Rođena u Gospiću, odrasla u Beogradu, ponosna Ličanka sa doktoratom iz Geonauka. Specijalizovana za demografiju, stvorila je ne samo uspešnu karijeru, već i jedinstveni brend prirodnih proizvoda – "Eterični parfem". Radi se o Vlasti Kokotović koja je spojila nauku, ljubav prema prirodi i kreativnost te načinila proizvode koji evociraju emocije i uspomene.
"Eterični parfem", Vlastino porodično mirisno carstvo, nastalo je iz želje i potrebe da se ljudima približe blagodati eteričnih ulja i njihovo višestruko delovanje. Parfemi nisu samo mirisi – to su priče u bočici. Mešavine eteričnih ulja pažljivo su osmišljene da poboljšaju emocionalno stanje i raspoloženje, objašnjava naša sugovornica.
- Naši parfemi čine da se osećate srećnije, smirenije i povezanije sa sobom. Verujem u povezivanje na energetskom nivou, i upravo to svakodnevno doživljavam kroz emocije koje naši proizvodi izazivaju – govori Vlasta Kokotović te dodaje kako eterični parfem nije samo proizvod, već i prilika za edukaciju.
Njihove radionice "Kreiraj svoj prirodni parfem" održavaju se četiri puta godišnje i okupljaju male grupe zainteresovanih. Te radionice inspirišu ljude da otkriju svet eteričnih ulja i mirisne alhemije. One su posebno popularne među mlađim generacijama, koje žele da uče o zdravijim opcijama.
- Parfemi imaju zadatak da te uveseljavaju, nasmeju, čine radosnim i srećnim – objašnjava nam Vlasta.
Sirovine za njene proizvode dolaze iz različitih krajeva sveta, ali srce proizvoda često kuca u mirisima Like i Dalmacije. Svako putovanje donosi priliku da se upozna i dođe u kontakt sa novim mirisnim esencijama. Inspiracije pronalazi svuda, u događajima, ljudima, ali i okolnostima.
- Lika me inspiriše mirisom šuma, dok Dalmacija priziva nepregledna polja lavande i smilja. Svaka esencija nosi deo prirode, deo moje prošlosti i sadašnjosti – objašnjava ona te dodaje da su njihovi kupci najčešće žene, ali i da sve više muškaraca prepoznaje vrednost prirodnih mirisa.
Jedan od njih je i Dušan Velimirović iz Vukovara koji se sa radionicom eteričnih parfema susreo na jednom od modula Kate, SDF-ove škole za društveno-politički razvoj žena.
- Nikada se do sada nisam susreo sa ničim sličnim. Sama pomisao da sam nešto sam uradio i stvorio, uz primesu da sam uz to i izradio personalizovani "muški" parfem je bila zaista jedna zanimljiva nota. Iako je izrada parfema bila u fokusu radionice, kroz nju se sudionicima produbljuju mnoga razmišljanja, kako o ekologiji, tako i potrebe za izražavanjem kreativnosti – govori Dušan te dodaje da ljudi čak i ne znaju koji se sve sastojci nalaze u kopijama određenih kupovnih parfema, poput arsena ili antifriza.
Kemikalije koje se koriste u proizvodnji parfema i kozmetike često nose ozbiljne zdravstvene rizike. Jedna od najpoznatijih skupina štetnih spojeva su ftalati, koji su povezani s neurološkim poremećajima, ali i razvojnim i reproduktivnim problemima. Još jedna opasna tvar je formaldehid, koji se koristi kao konzervans i antimikrobni agens u kozmetici, iako je poznat kao karcinogen.
Formaldehid se često skriva pod drugim nazivima, poput formalina ili isoforma, a osim u parfemima, prisutan je u građevinskim materijalima i namještaju. Fenoksietanol, sintetski spoj koji služi kao konzervans i pojačivač mirisa, povezuje se pak s toksičnošću za reproduktivni sustav i povećanim rizikom od preranog poroda. Osim toga, iritira oči, kožu i dišne puteve te može oslabiti imunološki sustav.
Štetni učinci ovih tvari manifestiraju se kroz simptome poput iritacije dišnih puteva, glavobolja, alergijskih reakcija i problema s koncentracijom. Čak i proizvodi bez izraženog mirisa mogu sadržavati kemikalije koje prekrivaju neugodne mirise, što ih ne čini manje opasnima za zdravlje.
Ekofeminizam, koji prepoznaje povezanost između rodnih i ekoloških problema, nudi inspirativan okvir za promišljanje o svakodnevnim izborima, uključujući i one vezane za proizvode koje koristimo. Žene širom sveta bile su ključne u borbi za očuvanje prirode, promovisanju održive poljoprivrede i korišćenju obnovljivih izvora energije. Njihova uloga u očuvanju životne sredine ne završava na širokim politikama – ona se proteže i na male, ali značajne izbore poput prelaska na prirodne i etične proizvode.
Kako govori Vlasta Kokotović, eterični parfem i jeste filozofija života, harmonija prirode i emocija u jednoj bočici. Njena najveća podrška su njena porodica, sin i suprug. Posebna draž čitavog brenda je činjenica što je "Eterični parfem" njihova porodična priča koja ih okuplja, raduje i veseli. Tako je neizostavno ukoliko se vikendom zadesite u Novom Sadu ili Beogradu da posetite Noćni market ili Homemade bazar. Tamo će vas dočekati Vlasta i njen suprug Predrag čije prisustvo možete proceniti kroz same proizvode: umirujuće i vrlo ugodno.
- Biti majka, supruga i preduzetnica jeste zahtevno i izazovno, kao i biti žena preduzetnica u Srbiji. Uz naravno, sve ostale nedaće. Sve to nosi svoje izazove, ali i prilike za rast. Podrška postoji, ali prostora za unapređenje ima. Posebno bih izdvojila potrebu za boljim plasmanom proizvoda u manjim sredinama. Svaka od tih uloga je deo mene u kome posebno uživam. Dobra organizacija daje mogućnosti da budem uspešna na svim poljima, ali i da prihvatim delove sebe kada to i nije tako uspešno, odnosno kada su tu izazovi i prepreke – govori Vlasta.
Budućnost "Eteričnog parfema" uključuje širenje tržišta i edukativnih programa, sa posebnim fokusom na decu sa željom da ih od malih nogu uče da biraju zdravije opcije i da kroz igru otkrivaju čari prirode. Želja im je da upotreba eteričnih ulja postane naša svakodnevica, uvođenjem malih rituala u svakom danu. Aromatizacija prostora ili primena eteričnih blendova upotpunjuju osećaj posebnog i podržanog. Završeno je bolje nego savršeno, poručuje ova preduzetnica, dodajući da je akcija ključ uspeha.
- Savršenstvo je često prepreka koja nas sprečava da realizujemo svoje ideje. Krenite, pa usput usavršavajte – zaključuje Vlasta Kokotović.
Možda ove nadolazeće praznike, osim poklona jednih drugima, očvrsnemo u nameri da podržimo malo više i one malo manje brendirane – lokalno ekološke proizvodnje.
Tekst je izvorno objavljen u prilogu Novosti Nada - društvenom magazinu Srpskog demokratskog foruma.