalud.

O tome su pisale i Novosti nekoliko dana nakon ubistva u tekstu ‘Puste ulice, okretanje leđa i strah’. Trajković ističe da se na osnovu svega može naslutiti i da istražni organi znaju ko su počinioci, ali i nalogodavci. Naime, za umešanost u Ivanovićevo ubistvo policija sumnjiči Milana Radoičića, sada već zamenika predsednika Srpske liste, stranke koja je produžena ruka Vučićevog SNS-a i koja je jedina konkretna opcija Srbima na severu, posebno nakon ubistva Ivanovića. Radoičić optužbe poriče, a trenutno je u bekstvu u Srbiji.

- Imamo nešto što podrazumeva netransparentnu saradnju institucija Prištine i Beograda i to negativnu saradnju na sprečavanju dovođenja procesa do kraja i to je ono što zabrinjava - kaže Trajković.

Na isti problem ukazuje i Ksenija Božović, Ivanovićeva saradnica u Građanskoj inicijativi SDP.

- Svakog meseca podsećamo da je ovo političko ubistvo. Sve se svelo na političke govore, prepucavanja Prištine i Beograda. Ni tužilaštvo u Beogradu ni ono u Prištini nije uradilo ništa. Nikakve konkretne činjenice i dokaze nisu izneli - ističe ona i dodaje da je atmosfera u severnom delu Mitrovice ista kao i posle ubistva.

- Osećaju se onaj muk i tišina, još uvek vlada strah među ljudima, još uvek nema slobodne reči. Za ovih godinu dana, osim što smo pričali i što pričamo o sudskom procesu koji traje i koji ništa novo nije doneo, i dalje živimo u tišini, neizvesnosti, strahu i sa pretnjama - kaže Božović, koja je bila i prva osoba koja se nakon ubistva pojavila na terenu.

- Svedok sam koji je video kako je tekao istražni postupak. Kad sam uvidela kako policija to radi, istog momenta sam posumnjala da će ubice ikad biti pronađene. Policija to nije radila profesionalno. Mesto ubistva je bilo slobodno za prolaz 20 minuta, prolazio je ko je hteo, dirali su čaure… Sve mi je to od samog početka bilo traljavo i sumnjivo - ističe ona.

Na severu Kosova pripadnici policije su Srbi. Rada Trajković naglašava da je to ujedno i problem. Istragu su vodili Srbi.

- Naši veliki pregovarači iz Brisela su uspeli da izdejstvuju da na severu Kosova komanda policije i policajci budu Srbi, a samim tim bilo je za očekivati kompromitaciju rada i istrage jer, kao, ‘mi’ odlučujemo da ne bi bilo albanske pristrasnosti, ‘mi’ imamo uvid u istragu. A Srbi sa severa izbegavaju da daju bilo kakav doprinos istrazi u smislu svedočenja o ubistvu jer su se užasno plašili, a plaše se i danas. I kad daju neki iskaz, ne prođe ni dva minuta od izlaska iz sudnice i već se zna šta su kazali. Već je sve rečeno lokalnim mafijašima. Treba ih razumeti. Plaše se za sebe, za svoju decu i odlučuju se na ćutanje - govori Trajković.

Istraga je u međuvremenu prebačena u Prištinu. A Priština traži baš Milana Radoičića, kojeg Beograd ne da. Od trenutka ubistva do danas rado je i često viđan u društvu Vučića, Marka Đurića, direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, koji o njemu priča isključivo u superlativima, kao o patrioti. Prošlonedeljni tekst BIRN-a govori o kakvom je patrioti reč. Sa druge strane, Priština ga barem formalno traži, a da li ga baš žele? Naši sagovornici u Prištini često ističu famozni susret aktuelnog premijera Ramuša Haradinaja sa Radoičićem.

Dželal Švečla, poslanik u kosovskom parlamentu opozicionog pokreta Samoopredeljenje, ukazuje na manjak vladavine prava na severu Kosova zbog postojanja kriminalnih grupa sa obe strane koje u takvoj situaciji vide mogućnost profitiranja.

- Sada neki od predstavnika tih grupa postaju političari, a to je izuzetno opasna situacija - kaže nam Švečla.

Ubistvo Olivera Ivanovića vidi kao još jednu intervenciju Srbije u trenucima kad su Srbi sa severa Kosova pokazali malo veću otvorenost ka kosovskim institucijama.

- Ivanović je imao saznanja da bi moglo biti korisno za srpsku zajednicu da se integriše u kosovsko društvo. Tu ne mislim samo nominalno da kao Srbin bude zamenik premijera ili slično. Taj njegov novi stav očigledno se nije svideo zvaničnicima u Srbiji, što su oni i priznali. Vidimo da su ubogaljili istragu i alate za istragu. Imamo policajca koji je uhapšen jer je štetio istrazi. Treba imati podršku ljudi da bi istraga bila uspešna, ali i kosovska je vlada morala puno više uraditi kako bi se došlo do činjenica - zaključuje naš sagovornik.

Rada Trajković takođe ističe da je uklanjanje Ivanovića poruka protiv ideje jačanja zajedničkog života Srba i Albanaca.

- Da je Oliver živ, sever Kosova bi imao opciju. Narod željan mira i stabilizacije imao bi za koga da glasa. Sigurno bi se snažnije vezali uz njega i njegovu politiku. Zato su ga i uklonili. Pobedili su ga tako što su ga ubili, a on kao da je znao da će biti ubijen. Oliver bi bio velika nada za Srbe, a ovako se Srbi severa nalaze u političkom vakuumu. Ne postoji druga opcija i to je ono što me plaši, što može dovesti Srbe severa u jednu vrlo nezgodnu situaciju, čak presudnu. Mislim da se Oliverovo ubistvo nije moglo dogoditi bez odobrenja Beograda, iako su izvršioci i oni koji su pravili ambijent i pripremu za ubistvo na Kosovu - tvrdi Trajković.

Zahtev da se odgovori na pitanje ko je naredio ubistvo i ko je ubio Ivanovića od početka se ističe i na aktuelnim protestima u Srbiji protiv sadašnje vlasti. Sve je kulminiralo na dan ubistva, kad je održana i memorijalna šetnja za Olivera Ivanovića. Privuklo je to, po našoj slobodnoj proceni, najveći broj ljudi na dosadašnjim protestima, a to je negde iznad 50.000. Među njima i aktiviste Lokalnog fronta iz Kraljeva koji su pet dana pešačili do Beograda kako bi baš na taj dan bili prisutni.

- Zato što je to poslednja crta ispod koje ne može da se podvuče više ništa. Ovaj narod odavno živi ispod granice siromaštva, ali ne može živeti ispod granice života. Ivanović je izgubio život, nije nađen ni ubica, ni nalogodavac. Ta linija je nepremostiva. Moramo da stanemo iznad nje i da zaštitimo nečiji život. Ako ne sam život, onda pravo i pravdu - rekao nam je tu noć Predrag Voštinić iz Lokalnog fronta.