Kad je 16. januara 2018. ubijen Oliver Ivanović, retki su mislili da i tri godine posle nećemo o ubicama znati ništa više od onoga što se već tada znalo. Ivanoviću se dotad već pretilo, proveo je skoro četiri godine u pritvoru za ratni zločin koji, pokazaće se, nije učinio, paljen mu je auto. Sve su to bile poruke da Ivanović smeta sistemu koji funkcioniše na Kosovu, a posebno severnom delu, naslonjenom na Srbiju. Kao poslednja poruka pojavljuje se predizborni spot Srpske liste, kosovske inačice Srpske napredne stranke, u kom se bave isključivo Ivanovićem i kog prozivaju da više vodi računa o svom spaljenom automobilu nego o sugrađanima, i koji po njima ima podršku Prištine, pa samim tim nije pogodan Srbin za Srbe sa Kosova. I više-manje, barem u severnom delu Kosovske Mitrovice, svi su znali ko stoji iza poruka upućenih Ivanoviću, a znao je to i sam Ivanović.

Povodom treće godišnjice ubistva, nedeljnik NIN je objavio knjigu "Oliver, kao brat za brata" novinara Milana Radonjića. On je u vreme ubistva boravio na Kosovu kao dopisnik BIRN-a, a u svojoj knjizi donosi i intervju koji je nakon ubistva objavljen na BIRN-ovim stranicama. Razgovarali su u oktobru 2017. u jeku teme kosovskih lokalnih izbora.

"Moj protivnik nije kandidat Srpske liste za mesto gradonačelnika. Moj pravi protivnik je čitava jedna struktura koja je kriminogena, ali na jedan nedvosmislen način i Vlada Srbije. Kako se usuđuju da kažu da ćemo imati kontinuitet saradnje samo ako bude pobedila SNS lista? To je protivustavno, besmisleno i štetno dozlaboga. Prilično sam razočaran time kako se oni postavljaju, a toga nisam bio svestan pošto sam bio u zatvoru sve vreme. Odatle mi je to izgledalo malo drugačije", kaže Ivanović u tom intervjuu.

Knjiga otkriva kako funkcioniše taj "sistem" na severu Kosova, ali i one koji rukovode njime, pre svega Milana Radoičića od kog se državni vrh Srbije prvo distancirao, tvrdeći da ne znaju za njega. Nakon toga je promovisan u potpredsednika Srpske liste, da bi nakon policijske akcije Prištine, koja Radoičića sumnjiči da je povezan sa ubistvom Ivanovića, u Beogradu bio oslobođen te sumnje. Na čitav taj proces, od negiranja da i znaju za Radoičića do njegovog ustoličenja, pa čak i do epiteta "zaštitnika Srba", Radonjić gleda kao na nešto već viđeno.

- To je jedan proces koji na nesrećan način asocira na ono što je ovo društvo već prošlo kad je osoba poznatija kao Arkan ušla u srpski parlament. To su stvari koje govore o društvu mnogo više nego bilo kakva analiza i pomno praćenje političkog procesa - kaže Radonjić za Novosti.

O Radoičiću i njegovoj ulozi smo već pisali, a na njegovu krivicu ukazivala je još jedna politička predstavnica Srba sa Kosova, Rada Trajković. U procesu kosovskog Specijalnog tužilaštva upravo je Radoičić, kao i Zvonko Veselinović, optužen da je vođa kriminalne grupe koja je pripremala ubistvo. Međutim, kako su obojica nedostupna kosovskom pravosuđu, optužnica je puka formalnost. Što se tiče procesa u Srbiji, istraga od prvog dana tapka u mestu. Prištinu se optužuje za opstrukciju, ali se i ukazuje na činjenicu da Srbija nema nikakve nadležnosti na Kosovu. Potpisivanjem Briselskog sporazuma 2013., dakle za vreme aktuelne vlasti, iako je tada predsednik Vlade bio Ivica Dačić, a Aleksandar Vučić prvi potpredsednik, sever Kosova integrisan je u kosovski sistem. Istina, ne dovoljno i ne toliko da i Priština tu može imati moć i kontrolu. A taj vakuum odgovara kriminogenim strukturama koje Radonjić i pominje jer ne postoji dovoljno snažna ruka zakona, mada znamo da ona nije snažna ni u onim delovima Kosova pod apsolutnom kontrolom Prištine, kao i u samoj Srbiji.

- Političko nasilje je postalo obrazac funkcionisanja. Oliver Ivanović, koji je celog svog života verovao u moć istine, koju treba umeti i smeti reći, žrtva je lažnog narativa po kome se Beograd patriotski i pokroviteljski odnosi prema kosovskim Srbima, a u isto vreme imate drugi proces koji se sve više okreće prema Prištini. Između zvaničnog narativa i prakse na terenu, u tom jazu između oni ljudi koji govore istinu bivaju smrvljeni - ističe Radonjić i upozorava da će ono što postoji na severu Kosova sutra biti realnost i u Srbiji.

Kad razmislimo, ono to odavno i jeste jer ubistvo Olivera Ivanovića podseća na ubistva Slavka Ćuruvije, Zorana Đinđića, pa i Ivana Stambolića. Difamacija, medijska priprema i metak. A onda i traljav ili nikakav sudski proces koji ne otkriva ni nalogodavce ni političku pozadinu.