Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) imenovanjem novih članova upravnih odbora javnih servisa Radiotelevizije Srbije i Radiotelevizije Vojvodine i potvrdom reizbora postojećih izneverio je očekivanja opozicije da bi im se, zahvaljujući pregovorima sa vlastima oko poboljšanja izbornih uslova, javni servisi mogli otvoriti i ponuditi im više prostora. Za nove članove UO RTS-a izabrani su Muharem Bazdulj, Branislav Klanšček i Milivoje Pavlović, a nastaviće da rade Branko Radun, Ljiljana Đurđevac i Miroslav Nikolić, dok su za UO RTV-a izabrani Aleksandar Komnenović, Borislav Pupavac, Marko Ćalić, Aleksandar Čupić i Valentin Mik. Izbor i reizbor imenovanih u opoziciji su dočekali sa optužbama da su vlasti imenovanjima novih članova upravnih odbora RTS-a i RTV-a "podrili napore da se politička kriza reši dijalogom". Predstavnici Stranke slobode i pravde (SSP), Demokratske stranke (DS), Pokreta slobodnih građana, platforme Ne davimo Beograd, Zajedno za Srbiju i Pokreta za preokret poslali su pismo predstavnicima Evropskog parlamenta u kom su ih pozvali da ne ćute na ova imenovanja jer bi to "bio udarac kredibilitetu (pregovaračkog) procesa, koji on verovatno ne bi izdržao".
U opoziciji posebno apostrofiraju dva imena – Milivoja Pavlovića, koji je dva puta bio ministar informisanja između 1991. i 1994. godine, kako navode, "u najmračnijem periodu Miloševićeve Srbije". Podsećaju i da je bio direktor Radio Beograda sve do petooktobarskih promena. Tu je i Aleksandar Čupić, za koga navode da poseduje mrežu portala i medija koji su isključivo finansirani novcem poreskih obveznika u lokalnim samoupravama kojima vlada Srpska napredna stranka, i da je "poznat po pristrasnom i veoma agresivnom izveštavanju, naročito prema ženama u opoziciji". Za Anu Hegediš Lalić, novinarku portala Nova S, sporno je što su imenovani ljudi samim novinarima nepoznati.
- Ti ljudi gotovo da nemaju ni dana novinarstva, a kamoli da upravljaju medijskim servisom. Ta imena su većini medijskih radnika potpuno nepoznata. Nismo ih viđali na terenu, na presicama, nismo ih upamtili po dobrim intervjuima, emisijama, već su to sve ljudi koji su birani tako da su partijski prihvatljivi. A to je bila i glavna preporuka - ističe novinarka i dodaje da vlastima nije u interesu da građani budu informisani, već da u upravnim odborima "sede ljudi koji neće smeti, niti hteti da se bave onim što im je posao, a to je informisanost i objektivno izveštavanje građana".
Ako smo sa RTS-om uglavnom na stabilnom tlu, jer nije bilo perioda u kom nekadašnja državna televizija, a danas samo formalno javni servis, nije bila igračka u rukama vladajuće stranke, sa RTV-om je situacija bila drugačija. Do 2016. pokrajinski javni servis opravdavao je ulogu javnog servisa. Tome je uvelike pomagala činjenica da na vlasti u Vojvodini nije bila Srpska napredna stranka. Nakon osvajanja vlasti u Vojvodini i Novom Sadu, RTV ponovno doživljava transformaciju i postaje medij kakav je bio i devedesetih, istina pod drugim imenom – TV Novi Sad. Jedno od najpoznatijih lica bila je Milijana Baletić, koja je navedena i u krivičnoj prijavi NUNS-a za ratno huškanje, a koja je 2011. odlukom suda vraćena na tu televiziju, gde i danas radi, ističe naša sagovornica.
- Zaboravili smo da je prošlo 30 godina, a opet smo se vratili u devedesete. Milijana Baletić je danas aktivno zaposlena na RTV-u, što najbolje govori da se vraćamo na ono protiv čega smo se navodno borili i izborili unazad 20 godina - kaže Hegediš Lalić i dodaje da je to ipak slika i prilika društva.
- Čak i ne sumnjam da će RTV možda podići gledanost zahvaljujući novim starim ljudima koji su dovedeni, jer je glasačko telo Novog Sada potpuno spremno za televizijski, obrazovni i dokumentarni program RTV-a devedesetih. Ponovno se vraćamo na jednu retoriku, ponovno se bavimo raspirivanjem najnižih ljudskih potreba – nacionalnih i verskih zavađanja. Vojvodina je plodno tlo zbog puno mešovitih brakova i manjinskih zajednica, ali zapravo smo najpodložniji tome da se zavađamo međusobno. Bojim se da će ova televizija opet postati bastion širenja verske i nacionalne mržnje - napominje Ana Hegediš Lalić.
