Heklanje, kao i čitav niz sličnih rukotvorina, doživelo je svoj veliki povratak. To se najlakše da primetiti na društvenim mrežama koje su preplavljene ručnim radovima i kratkim videozapisima izrade istih, a neretko se heklana odeća i dodaci nađu i na policama naših trgovina. Heklanje je svoj najnoviji boom doživelo u doba karantene 2020., a kroz posljednje dve godine se dodatno populariziralo, čega je indikator i činjenica da je ove jeseni održan drugi Zagreb Yarn Craft Fest.
Za Nadu smo razgovarali s Tamarom Roksandić iz Siska koja je počela heklati sredinom ove godine. Kako nam objašnjava, tako je želela testirati vlastite veštine. Učila je uz pomoć mame i YouTube tutorijala, a kroz par meseci je u potpunosti savladala osnove ove veštine i bacila se na izradu torbica.
- Ne forsiram ništa, bukvalno čekam da mi inspiracija dođe sama. U početku sam imala momente kad sam htela sve da bacim i prekinem, ali sam nakon prve izrađene torbice shvatila koliko se moj trud isplatio i nekako od tad sve ide lakše – govori Tamara, koja je i sama primetila da je popularnost heklanja porasla i da se na svakoj društvenoj mreži može videti ljude, i to uglavnom mlade, kako heklaju razne predmete.
- Heklanje na neki način dosta umiruje um. Istodobno, kada ispred sebe imaš nešto što si sam napravio, svojim rukama, osećaš se neopisivo. Sve u svemu mislim da je heklanje jako dobra terapija – dodaje Tamara Roksandić.
Bacila se na izradu torbica – Tamara Roksandić
Pre dve godine nastala je i medijska, edukativna i promotivna platforma Yu Stitch Kolektiv (YSK). Dizajnerka Dana Kikić-Nemmert, koja živi u Nemačkoj, a rodom je iz Beograda, želela je da u zajedničku grupu poveže sve ljude s prostora regije koji se bave ručnim radom. Polako se formirao kolektiv, kao i njihova web stranica, a danas broje deset članica iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Austrije, Nemačke i Holandije.
Zalažu se za stvaranje i povezivanje lokalnih zajednica, osnaživanje žena i međukulturnu toleranciju kroz promociju ručnog rada i malog preduzetništva sa prostora bivše Jugoslavije. Organizovale su različite akcije – od škole pletenja i heklanja za početnike, preko raznih tehnika za one koji već poznaju osnove takvog ručnog rada te žele da nadograde svoje znanje i upoznaju se sa različitim vrstama materijala. Promoviraju i druge tehnike, npr. šivanje i vezenje te redovno objavljuju mustre za pletenje i heklanje, a dosad su pripremile dva rečnika pletenja kako bi se očuvala ne samo tradicija ručnih radova, već i jezik.
- Naša najveća akcija obuhvaća izradu knjižice "Heritage Reinvented". Zavirile smo u svet neindustrijske, minimalno obrađene rustične, sto posto ovčje vune s ovih prostora i pronašle inspiraciju u ovoj fantastičnoj sirovini sa odličnim svojstvima. Kolekcija odevnih predmeta i modnih dodataka prezentovanih u digitalnoj knjižici predstavlja rezultat višemesečnog istraživanja na kojem je radilo deset članica YSK-a – govori Marija Korać, članica tog kolektiva.
Knjižica sadrži deset originalnih i specijalno dizajniranih dezena za džempere, pulovere, kape, kragne i druge odevne predmete od ovčje vune, kao i modnu priču ispričanu kroz kameru modne fotografkinje Antonije Butković, čiji je foto-editorijal nagrađen na međunarodnom festivalu PhotoDays u Rovinju i uvršten među najbolje modne fotografije 2022. godine.
Posebno ih raduje što je akcija naišla na veoma pozitivne komentare i međunarodni interes, jer na našim prostorima postoji i ekološki problem zbog neadekvatnog zbrinjavanja ovčje vune. U poslednjih nekoliko decenija klimatske promene predstavljaju veliki problem planete i sve se više pažnje poklanja zaštiti životne sredine, čime tzv. brza moda, koja uključuje nekritičko praćenje modnih trendova, polako gubi značajno mesto u životima pojedinaca.
- Koncept brze mode podrazumeva problem kvalitete odeće, koja je projektovana tako da izdrži sedam do osam pranja posle čega najčešće završava na otpadu. Odgovore i bar delimična rešenja na sve te probleme daje spora moda, koja predstavlja savršen kompromis za sve koji žele da njihov stil i ljubav prema modi ne koštaju ni planetu ni druga ljudska bića. Održivost i etičnost su načela suštinski neodvojiva od spore mode – objašnjava naša sagovornica.
- Izrada sopstvene odeće i modnih dodataka poštuje sve principe spore mode, pa možda otud i povećano interesovanje za pletenje i heklanje. To su sve činjenice pred kojima ne smemo zatvarati oči. Neki ljudi su već svesni svega, a nadamo se da će se oni koji još nisu, nakon što se upoznaju s ovim informacijama, zamisliti kada drugi put stanu ispred svog ormara – kaže Marija Korać i dodaje kako bavljenje ručnim radom ima izuzetno pozitivan učinak na mentalno zdravlje i sreću pojedinca, što nije zanemariv faktor u doba kada brzi životni stil postaje sve izraženiji.
Premda je kupovina džempera neuporedivo lakša i brža od heklanja istog, što može trajati od nekoliko dana do nekoliko nedelja, ručni rad daje mogućnost usporavanja i stajanja na loptu. Stoga vreme utrošeno na izradu različitih predmeta nije izgubljeno, već posvećeno sebi. Može se to nazvati i begom od stvarnosti, međutim u YSK-u smatraju da ono što je stvoreno sopstvenim rukama nema cenu. Imaju još nekoliko saveta za sve koji se žele okušati u izradi modnih dodataka ili odeće:
- Prvo, važno je da ne odustanete posle početnih grešaka i neuspeha, jer vežba čini majstora. Rečenicama tipa "ja to ne umem", "ja to ne mogu", "ja nemam vremena za to", tu nema mesta. Ako se tako krene, bolje je odmah odustati. Sve što je vredno traži vreme i strpljenje. Ne možeš steći kondiciju posle dva treninga ili naučiti da pleteš posle dva reda. Oni koji ne odustanu na samom početku shvate da je proces učenja zabava za sebe. Sto puta pogrešiš, ali kad uradiš kako treba, osećaš se kao da si osvojio Mont Blanc. I zato, naoružajte se strpljenjem i upustite u avanturu. Vredno je toga!
Tekst je izvorno objavljen u prilogu Novosti Nada - društvenom magazinu Srpskog demokratskog foruma
