Rođena u Mrkonjić Gradu, školovala se u Novom Sadu, a torbe od gramofonskih ploča počela je da izrađuje s preseljenjem u Zagreb. Još ako na to dodamo da je majka troje dece i da ima zarazno pozitivnu energiju, ne vidimo razlog da ne nastavite čitati i ne saznate nešto više o Milijani Jovičić.
Ona samouvereno i hrabro gazi nedaće koje joj se nađu na putu, pa čak tamo i gde je videla "promašaje" poput studiranja ekonomije nije je omelo da ostvaruje svoje snove. Nakon porođaja i prvih godina odgajanja dece, u 30-im godinama shvatila je da nema motivaciju vratiti se na uredske poslove te je svoj životni put okrenula u smeru kreativnosti. Krenula je od venčića za poklone prijateljima, preko lustera od breze sve do neraskidive veze sa izradom torbi od gramofonskih ploča i kožnim narukvicama.
- Roditelji su me poslali u Novi Sad na studiranje, ideš na ekonomiju i to ti je to, ali ubrzo sam shvatila da me više zanima kreativna zona. Kad sam se udala u Zagreb, počela su u meni da se lome dva vuka: industrijski ili modni dizajn. Muž mi je jednom prilikom rekao dok sam izrađivala lustere od breze kako će nam se stan pretvoriti u brvnaru. Presudio je modni dizajn. Moje su torbe unikatne i rade se uz kožu i brojne alate, a za izradu jedne torbe potreban je otprilike jedan dan. Mada sa troje dece i organizacijom vremena, ume i da potraje – govori Milijana.
Prema njenim rečima Srbija ima veće tržište za ovu vrstu izražavanja kreative te ove godine prvi put zvanično odlazi na sajam "Ana Popović Shoes & Friends pop-up" koji okuplja lokalne brendove. Takvu vrstu podrške kreativcima već godinama pozdravljaju Komuna kao sajt za kupovinu i prodaju domaćih ručno rađenih proizvoda, Noćni bazar koji se održava u Novom Sadu i Beogradu te novosadski Unikatni kutak. Sve više prostora za suradnju i inkubatora otvara vrata ženama koje žele pokrenuti ili proširiti svoj biznis.
Slanje torbi u inostranstvo ponekad deluje kao špijunska misija. Carinske procedure između Srbije i Hrvatske često su složene i dugotrajne, što usporava protok robe i povećava troškove trgovine. Obrti se suočavaju sa visokim carinskim dažbinama i administrativnim preprekama koje smanjuju konkurentnost na tržištu EU. Zbog neusklađenosti regulativa između Srbije i EU, mnogi izvoznici nailaze na dodatne tehničke barijere. Digitalizacija carinskih procedura u Srbiji napreduje sporo, dok Hrvatska koristi modernije sisteme, što otežava sinhronizaciju podataka. Promene u trgovinskim politikama EU mogu dodatno zakomplikovati izvoz srpskih proizvoda u Hrvatsku, posebno u sektorima sa strožim standardima.
- Moj brend su više prihvatili tamo nego ovdje. Carina i dostava robe mogu biti izazov, ali su deo uobičajenog poslovanja. Bilo da šaljem torbu u Beograd ili Čile, proces je sličan – govori Milijana te dodaje kako Srbija ima sjajne kreativce i više afiniteta ka unikatnim torbama, cipelama i nakitu.
Torbe od gramofonskih ploča
Napraviti balans između porodice i biznisa ponekad predstavlja dodatne napore i poneke frustracije u reorganizaciji vremena. Često se javlja i grižnja savesti ukoliko odvojimo vreme za sebe. Dok se neki muče da istovremeno piju kavu i skroluju zajedničku Viber grupu roditelja, Milijana smatra da kada joj u danu 40 puta deca ponove "mama" da je već tada dovoljno produktivna dok odgovori na sva njihova pitanja. U takvom haosu, kreativnost nekad dolazi spontano, kaže ona.
Kreativne industrije, poput modnog dizajna, umetnosti i zanatske proizvodnje, često privlače žene, ali dolaze sa specifičnim preprekama. Manji broj investitora ulaže u kreativne poslove, pa žene često rade samostalno i oslanjaju se na online prodaju i društvene mreže. Kako većina njih nema velike budžete za marketing, tako su Instagram, Facebook i TikTok postali ključni alati za prodaju, iako prevelika zasićenost informacijama postaje ozbiljan izazov za sve preduzetnike. Milijanina prodaja osim sajmova za sada ide i preko društvenih mreža. Težila je ka veb stranici, ali s obzirom da ne radi serije proizvoda i da su joj torbe personalizovane – odustaje od masovne prodaje. Kako kaže, svaka torba je jedan bend i brend.
- Najmlađa osoba koja je kupila moju torbu bila je devojčica od tri godine koja je pre koju godinu u dućanu na Hvaru roditelje bukvalno naterala da joj kupe torbu. Najstarija klijentica imala je 70 godina. Svima je interesantna: poslovnim ženama, pankericama, rokericama, ali ima i dosta tinejdžerki koje obično uzimaju kao poklon za 18. rođendan, što je atipično za generacije koje nisu odrastale uz gramofonske ploče. Torbe nisu samo modni dodatak – one su izjava stava.
Odmalena je imala ljubav prema šivanju, recikliranju stvari i kreativnom izražavanju. Rado se prisjeća i prvih koraka kada je sa majkom krojila zavjese. Mada, pamti i kako je sa ocem sjekla bačve od rakije i pravila saksije za cvijeće. Neku vrstu adaptacije i životnog krojenja ipak je morala prilagoditi kada je svoj put počela da krči u Hrvatskoj.
Kao neko ko je živeo u tri različite zemlje, Milijana je naučila da identitet nije nešto što se menja već nešto što se nadograđuje. Ovaj princip vidi se i kroz njen rad. Ljudi iz kreativnih branši instinktivno gravitiraju jedni drugima, podržavaju se i pronalaze načine da zajedno rastu. Svoju ljubav prema estetici i umjetnosti prenela je i na dizajn gramofonskih torbi, koje su postale njen prepoznatljiv pečat. Spoj retro šarma i funkcionalnosti privukao je muzičare i kolekcionare iz različitih delova sveta. Svaka torba ručno je izrađena, sa posebnom pažnjom na detalje i kvalitet materijala, često inspirisana vintage stilom i estetikom starih omota ploča.
- Na kraju, sve se svodi na slobodu – da budemo ono što jesmo, da stvaramo bez ograničenja i da kroz umjetnost povezujemo ljude širom sveta. Jer samo kada imamo prostora za rast, možemo dosegnuti svoj puni potencijal. Nama kreativcima je najvažnija sloboda – zaključuje Milijana Jovičić.
Tekst je izvorno objavljen u prilogu Novosti Nada - društvenom magazinu Srpskog demokratskog foruma.
