Srpska opozicija uvjerena je da je Rezolucija Europskog parlamenta o prosinačkim parlamentarnim, pokrajinskim i beogradskim izborima označila početak kraja vlasti Vučićevih naprednjaka. Oporbenjaci vjeruju da su europarlamentarci vlast gurnuli u procjep iz kojega se ne može izvući bez teških posljedica, suočena sa zahtjevom da se provede međunarodna istraga o navodnoj izbornoj krađi i uvođenjem sankcija Srbiji ako zahtjev odbije.
Jedna od čelnica koalicije "Srbija protiv nasilja" Biljana Stojković u izjavi za Vreme tvrdi da će "prvi korak Evropskog parlamenta biti formiranje stručne komisije koja će vrlo brzo doći u Srbiju i prikupiti sve dokaze krađe. Ovo telo bi prethodilo međunarodnoj komisiji, čije osnivanje zavisi od Evropske komisije, koja bi formulisala političke okvire delovanja. Pritisak na Srbiju predviđen je Rezolucijom u formi opomene da će pretpristupni fondovi biti ukinuti ako režim odbije da primi ovu ekspertsku delegaciju." Borko Stefanović iz Stranke slobode i pravde "očekuje da će, bez obzira na 'vidljivu nervozu i paniku vlasti', iz akta proisteći dolazak jedne ili dveju evropskih misija u Srbiji, sastavljenih od stručnjaka, koje će doprineti promeni izbornih uslova, pre svega kada je reč o biračkom spisku, medijskom predstavljanju političkih aktera i smanjenju pritisaka na birače." To je, smatra on, najbolji scenario, a najgori bi bio "da se vlast drzne da ignoriše EU, jer bi to Srbiju direktno uvelo u političku, institucionalnu i svaku drugu krizu."
Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić grme da neće pristati na međunarodnu istragu koju traže europarlamentarci, ali i da će prihvatiti izvještaj OESS-a i njihove prijedloge promjena izbornog sistema. O eventualnim sankcijama zasad se ne izjašnjavaju. Dio oporbenih stranaka (DS, Novi DSS, Mi – Glas iz naroda) usprotivio se uvođenju sankcija, a lider Zeleno-lijevog fronta Dobrica Veselinović od njih se ogradio tvrdeći da nitko iz opozicije nije od europarlamentaraca tražio njihovo uvođenje. Iako je EP u prvi plan gurnuo zahtjev za provođenjem međunarodne istrage i uvođenje sankcija ako je službeni Beograd odbije ili se utvrdi umiješanost vlasti u izbornu krađu, ipak je u njezinom tekstu i srpskim vlastima i Europskoj komisiji ostavio mogućnost da srpsku postizbornu priču završe sukladno OESS-ovu izvještaju i njegovim preporukama. Europska komisija već je najavila da će sačekati OESS-ovo izvještaj i tek onda odlučiti kako će reagirati.
Biljana Stojković kaže: "Ne verujem da će reakcija Evropske komisije izostati, ali postoji mogućnost da će ona biti ublažena u odnosu na Evropski parlament, što nije ishod koji želimo. Sigurno je da će i EK registrovati nepravilnosti u izborima, tražiti implementaciju preporuka Ureda za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) za sledeće izbore i staviti Srbiju pod veći nadzor u tom smislu, što jeste otežavajuća okolnost za Vučića, ali je nama i građanima ipak važno da SNS snosi realne posledice i za decembarske izbore. Nacionalni parlament, kao i pokrajinski, beogradski i drugi lokalni širom Srbije, nemaju legitimitet zbog neviđenih razmera krađe, zbog čega je važno da svi izbori budu poništeni".
Najteže eventualne posljedice su u 27. točki Rezolucije: "Ponavljamo svoj stav da pristupni pregovori sa Srbijom treba da napreduju samo ako zemlja ostvari značajan napredak u reformama koje se odnose na EU, uključujući punu primenu preporuka OEBS-a i Venecijanske komisije; pozivamo Komisiju i Savet da primenjuju stroge uslove; pozivamo Komisiju da detaljno prati izveštaje Revizorskog suda i da odmah započne reviziju sredstava koja su pružena Vladi Srbije u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć III (IPA III) i drugih finansijskih instrumenata; podvlačimo, da ukoliko srpske vlasti nisu spremne da sprovedu ključne izborne preporuke ili ako nalazi ove istrage ukazuju da su srpske vlasti bile direktno umešane u prevaru birača, EP poziva na obustavu finansiranja EU-a na osnovu teških kršenja pravila zakona u vezi sa izborima u Srbiji."
No, gotovo je nemoguće da je EK tu točku provede u djelo. Pristupni pregovori Srbije, ali i svih drugih zapadnobalkanskih kandidata za članstvo u EU-u, ionako su već stavljeni na čekanje pa je prijetnja njihovim zaustavljanjem pucanj u prazno. Obustavljanjem europskog financiranja projekata u Srbiji, Europska bi komisija pucala u vlastite noge jer se uvjerljivo najviše europskog novca ulaže u infrastrukturne i energetske projekte koji su važni i samoj Uniji. Lani su EU i Srbija "zajednički najavili 2,2 milijarde evra vredan finansijski paket za modernizaciju železničkog Koridora deset. Paket se odnosi na unapređenje deonice Beograd – Niš na Koridoru." Na taj projekt nadovezuju se i sljedeća dva. Za prvi se tvrdi: "Jedan od ključnih infrastrukturnih projekata je Modernizacija i rekonstrukcija železničkog koridora Beograd – Niš – Preševo (granica sa Severnom Makedonijom). Ovaj važan projekat rekonstrukcije pruge u dužini od 350 kilometara biće realizovan po deonicama; ukupni troškovi se procenjuju na više od tri milijarde evra". O drugom je napisano: "Drugi veoma važan projekat unapređenja železničkog saobraćaja Srbije je Modernizacija železničke pruge Niš – Dimitrovgrad (granica sa Bugarskom). Ovo je jedan od prioritetnih projekata koji je podržan bespovratnim sredstvima u iznosu od 110 miliona evra. Projekat je od suštinskog značaja za elektrifikaciju ove važne deonice železničkog Koridora deset, koja trenutno nije elektrifikovana."
Slična je priča i s financiranjem energetskih projekata u Srbiji za čiju je realizaciju Unija od 2000. do lani "investirala preko milijardu eura bespovratnih sredstava". Prošle godine je završen "važan projekat energetskog povezivanja Evrope i Srbije – gasni interkonektor Srbija‒Bugarska" za čiju je realizaciju Unija donirala 50-ak milijuna eura. Iz europske blagajne godinama se već financira i izgradnja "Transbalkanskog elektro-energetskog koridora". Njegova će izgradnja "povećati sigurnost snabdevanja i integraciju tržišta, povezujući region jugoistočne Evrope sa Italijom. Bespovratna sredstva u iznosu od 32,1 milion evra, obezbeđena kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF), mobilisaće 164 miliona evra investicija", stoji na internetskim stranicama Delegacije EU-a u Srbiji.
I svi drugi projekti koji su ukratko prezentirani na tim stranicama redom su obilježeni eurointegracijskim procesima kojima se Srbija nastoji neodvojivo povezati s Unijom i pojedinim njezinim članicama. Interes za njihovu realizaciju je obostran, pa bi se i šteta koja bi nastala prestankom njihovog financiranja i realizacije i Srbiji i EU-u, ili barem pojedinim članicama, obila o glavu. Europarlamentarcima je izgleda bilo lako zatražiti kažnjavanje Srbije obustavom realizacije svih tih projekata, ali za Europsku komisiju bila bi to nemoguća misija. U Briselu zato o sankcijama Srbiji šute, iako ih u Strasburu mnogi gromoglasno najavljuju.
