Pre punih 13 godina grupa istoričarki je u saradnji sa Beogradskim centrom za ljudska prava i Stratedžik marketingom objavila knjigu naziva koji govori sve – "Novosti iz prošlosti. Znanje, neznanje, upotreba i zloupotreba istorije". Deo tog istraživanja odnosio se na 90-e, a pokazalo je da je svega 20 odsto ispitanih dalo tačne odgovore na pitanja iz nedavne prošlosti. Inicijativa mladih za ljudska prava ovih je dana predstavila novo istraživanje "Stavovi mladih u Srbiji o ratovima devedesetih", sprovedeno tokom avgusta na uzorku od 910 mladih od 18 do 30 godina starosti.
Istraživanje je pokazalo da "mladi u proseku svoje znanje procenjuju kao prilično loše. Skoro jedna petina ispitanika (18,42 odsto) smatra da ne zna nimalo, dok skoro polovina (47,25 odsto) smatra da zna vrlo malo o tom periodu, dok svega malo više od pet odsto ispitanika smatra da ima "mnogo i jako mnogo znanja" o devedesetima. U školi se stiče opšte istorijsko znanje, a kad je reč o 90-ima, razgovori sa roditeljima ili članovima porodice su maltene izjednačeni kao izvori znanja. Zatim slede internet i tradicionalni mediji. Autor istraživanja Rodoljub Jovanović kaže da je dobro da se konsultuju različiti izvori dok god se kritički preispituju. On ukazuje da je problematičan način na koji se nastava istorije u Srbiji bavi ratovima devedesetih.
- Sa jedne strane, gradivo je preobimno, a ove lekcije se nalaze na kraju završnih godina osnovnog i srednjeg obrazovanja, kada se učenici pripremaju za prijemne ispite, pa ih veliki deo nastavnika prosto preskače. Sa druge strane, nastavnici ne dobijaju skoro nikakvu pripremu na fakultetu da o tim temama predaju. Seminara za nastavnike koji se bave ovom temom jako je malo, pa ih neki nastavnici preskaču jer ne znaju šta bi rekli - govori Jovanović za Novosti.
Sa onima koji se usude otvoriti ove teme problem je što "često lekcije baziraju na svojim iskustvima, jer ne smemo zaboraviti da su i oni sami deo ovog društva i imaju svoja iskustva tih ratova". Ostaje jedino entuzijazam malog broja nastavnica i nastavnika, jer tek nešto više od deset odsto ispitanih kaže da je znanje o 90-ima steklo u školi, ali sad je pitanje i kakvo je to znanje. Prema Mapi žrtava ratnih zločina 1991. – 2001. na području nekadašnje SFRJ tokom ovih ratova život je izgubilo oko 130.000 ljudi. Samo 16,8 odsto ispitanika dalo je tačan odgovor na to pitanje, dok većina ispitanika (ukupno 61,21 odsto) potcenjuje broj žrtava ratova. Ako ostanemo samo na teritoriji Srbije, odnosno nekadašnje SR Jugoslavije, i zadržimo se na NATO bombardovanju, Fond za humanitarno pravo utvrdio je da je broj ljudi direktno stradalih od NATO bombi 756.
Istraživanje pokazuje da više od 93 odsto ispitanika precenjuje broj žrtava, što je rezultat javnog narativa, a skoro trećina procenjuje da je u bombardovanju stradalo više od 5.000 ljudi. Polovina ne zna za zločine počinjene nad Hrvatima, Bošnjacima ili kosovskim Albancima, a tek nešto manje od pet odsto anketiranih je kao najveći zločin iz 90-ih izdvojilo Srebrenicu. Situacija je drugačija kada se radi o zločinima nad Srbima – skoro dvostruko manje ispitanika (od 27,03 do 33,63 odsto) ne zna za zločine Armije BiH, hrvatskih snaga i OVK nad Srbima. Doduše, i ovdje približno 70 odsto mladih o tim zločinima zna malo ili nimalo. Prema njihovoj proceni najznačajniji događaji vezani za ratove devedesetih su operacija Oluja (18,68 odsto), NATO bombardovanje (13,74 odsto), ubijanje civila (4,40 odsto), raspad Jugoslavije (4,29 odsto) te Srebrenica (2,75 odsto). Ispada da je neznanje bezopasnije od iskrivljenog znanja.
- Ono što znaju deo je konfliktnog narativa koji je etnocentričan, nedovoljno dobro objašnjava uzroke i posledice nasilja koje je počinjeno i pojednostavljuje ove događaje - naglašava Jovanović i podseća na istoričarku Dubravku Stojanović, koja je davno rekla da su udžbenici istorije u Srbiji predvojnička obuka.
- Kad predstavite priču o ratovima kao niz zločina koji su drugi, bez ikakvog valjanog razloga, činili nad nama, a pritom znamo da smo mi u tim ratovima štošta izgubili, postavlja se pitanje šta će mlada osoba da izvuče kao zaključak. Plašim se da neki mogu zaključiti da ove nepravde kad-tad treba ispraviti, a to je uvertira u nova nasilja - ističe naš sagovornik.
Pre godinu dana Inicijativa mladih za ljudska prava iz Hrvatske uradila je slično istraživanje. Više od polovine mladih u Hrvatskoj zna za zločine Srba nad Hrvatima, kao što više od polovine ne zna za zločine nad Srbima, a preko 60 odsto ih ne zna za zločine nad Bošnjacima.
- Kao društvo imamo odgovornost da mladima pružimo kvalitetno obrazovanje o ovoj temi, ako želimo održivi mir, moramo kritički promatrati ratove - zaključuje Jovanović.
