Novosti

Politika

Proglasom do glasova

Inicijativu ProGlas pokrenulo je 14 javnih ličnosti, među kojima su akademik i bivši predsjednik Srpske akademije nauka i umetnosti Vladimir Kostić, reditelji Srđan Golubović i Dragan Bjelogrlić, univerzitetski profesor Filip Ejdus, novinari...

Large 111

Zrenjanin, Pančevo, Novi Sad, Gornji Milanovac, Požega, Valjevo, Kragujevac – ovo su za sada gradovi u koje je stigao karavan zvan ProGlas kako bi pozvao ljude da glasaju na izborima koji će se u Srbiji održati 17. decembra.

Šta je ProGlas? Reč je o inicijativi koju je pokrenulo 14 javnih ličnosti, među kojima su akademik i bivši predsjednik Srpske akademije nauka i umetnosti Vladimir Kostić, reditelji Srđan Golubović i Dragan Bjelogrlić, univerzitetski profesor Filip Ejdus, novinari...

"Naše je nedvosmisleno uverenje da vreme u kojem živimo zahteva od svih odgovornih i zabrinutih građana suočavanje s trenutkom, donošenje jasnih odluka i spremnost ne samo za svedočenje o potrebnim zaokretima, već i za učešće u njima", napisali su. Do ovog trenutka inicijativu je potpisalo više od 150 hiljada ljudi, ali ti potpisi nisu obavezujući i u neku ruku su prebrojavanje onih koji su protiv autokratske vlasti Aleksandra Vučića.

Ono što je primamljivo su imena ljudi koji su dali svoje potpise, a posebno se ističu bivši košarkaški reprezentativci Dejan Bodiroga, Mića Berić, Predrag Drobnjak, ali i sadašnji – Vanja Marinković. ProGlas je podržao, doduše ne i potpisao, i vladika diseldorfsko-nemački Grigorije.

- Značaj ProGlasa može se meriti kroz njegov potencijal da mobilizuje građane i podigne svest o važnosti participacije na izborima, od bazičnog učešća u vidu glasanja do aktivnijeg angažmana u vidu kontrolora - kaže za Novosti Aleksandra Stanković iz Instituta za evropske poslove.

Na tribinama ProGlasa često se ističe da je cilj probuditi apstinente, kao i one koji se smatraju apolitičnima. Naša sagovornica smatra da su oni i bili ciljna grupa inicijatora ProGlasa.

- Animiranje građana koji odbijaju da budu deo izbornog procesa, nesvesni da je i neizlazak na izbore de facto politička odluka i da itekako ima direktnih implikacija na izbor vladajuće garniture, već dugo je jedan od glavnih izazova izbornih ciklusa u Srbiji - objašnjava ona.

U intervjuu datom Insajderu Bjelogrlić je rekao da, ako se dođe do 300.000-400.000 ljudi koji su umreženi i koji su zainteresovani "za svoju realnost, za društvo u kojem žive, svaka politička partija koja bude na vlasti znači da ima 300.000-400.000 ljudi koji posmatraju i koji aktivno učestvuju u svemu". Broj potpisnika za sada obuhvata nešto više od deset odsto građana Beograda, pod uslovom da su potpisnici isključivo iz Beograda, a nisu. Pitanje dometa ProGlasa naša sagovornica povezuje sa medijskim mrakom u Srbiji.

- U ovakvoj atmosferi promocija ProGlasa svedena je na društvene mreže i terensko delovanje. Pritom moramo imati u vidu da se ne radi o političkoj partiji sa izgrađenom partijskom strukturom i ćelijama u različitim mestima širom Srbije, već o grupi ljudi koji se mogu osloniti samo na sopstvenu popularnost, nekoliko nerežimskih medija koji imaju dosta ograničen domet i individualne događaje - napominje ona.

No vidan je nedostatak mladih ljudi. Prosek je godina, kako inicijatora tako i onih koji dolaze na tribine, iznad 50. Mladi jesu tema i na tribinama, ali najčešće se kritikuju da su oni najapolitičniji. Ali daleko od toga da mladi nisu zainteresovani. To je bilo vidljivo i na prvim protestima "Srbija protiv nasilja". Oni su u međuvremenu odustajali od šetnje, ali to ne znači da su manje zabrinuti za budućnost. Na to ukazuje i istraživanje Krovne organizacije mladih u Srbiji koje pokazuje da bi danas oko 65 odsto mladih izašlo da glasa. Na nedostatak komunikacije sa mladima ukazuje i naša sagovornica.

- Nedostatak interesovanja mladih za ProGlas ukazuje na potrebu bolje komunikacije sa tom ciljnom grupom – možda korišćenje jezika koji je blizak mladima ili specifičnih strategija na društvenim mrežama koje bi privukle njihovu pažnju. Autori mogu razmotriti dodatne načine uključivanja mladih, kao što su organizovanje posebnih događaja ili kampanja koje se direktno bave pitanjima koja su bitna za mlade, kao i privlačenje, a zatim i promovisanje potpisnika iz javnog života koji pripadaju mlađoj populaciji a koji imaju uticaja među mladim naraštajima, prevashodno glumci, pevači i drugi - predlaže Aleksandra Stanković.

Potražite Novosti od petka na kioscima.
Informacije o pretplati pronađite ovdje.

Politika

Kolačići (cookies) pomažu u korištenju ove stranice. Korištenjem pristajete na korištenje kolačića. Saznajte više