Vukovarska podružnica Udruženja ‘Protiv zaborava’ koje okuplja srpske porodice ubijenih, poginulih, nestalih i nasilno odvedenih i invalidnih osoba i ove godine je na Vidovdan, 28. juna, obeležila Dan Udruženja i Dan sećanja na svoje najmilije koji su stradali u ratu 90-ih godina. Nakon službe i pomena u Sabornoj crkvi Svetog oca Nikolaja, venci su položeni u Dunav kod Veslačkog kluba u Vukovaru i na breze u parku kod Dečjeg vrtića u Borovu naselju.

- Reč je o Srbima koji su stradali pre početka ratnih dejstava u Vukovaru, kao i onima koji su za vreme rata kao civili ostali u gradu, u skloništima, iz kojih su izvođeni i ubijani. Još niko nije odgovarao za te zločine, čak nijedan ozbiljan sudski proces nije pokrenut - kaže Slobodan Jakovljević, predsednik vukovarske podružnice Udruženja ‘Protiv zaborava’ koje broji 60-tak članova.

- Moj otac je odveden iz atomskog skloništa i likvidiran ovde kod vrtića zajedno s grupom od 13 ljudi. Sve znam o izvršiocima i žrtvama, i to mi je veliki teret. Do danas nemam nikakvu ni materijalnu ni moralnu satisfakciju, ali se borim da je ostvarim. Mislim da oni koji vode ovu državu to namerno opstruišu, ali ne vidim razlog zbog kojeg to čine jer ljudi koji su činili zločine samo su teret ovoj lepoj državi - kaže 54-godišnji Željko Zorić koji je posmrtne ostatke svog oca pronašao i sahranio 1991. godine.

Za razliku od Željka, 88-godišnji Miloš Grujić još ne zna gde je pokopana njegova supruga Darinka.

- To se dogodilo 1. novembra 1991. godine. Ona je ostala u Borovu jer je bila rukovodilac Crvenog krsta i rekla mi je da neće napustiti stare ljude kojima treba pomoć. Iz ‘Borovo komerca’ odveli su je na Trpinjsku cestu, stavili u kola i od tada joj se gubi svaki trag. Sve sam obišao, znam čak imena i prezimena svih s kojima je kontaktirala i ko ju odvezao u autu. To sam rekao i na jednom od sastanaka o nestalima, obećali su mi da će to ispitati, ali do danas ništa - priča Miloš.

Osim porodica ubijenih i nasilno odvedenih srpskih civila, vence su položile i delegacije Generalnog konzulata Srbije u Vukovaru, Veća srpske nacionalne manjine Grada Vukovara, vukovarskog Udruženja antifašističkih boraca i antifašista, Samostalne demokratske srpske stranke i Demokratskog saveza Srba.

Pomen žrtvama rata od 1991. do 1996. godine održan je i u Bršadinu u organizaciji Hrišćanske zajednice Sveti apostol Jakov. Nakon liturgije u Hramu Svetog arhangela Gavrila, članovi ove zajednice i meštani okupili su se na groblju gde je parastos održao bršadinski paroh Ljubenko Jović. Vence su položile delegacije opštine Trpinja i Generalnog konzulata Srbije u Vukovaru.

- Ovaj dan obeležavamo od 1993. godine i dajemo pomen svim srpskim žrtvama od Kosova do danas - kaže predsednik Hrišćanske zajednice Nikola Radulović ističući značaj kulture sećanja koju, kako je istakao, treba prenositi na mlađe generacije.

Podsećamo, prva žrtva u Bršadinu bio je 63-godišnji Stevan Inić kojeg je 1. maja 1991. godine ubio komšija, a drugi je ubijen policajac Simo Ponjević. Njega su usmrtile kolege na kućnom pragu, 26. juna iste godine. U Bršadinu je stradalo 49 osoba, većinom od granata. Među njima je i učiteljica Dragica Okovački.

- Otišla je do bašte da nešto ubere, pala je granata i ubila je. Iza nje su ostale dve ćerke. Imala je 45 godina - ispričala nam je njena sestra. Nakon parastosa, članovi porodica stradalih su na grobovima svojih najmilijih položili crvene karanfile i zapalili sveće.