Prvo su mu razneli kola. Onda su zapalili sedište njegove stranke. Neko mu je provalio u kuću i pretio njegovoj supruzi. Onda su mu ponovo postavili bombu pod kola.

‘Meni su uradili sve što su mogli do sada, samo još nisu pucali na mene’, rekao je napola u šali Oliver Ivanović, istaknuti srpski političar sa Kosova, u televizijskom intervjuu koji je dao u novembru 2017.

Skoro tri meseca kasnije, 16. januara 2018, oko osam i deset ujutro, u trenutku kada je Ivanović ulazio u sedište svoje partije u Mitrovici na severu Kosova, iz vozila u pokretu odjeknulo je šest hitaca. Pogođen u leđa, Ivanović je preminuo posle jednog sata.

‘Uvek mi je govorio: ‘Znaš da je Kosovo moj život’, i na kraju je svoj život i dao za to Kosovo’, rekla je za Balkansku istraživačku mrežu (BIRN) njegova udovica Milena Ivanović Popović neposredno pred prvu godišnjicu Oliverove smrti.

U vreme izvršenja napada Ivanoviću se sudilo za ratne zločine protiv civila, kosovskih Albanaca, koji su počinjeni na samom kraju sukoba devedesetih godina. Sve takve optužbe Ivanović je odbacivao. Ali u gradu koji je postao sinonim za sukobe Srba i Albanaca malo je onih koji veruju da je njegovo ubistvo bilo etnički motivisano.

‘Kriminalne strukture koje stoje iza lokalnih vlasti, to je glavni izvor moći u Mitrovici’, izjavio je Oliver Ivanović za birn nekoliko meseci pred smrt

U nekoliko izjava za javnost, Ivanović je za prethodne pokušaje zastrašivanja okrivio kriminalne elemente iz zajednice Srba na Kosovu. Takođe je tvrdio da su isti elementi navodno povezani sa partijom kosovskih Srba koja ima podršku zvaničnog Beograda. Ta partija je Srpska lista, a Ivanović je bio njen oštar kritičar.

Policija je imenovala Milana Radoičića, potpredsednika Srpske liste, kao osumnjičenog u slučaju Ivanovićevog ubistva. Radoičić, koga je Ivanović jednom opisao kao moćnika koji zapravo upravlja srpskom enklavom na severu Kosova, prebegao je u Srbiju, a trenutno se nalazi u bekstvu. On poriče umešanost u ubistvo.

Kosovska policija je u međuvremenu uhapsila dvojicu srpskih pripadnika nedavno integrisanih policijskih snaga i jednog pripadnika grupe navijača fudbalskog kluba Partizan iz Beograda. Specijalno tužilaštvo na Kosovu dosad nije bilo u stanju da identifikuje lice koje je povuklo obarač.

Godinu dana nakon što je vest o Ivanovićevom ubistvu dospela u novine širom sveta, istraživanje BIRN-a otkriva da je ovaj zločin samo vrh ledenog brega kada su u pitanju nerešeni slučajevi politički motivisanog nasilja unutar zajednice Srba na severu Kosova.

BIRN je pronašao i ispitao 74 slučaja napada na kosovske Srbe u kojima su korišćeni vatreno oružje, granate, molotovljevi kokteli ili eksplozivne naprave, a svi su se odigrali posle 2014. godine, kada je Srpska lista prvi put odnela veliku pobedu na lokalnim izborima u opštinama pod kontrolom Srba. Mete su bili političari, pripadnici policije ili snaga bezbednosti, novinari, preduzetnici, državni službenici i istaknute ličnosti. Nijedan od tih slučajeva kosovska policija ne tretira kao etničko nasilje, što znači da ne veruju da iza ovih napada stoje kosovski Albanci.

Osim ubistva Ivanovića i još jednog opozicionog političara četiri godine ranije, nijedan od tih napada nije završen smrtnim ishodom – ali lokalno stanovništvo potvrđuje da su napadi značajno uvećali strah u ovom delu Kosova poznatom po bezakonju. Većina incidenata je uključivala uništavanje automobila ili imovine, a napadi su se odigravali kasno noću, zbog čega eksperti smatraju da počinioci više žele da pošalju poruku nego da rane ili ubiju nekoga. U trenutku publikovanja ovog članka nijedan od tih slučajeva nije stigao do podizanja optužnice.

‘Nisam zadovoljan’, izjavio je za BIRN Šićiri Sila, glavni tužilac Osnovnog tužilaštva u Mitrovici. ‘Vidite, od 2014. ima slučajeva, a nijedan nije otkriven, prošle su četiri pune godine i što više prolazi vreme, još teže ih je otkrivati.’

BIRN-ovi nalazi su rezultat šestomesečnog proučavanja izveštaja u lokalnim medijima i razgovora sa lokalnim stanovništvom i zvaničnicima. BIRN je detalje svakog slučaja proverio sa Osnovnim tužilaštvom u Mitrovici kao i kod Regionalne direkcije policije Mitrovica Sever, koja ima policijske stanice u srpskim opštinama Severna Mitrovica, Zubin Potok, Zvečan i Leposavić.

Pored Ivanovića, u protekle četiri godine još se šest opozicionih srpskih političara sa Kosova našlo na meti napada neidentifikovanih napadača

Teško je praviti poređenja sa nivoom kriminalnih aktivnosti pre 2014. godine, kada su na osnovu sporazuma o okončanju etničke podele Kosova zaključenog posredovanjem Evropske unije formirane integrisane policijske snage na nivou čitave zemlje. Tačna statistika za enklave pod kontrolom Srba jednostavno ne postoji. Ali na pitanje o podmetanju bombi pod automobile i drugim incidentima pre 2014, iz Odeljenja za teška krivična dela pri Osnovnom tužilaštvu u Mitrovici odgovorili su nam da je od decembra 2000. do decembra 2013. otvoreno svega pet istraga o takvim slučajevima. (Svi slučajevi su ostali nerešeni.)

Iako nema dokaza da su lideri Srpske liste lično bacali granate ili molotovljeve koktele, kritičari optužuju ovu partiju da je proizvela opštu klimu straha i zastrašivanja za koju mnogi smatraju da navodi na nasilje. Oni takođe kažu da vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) iz Beograda raspiruje neslogu koja, kako neki tvrde, daje legitimitet napadima na delu Kosova koji se dugo opirao etničkoj integraciji.

‘Ne znam kako bih to drugačije opisao osim kao ‘kriminal sponzorisan od strane države’, koji se dešava pod izgovorom održavanja srpske zajednice na Severu’, izjavio je Bojan Elek, istraživač iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

Ni Srpska lista ni SNS nisu odgovorili na naše pozive za intervju ili dostavljanje pitanja o nalazima ove istrage.

Podeljeni svetovi

Ibarski most u centru Mitrovice je trajan simbol etničkih animoziteta u ovom gradu. Srbi žive sa severne, a Albanci sa južne strane mosta. Reka Ibar obeležava liniju podele. Most dugačak tridesetak metara bio je žarišna tačka tokom i posle rata na Kosovu devedesetih godina. I danas je zatvoren za saobraćaj. Ali pešacima pruža uznemirujući pogled na različite – i podeljene – svetove.

Na južnoj strani, trgovci koji govore albanski prodaju na tezgama albanske i američke zastave. Plaća se u evrima. Iznad prepunog pijačnog trga uzdiže se džamija. Na severnoj strani, prodavci govore srpski i primaju dinare, dok sa pravoslavne crkve zvone zvona. Oznake su ispisane ćirilicom. Mnoge radnje ne primaju kreditne kartice i ne izdaju račune, a na nekim automobilima nema registarskih tablica – što su pokazatelji pravnog limba u kom se nalazi srpska enklava.

Tri kvarta severoistočno od mosta nalazi se kancelarija glavne opozicione partije na severu Kosova – Građanske inicijative Sloboda, demokratija, pravda (SDP). Tu je Oliver Ivanović pokušao da oživi svoju političku karijeru kandidujući se za gradonačelnika Severne Mitrovice na izborima u oktobru 2017, samo nekoliko meseci pre nego što će biti ubijen.

Bio je tek izašao iz zatvora posle tri godine provedene u pritvoru dok mu se sudilo za navodno naručivanje ubistva civila, kosovskih Albanaca, u aprilu 1999, kada je u Mitrovici bio jedan od ‘čuvara mosta’, kako su tada nazivani srpski nacionalisti koji su sprečavali etničke Albance da uđu u severni deo grada. U januaru 2016. sud koji je ustanovila EU osudio ga je na devet godina zatvora. Ivanović se žalio, tvrdeći da je suđenje politički motivisano. U februaru 2017. apelacioni sud u Prištini je poništio presudu i naložio novi postupak, a u međuvremenu Ivanovića pustio na slobodu.

‘Ne smem da izgubim nadu. Oliver zaslužuje i svi mi zaslužujemo da saznamo ko stoji iza tog ubistva, ko je to naložio, jer mislim da je to važno za svakog poštenog i pravičnog čoveka’, kaže Milena Ivanović Popović

Ivanović je bio paradoks svoje vrste: navodni ratni zločinac sa reputacijom umerenog političara; oštar protivnik nezavisnosti Kosova koji tečno govori albanski i zalaže se za miroljubivu koegzistenciju sa nesrpskim susedima.

Posle perioda koji je proveo kao ‘čuvar mosta’, ušao je u nacionalnu politiku. Postao je zagovornik posleratnog dijaloga sa Albancima, koji prema poslednjem popisu čine 91 odsto stanovništva Kosova. Od 2008. do 2012. bio je državni sekretar za Kosovo u Vladi Srbije, gde je stekao reputaciju čoveka sa kojim bi Priština mogla sarađivati. Pošto Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova, kosovski Srbi u bivšoj pokrajini imaju pravo da se kandiduju na izborima u Srbiji. Ivanović je 2012. osnovao partiju Sloboda, demokratija, pravda i pozvao kosovske Srbe da pomognu sebi tako što će prihvatiti pozicije u kosovskim institucijama, uključujući policiju i pravosuđe. Kandidovao se za gradonačelnika Severne Mitrovice na lokalnim izborima 2013, ali je izgubio od nedavno osnovane Srpske liste.

Ponovljeni napadi

Za Ivanovića zastrašivanje nije bilo ništa novo. Nepoznati napadači su mu dva puta minirali automobil, 2005. i 2017. Pred lokalne izbore 2013. zapaljeno je sedište njegove stranke, ali tom prilikom niko nije povređen, kaže Ksenija Božović, potpredsednica partije Sloboda, demokratija, pravda. Nekoliko meseci kasnije, uljez je provalio u Ivanovićev dom dok je on bio odsutan i pretio njegovoj supruzi Mileni.

‘Čovek sa kapuljačom je provalio u stan i počeo da razbija sve što je bilo od stakla’, seća se ona. ‘Moj sin [Bogdan], koji je tada bio beba, spavao je u susednoj sobi. Kada je Bogdan zaplakao, muškarac me ošamario, rekao ‘Ovo je zbog tvog muža’, i pobegao.’ Policija nikada nije uhvatila provalnika.

‘To je kao život pod huntom, samo što umesto vojske ovde vlada kriminalna banda’, izjavio je Ivanović za BIRN nekoliko meseci pred smrt. ‘Kriminalne strukture koje stoje iza lokalnih vlasti, to je glavni izvor moći u Mitrovici, a ne političari ili institucije.’

U poslednjem intervjuu koji je dao za BIRN pre nego što će biti ubijen, Ivanović je identifikovao Radoičića – tada malo poznatog uterivača dugova i vlasnika kamiona – kao centralnu figuru u neprozirnom sistemu vlasti u delovima severnog Kosova kojim upravljaju Srbi. ‘Centar moći nije u zgradi opštine, nego zgrada opštine potpada pod ovaj drugi, neformalni centar moći’, rekao je Ivanović.

Pošto je Srpska lista imenovala Radoičića za potpredsednika u leto 2018. i tako iznenadila mnoge komentatore koji nikada nisu ni čuli za njega, mediji su počeli da izveštavaju da je on blisko povezan sa političkim elitama na Kosovu i u Srbiji, uključujući predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Kosova Ramuša Haradinaja. Haradinaj je bio izložen kritikama u julu, kada je u svojoj kancelariji ugostio Radoičića, što je opozicioni član parlamenta opisao kao ‘svečani prijem’ za čoveka koji se ‘sumnjiči za organizovani kriminal, iznudu, nasilje i zastrašivanje građana Severne Mitrovice’.

Rada Trajković, koja vodi nevladinu organizaciju Evropski pokret Srba sa Kosova sa sedištem u Gračanici, izjavila je za BIRN: ‘Ako ja razgovaram sa Ramušem Haradinajem i on mi kaže: On [Radoičić] je čovek koji mi garantuje sve što se dogovorimo za Sever i sve ispuni, znači da od države ima podršku da koristi svoje metode bez odgovornosti, a da izvršava poslove koji su u korist Vučića i te njegove politike i njegovog ličnog interesa.’

U novembru je kosovska policija upala u Radoičićevu kuću u vezi sa Ivanovićevim ubistvom, ali on je izbegao hapšenje. Tada se nalazio u Srbiji, koja nema sporazum o ekstradiciji sa Kosovom. BIRN nije uspeo da stupi s njim u kontakt.

Kada se pročulo da kosovska policija traži Radoičića, istaknuti srpski zvaničnici su ustali u njegovu odbranu. Marko Đurić, direktor Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije, opisao ga je kao ‘istinskog patriotu’. Predsednik Vučić je za srpski javni servis RTS izjavio: ‘Milan Radoičić nije Oliverov ubica… Specijalna jedinica kosovske policije je htela da ga ubije prilikom hapšenja da bi odgovornost za ubistvo Olivera Ivanovića svalili na Beograd. Takve optužbe slabe pregovaračku poziciju Srbije’ (u tekućim briselskim pregovorima o normalizaciji odnosa sa Kosovom). Članovi Srpske liste takođe su se pojavili u javnosti noseći bele majice sa mapom Kosova u bojama srpske zastave, sa slikom Radoičića i natpisom ‘Svi smo mi Milan’.

Kosovska policija je u novembru uhapsila još trojicu osumnjičenih: Dragišu Markovića i Nedeljka Spasojevića, pripadnike kosovskih policijskih snaga, i Marka Rošića, Crnogorca koji je identifikovan kao pripadnik navijačke grupe beogradskog Partizana. U dokumentu Specijalnog tužilaštva Kosova u koji je BIRN imao uvid navodi se da su uhapšeni – kao i oni za kojima se još traga – osumnjičeni za pomaganje u ubistvu tako što su ponudili mesto za skrivanje dokaza.

‘Politička poruka’

Istraga je pokazala da se u protekle četiri godine pored Ivanovića još šest opozicionih srpskih političara sa Kosova našlo na meti napada neidentifikovanih napadača – neki i više od jednom. Dimitrije Janićijević, star 35 godina, ubijen je ispred svoje kuće u Mitrovici, dvadeset minuta posle ponoći 16. januara 2014, na isti dan kao i Ivanović četiri godine kasnije. Janićijević i Ivanović bili su prijatelji. Prema izjavi Ivanovićeve udovice, Ivanović je bio kum Janićijevićevoj deci. U vreme kada je ubijen, bio je član skupštine opštine Mitrovica i kandidovao se za poziciju gradonačelnika na lokalnim izborima ispred Samostalne liberalne stranke. Prema podacima policije, napadač je ispalio šest hitaca iz pištolja kalibra 9 mm, koji su ga pogodili u ramena, grudi i stomak. Niko nije uhapšen u vezi sa ovim ubistvom.

U drugom incidentu, tri godine kasnije u Mitrovici je zapaljena kancelarija Slaviše Ristića. Ristić je bivši gradonačelnik opštine Zubin Potok i nezavisni narodni poslanik u Skupštini Srbije od 2016. godine. ‘Tek smo se bili uselili u kancelariju’, rekao je Ristić za BIRN u intervjuu u jednom kafeu u Beogradu preko puta Skupštine. ‘Mesec dana kasnije su je zapalili. Policija nije ništa preduzela.’

Požar je zahvatio prostorije 7. februara 2017. Policija je pozvana u šesterospratnicu u Mitrovici nedaleko od severne obale Ibra, kada su oko 3.35 ujutro stanari osetili miris dima, kaže portparol policije. Jedan od suseda se seća da su ljudi u stanovima iznad kancelarije DSS-a vezivali čaršave da bi pobegli napolje. Četvero dece je završilo u bolnici zbog udisanja dima, objavljeno je u štampi. Nije jasno kako je do požara došlo, ali Ristić je uveren da je podmetnut. To nije bio prvi napad na njegovu imovinu, kaže on.

U noći 24. aprila 2016, dok je SNS slavio pobedu na parlamentarnim izborima, Ristić je pratio objavljivanje rezultata na televiziji kod kuće u Zubinom Potoku. ‘Cela porodica je bila kod kuće, bio je i moj brat, i zajedno smo gledali rezultate u neverici, kada se ispred kuće čulo ta-ta-ta – neko je pucao’, kaže on. ‘Svi smo polegali na pod, moja deca i žena, a posle nekoliko minuta, kada se sve smirilo, brat i ja smo izašli napolje da vidimo šta je to bilo.’ Ugledali su razbijen prozor i tragove metaka na spoljnom zidu kuće. Sledećeg dana njegova supruga je u travi pronašla neeksplodiranu ručnu bombu.

Za Ristića nema nikakve sumnje da su počinioci bili kosovski Srbi, a ne etnički Albanci. ‘Albanci napadaju Srbe u enklavama na jugu [Kosova], ali na Severu to rade ljudi povezani sa Srpskom listom, jer su na meti samo oni koji ne slušaju’, kaže on.

Lokalni mediji su izveštavali o napadima kosovskih Albanaca na srpske putnike koji obilaze pravoslavne crkve južno od reke Ibar.

U julu 2017. na severu Kosova neko je digao u vazduh automobil koji je pripadao Dragiši Miloviću, lekaru koji se te godine kandidovao za gradonačelnika Zvečana na lokalnim izborima. Mada je iz druge partije, Milović je ušao u neformalni savez sa Ivanovićem protiv Srpske liste. ‘Tog jutra, to je bio šok – za mene i za moju porodicu’, izjavio je Milović za BIRN u razgovoru u Domu zdravlja u Mitrovici, gde radi kao ortopedski hirurg. ‘Bilo je jasno da je to pretnja i politička poruka.’ Na pitanje kako je glasila poruka, Milović odgovara: ‘Postojao je samo jedan cilj, a to je da Srpska lista mora da pobedi. Poruka za mene je bila da se povučem iz izborne trke, a za ostale da ne glasaju za mene.’

Dragan Jablanović, bivši član Srpske liste koji je postao nezavisni političar, bio je gradonačelnik Leposavića kada je na njegovu kuću bačen molotovljev koktel u oktobru 2015. Niko nije povređen. U maju 2017. neko je pucao na zgradu u kojoj se nalazila njegova kancelarija. U međuvremenu, oko devet sati uveče jedne noći u decembru 2016, nepoznati napadač je na kuću Dražena Stojkovića, predsednika opštinskog odbora Srpske narodne partije u Mitrovici, bacio bombu koja je oštetila fasadu kuće.

Nebojša Vlajić, Ivanovićev prijatelj i advokat, govori o nasilju kao uobičajenoj pojavi. ‘Prosto tako stoje stvari ovde: najčešći način za politički obračun je ‘Ajde da bacimo bombu”, objašnjava on.

Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose kaže da su napadi bombama na severu Kosova tako česta pojava da su ljudi na to već oguglali. ‘Bombe su na severu domaća životinja, to je sredstvo za uvođenje reda’, kaže Janjić. Građani su toliko naviknuti da ih više i ne vide kao ono što oni jesu – teroristički napadi. ‘Tako se uspostavljaju pravila igre kada nema vladavine prava’, kaže on. Janjić dodaje da se na severu Kosova najčešće koriste ručne bombe iz vremena stare Jugoslavije i ‘zapaljive flaše’ ili molotovljevi kokteli kućne izrade. ‘To je [molotovljev koktel] bomba upozorenja’, kaže on.

‘Obrazac zastrašivanja’

Svi političari koje je BIRN intervjuisao potvrdili su da smatraju da se nalaze na meti napada zato što predstavljaju opoziciju Srpskoj listi, pa po ekstenziji i opoziciju SNS-u u Beogradu.

Srpska lista je prvi put izašla na lokalne izbore na Kosovu krajem 2013. i početkom 2014, oko dve godine pošto je SNS stekao vlast u Srbiji. Ova partija je sada deo koalicione vlade u Prištini. Partija ima devet od deset mesta rezervisanih za kosovske Srbe u skupštini koja broji 120 mesta, kao i tri ministarska mesta.

Bar na papiru, Srpska lista i SNS se drže obećanja iz sporazuma koji su Srbija i Kosovo potpisali u Briselu 2013. godine, a koji se odnosi na integraciju paralelnih institucija na Kosovu i pokušaj otklanjanja prepreka normalizaciji odnosa. Ali nijedna partija ne priznaje nezavisnost Kosova proglašenu 2008. i veći deo njihove javne retorike je u suprotnosti sa zvaničnim političkim procesima koje vodi EU, tvrde komentatori. Analitičari kažu da Srpska lista i SNS nisu zadovoljni izostankom napretka u formiranju zajednice srpskih opština koja bi zastupala interese Srba na Kosovu, što je deo Briselskog sporazuma kojem se opozicioni poslanici u skupštini Kosova žestoko protive. Na svojoj web-stranici Srpska lista se predstavlja kao partija kosovskih Srba koja ima podršku Vlade Srbije. I naravno, poznato je da je to jedina partija koja je dobila podršku SNS-a pred lokalne izbore 2017. godine.

‘Pobeda Srpske liste na predstojećim lokalnim izborima 22. oktobra u svim srpskim opštinama na Kosovu i Metohiji od nacionalnog je i suštinskog značaja za srpsko stanovništvo u pokrajini’, rekao je Darko Glišić, šef izvršnog odbora SNS-a, prilikom susreta sa kandidatima Srpske liste za lokalne većnike kada je posetio Zvečan u oktobru prošle godine.

Pozivajući Srbe da izađu i glasaju za ovu partiju, Aleksandar Vulin, srpski ministar odbrane i bivši šef Kancelarije za Kosovo, rekao je: ‘Oni žive na Kosovu i Metohiji i oni najbolje znaju da je Srpska lista veza sa Vladom Srbije.’ Đurić, sadašnji direktor Kancelarije za Kosovo, pre predizbornog skupa u Zvečanu izjavio je: ‘Srpska lista je jedina veza srpskog naroda na Kosovu i Metohiji sa političkim institucijama Srbije.’

Pro SNS mediji u Srbiji i na Kosovu takođe su se uključili pokretanjem kampanja protiv opozicionih lidera koje kritičari opisuju kao pokvarene. Nekoliko dana pred otvaranje birališta, TV Pink u Srbiji i TV Most na Kosovu su svakog sata emitovali jednominutne snimke na kojima se vidi glava Olivera Ivanovića na pozadini koju čini albanska zastava, uz čitani komentar da on predstavlja ‘ljude koji su izneverili poverenje, ljude koji imaju podršku Prištine’. Pet medijskih organizacija u Srbiji izdalo je zajedničko saopštenje kojim se snažno osuđuje ovaj snimak, jer predstavlja ‘teško kršenje novinarskih standarda, ali i izbornih pravila’.

Na kraju je Srpska lista odnela ubedljivu pobedu u svih deset opština u kojima Srbi čine većinu. U Severnoj Mitrovici njihov kandidat za gradonačelnika, Goran Rakić, osvojio je oko 67 odsto glasova, dok je Ivanović dobio svega 19 odsto.

‘Atmosfera u predizbornoj kampanji u prvom krugu izbora bila je obeležena zastrašivanjem u većini zajednica kosovskih Srba, a na meti su bili politički entiteti i glasači koji ne podržavaju Srpsku listu’, napisali su EU-ovi posmatrači u izveštaju iz februara 2018. U izveštaju se takođe kaže: ‘I pre nego što je počela zvanična kampanja, bilo je nasilnih incidenata, uključujući spaljivanje automobila dvojice istaknutih opozicionih kandidata za mesto gradonačelnika. Institucije koje funkcionišu unutar ‘sistema Srbije’ i operišu na Kosovu bile su umešane u vršenje pritiska na kandidate koji nisu pripadnici Srpske liste i njihove porodice, što je u nekim prijavljenim slučajevima dovodilo do njihovog otpuštanja’.

‘Polomimo im kosti’

Pored političara, na meti mnogih napada za koje je BIRN saznao bili su i poslovni ljudi iz zajednice kosovskih Srba, zvaničnici ili pojedinci koji su odbili da bojkotuju kosovske institucije. Fasada kafića ‘Dolce vita’ u Mitrovici zapaljena je u avgustu 2016, nakon što je kosovska ministarka za dijalog Edita Tahiri tamo popila kafu. Nekoliko meseci kasnije, hotel ‘Saša’ je bio na meti bombaškog napada nakon što ga je posetila ministarka Tahiri. ‘Kod Draževića’, restoran na jezeru Gazivoda blizu kosovsko-srpske granice koji je u vlasništvu Srba, zapaljen je nakon što ga je u septembru 2018. posetio predsednik Kosova Hašim Tači.

Napadima su bili izloženi i srpski policajci u kosovskoj policiji. U poslednjih četiri godine njima jedanaestorici zapaljena su kola, dok su trojici oštećeni domovi eksplozivnim napravama, pokazalo je istraživanje BIRN-a. Sve žrtve su bile pripadnici novointegrisane kosovske policije osnovane 2014. u skladu sa odredbama Briselskog sporazuma. Te godine je oko 280 Srba prošlo bezbednosne provere za prijem u policiju Kosova, kaže Besim Hoti, zamenik komandanta kosovske policije za Sever Kosova. Od trenutka pristupanja oni nose mete na leđima, dodaje on. Mnogi su dobijali pisma u kojima su proglašeni izdajnicima i preti im se smrću. U nekim slučajevima našli su se na meti napada ‘zato što su dobro obavljali svoj posao’, kaže tužilac Sila, navodeći primer dvojice policajaca čiji su automobili zapaljeni zato što su učestvovali u istrazi krijumčarenja droge u organizaciji podzemlja kosovskih Srba. ‘Ponekad nekome ne odgovara da se nešto otkrije u gradu’, kaže on. ‘Onima koji su se najviše potrudili u tom poslu zapaljen je auto.’

Takođe, istraživanje je pokazalo da su i dvojici kosovskih Srba u redovima Sigurnosnih snaga Kosova (KSF) zapaljeni automobili. KSF je kontroverzna vojna formacija čiji je mandat ograničen na reagovanje u kriznim situacijama. Osnovana je 2009. pod sponzorstvom UN-a, sa planom da posle pet godina preraste u regularnu vojsku. U decembru je Priština usvojila predlog zakona koji bi omogućio ovu transformaciju, kojoj se Srbija žestoko protivi.

Od 137 Srba sa Kosova koji su ušli u KSF do kraja 2018. približno polovina – 66 – već je zahtevala da napusti ovu formaciju, kaže zamenik ministra za KSF Agim Čeku. ‘Bili su izloženi pritisku iz Srbije’, izjavio je Čeku za BIRN u intervjuu u Prištini. ‘Slali su im anonimne poruke, prećeno je članovima njihovih porodica, maltretirali su ih prilikom prelaska granice sa Srbijom.’

U januaru 2018. opštinski komitet Srpske liste u Zubinom Potoku izdao je javno saopštenje kojim osuđuje pripadnike KSF-a i zahteva da ih zajednica izoluje. ‘Svi oni koji budu probali da svoju budućnost potraže u instituciji ‘vojske Kosova’ naići će na žestok bojkot srpske zajednice’, saopštio je lokalni odbor Srpske liste.

Mesec dana kasnije, u Zubinom Potoku su se pojavili leci postavljeni ispod brisača parkiranih automobila i zalepljeni na ulaze javnih zgrada. Na lecima koje je potpisala ‘Severna armija’ bila su navedena imena sedam kosovskih Srba optuženih za pristupanje KSF-u, koji su proglašeni za ‘izdajnike’ kojima ne treba dozvoliti da rade i žive u Zubinom Potoku. ‘Polomimo im kosti’, pisalo je u letku, uz dodatak: ‘Mi, srpski rodoljubi, svečano se zaklinjemo da ćemo svojim životima to sprečiti.’

Kancelarija za Kosovo u Beogradu je podigla uloge kada je u aprilu 2018. direktor Đurić na nacionalnoj televiziji izjavio da Srbi koji pristupe KSF-u mogu dobiti do deset godina zatvora zbog pridruživanja ilegalnoj stranoj vojnoj sili.

Strah od osvete

Tužilaštvo i policija su potvrdili da do januara 2019. niko još nije izveden pred sud u vezi 74 napada koje je BIRN identifikovao. ‘Za nas su najteži za rešavanje slučajevi paljenja vozila’, kaže Besim Hoti. ‘Nema dokaza, a građani ne žele da prijave policiji šta znaju jer se plaše.’ Hoti veruje da je broj ljudi koji stoje iza ovih napada relativno mali. ‘Ne radi to 200 ljudi. To su dve, tri grupe koje pale kola.’

Mnoge žrtve nerado govore jer strahuju od osvete, kaže tužilac Šićiri Sila. ‘Ja bih rekao da se oni više plaše za svoj život, da neko ne sazna da su svedočili, da nije razlog da ne veruju policiji nego od straha neće da svedoče’, kaže on.

Odbijajući da bude identifikovan, jedan biznismen čija je imovina dva puta bila izložena bombaškim napadima izjavio je: ‘Nikome više ne verujem. Neću ni sa kim da razgovaram o tome. Ja ovde živim. Ovde mi je porodica.’

Jedne noći u junu 2015. neko je ispalio više metaka kroz prozor kancelarije nezavisnog medijskog portala u Mitrovici po imenu KoSSev. U tom trenutku unutra nije bilo nikoga. Posetioci i danas mogu videti rupu na staklenom oknu i tragove rada forenzičara. ‘Živimo na opasnom mestu. Najviše me plaši to što počinioci nikada ne budu pronađeni’, izjavila je za BIRN glavna urednica KoSSeva Tatjana Lazarević.

Pet meseci kasnije, jedne novembarske noći oko dva ujutro, napadači su zapalili automobil novinarke KoSSeva Nevenke Medić. ‘Ne pada mi na pamet nijedan konkretan povod zašto se to dogodilo, ali činjenica je da je i pre i posle tog događaja sve što je u sukobu sa zvaničnim mišljenjem lokalnih moćnika i političara bilo kažnjavano u ovom gradu’, kaže Medić.

Elek iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku opisuje deo severnog Kosova koji je pod kontrolom Srba kao zonu bezakonja kojom upravljaju strukture slične mafiji. ‘S jedne strane, čini se da Priština nema volje ili načina da sever stavi pod kontrolu, osim kroz institucije [koje su u procesu integracije]’, kaže on. ‘S druge strane, Beograd ima interesa da sve ostane po starom.’

Analitičari kažu da stanje kontrolisanog haosa na severu Kosova može ojačati pozicije Srbije u pregovorima Beograda i Prištine – i pomoći Srbiji da zadrži enklave u kojima dominiraju Srbi, čak i ako popusti pred međunarodnim pritiskom da prizna nezavisnost Kosova. Neki srpski i kosovski političari nezvanično su otvorili mogućnost razmene teritorija – zamene zona sa većinskim albanskim stanovništvom na jugu Srbije za zone sa većinskim srpskim stanovništvom na severu Kosova.

‘Mislim da Beograd shvata da će morati da prizna Kosovo’, rekao je Elek. ‘Ali pokušava da dobije nešto zauzvrat u procesu pregovora da bi priznanje nezavisnosti lakše prihvatili građani Srbije, tako da im mogu reći: ‘Nismo izgubili celo Kosovo. Dobili smo sever.”

Za to vreme u Beogradu, godinu dana posle ubistva njenog supruga, Milena Ivanović Popović još čeka da sazna ko je njihovog sedmogodišnjeg sina ostavio bez oca. ‘Ne smem da izgubim nadu’, kaže ona. ‘Oliver zaslužuje i svi mi zaslužujemo da saznamo ko stoji iza tog ubistva, ko je to naložio, jer mislim da je to važno za svakog poštenog i pravičnog čoveka.’

Izvan zakona – od kamiona do kopanja šljunka

Milana Radoičića, potpredsednika Srpske liste, policija Kosova traži u vezi sa ubistvom Olivera Ivanovića, no on poriče da ima bilo kakve veze sa tim ubistvom i nalazi se u bekstvu. Sudski dokumenti koje je BIRN pribavio pokazuju da je Radoičić u više navrata već bio u sukobu sa zakonom.

Godine 2010. Osnovni sud u Kraljevu osudio ga je za falsifikovanje lične karte. Osuđen je uslovno na tri meseca. Sledeće godine Tužilaštvo za organizovani kriminal u Beogradu optužilo ga je za nezakonito prisvajanje 32 kamiona koja je uzeo na lizing i prebacio preko kosovske granice. Specijalno odeljenje za organizovani kriminal pri Višem sudu u Beogradu oslobodilo ga je optužbi. Godine 2013. tužioci u Pirotu na jugu Srbije optužili su ga za nezakonito profitiranje od građevinskih radova na izgradnji autoputa, jer je kopao šljunak bez odgovarajuće dozvole Ministarstva za rudarstvo. I ovog puta je oslobođen optužbi odlukom Višeg suda u Pirotu, ali tu odluku je poništio Apelacioni sud u Nišu. Novo suđenje je počelo u decembru 2017. i još je u toku.

* Anđela Milivojević je srpska istraživačka novinarka. Urednik: Timoti Lardž. Ovaj članak je nastao u okviru projekta Balkanske stipendije za izvrsnost u novinarstvu, uz podršku Fondacije ERSTE i Fondacija za otvoreno društvo, u saradnji sa Balkanskom istraživačkom mrežom.