Kada bismo povukli pravu liniju na mapi i seli u auto u, na primjer, Zrenjaninu trebalo bi 93 sata vožnje bez prestanka da bi se došlo do Vijetnama. Odatle pitanja: odakle ljudi iz Vijetnama u Srbiji? Zašto Vijetnam? Kako Vijetnam? Ne zna se tačan broj radnika iz Vijetnama koji su angažovani na izgradnji fabrike pneumatika kineske kompanije Linglong u blizini Zrenjanina. Procene su da ih je bilo nešto više od hiljadu, a ne zna se ni kako su došli u Srbiju ni pod kojim uslovima. Sve što se zna, zna se na osnovu članaka koje je objavljivao Vojvođanski istraživačko-analitički centar VOICE, nakon čega su se u istragu uključili i drugi mediji, među kojima i Novosti. Kako je bilo indicija da su radnici iz Vijetnama dovedeni kao žrtve trgovinom ljudima u cilju radne eksploatacije, u priču se uključila i ASTRA – Akcija protiv trgovine ljudima koji su na Dan borbe protiv trgovine ljudima, 18. oktobra 2022., predstavili detaljan izveštaj o slučaju radne eksploatacije radnika iz Vijetnama – Linglong. Mario Reljanović, predsednik udruženja Centar za dostojanstven rad, tokom predstavljanja izveštaja istakao je nekoliko setova pitanja na koja nikad nisu dati odgovori.
"Kako su došli u Srbiju, kako su dobili radne vize, radne dozvole i koji je njihov radno-pravni status? Možemo li da primenimo zakone Srbije ili, kao što tvrde neke institucije, ne možemo", zapitao se Reljanović. Odgovori koji su stigli od inspekcije rada su, ističe, prepuni kontradiktornosti. "Od 353 radnika koje su evidentirali kod poslodavaca, samo je 35 u tom trenutku imalo radne dozvole. To znači da 90 odsto nema dozvole. Rade na crno. Ne postoji pravni osnov njihovog rada u Srbiji", zaključio je Reljanović.
Ugovorima se kršio čitav niz prava, ali napominje on, ništa nije bilo predmet inspekcijskog nadzora. "Ovo izlazi iz radno-pravnog dela i ukazuje na krivičnu odgovornost ljudi u institucijama. Kako su radnici dobili radne vize ako nije poštovana procedura zapošljavanja", pita se Reljanović. Postupajući u skladu sa srpskim Nacionalnim mehanizmom za upućivanje žrtava trgovine ljudima, kao i Standardnim operativnim procedurama za žrtve trgovine ljudima, ASTRA je podnela 49 zvaničnih dopisa, odnosno prijava i žalbi na adrese 16 različitih državnih institucija ovlašćenih da u ovom slučaju sprovode zakon. Do ovog trenutka, ASTRA je primila samo 22 zvanična odgovora, odnosno 45 odsto od poslanih upita, od svega sedam institucija. Nekoliko važnih institucija koje se bave zaštitom od trgovine ljudima ili nikad nisu odgovorile na ASTRA-ine apele, prijave i upite, ili nikada nisu sprovele aktivnosti u skladu sa svojim ovlašćenjima. Kancelarija za koordinaciju aktivnosti u borbi protiv trgovine ljudima ili Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima nisu organizirali formalne intervjue da se utvrde okolnosti i ispitaju navodi o radnoj eksploataciji. Što se tiče drugih institucija, Inspekcija za rad proglasila se nenadležnom za činjenice popisane u prijavama koje je ASTRA podnosila, dok je Zaštitnik građana prekoračio svoja ovlašćenja dajući izjave za javnost u kojima je tvrdio da nije bilo trgovine ljudima – iako je jedina ustanova ovlašćena da tako nešto utvrđuje Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima, stoji u izveštaju.
Koordinatorka za javne politike ASTRA-e i voditeljica autorskog tima izveštaja Jasmina Krunić napomenula je da ASTRA preduzima čitav set akcija, pa su se tako obratili i Volkswagenu, kao i Renaultu koji imaju ugovor za kupovinu guma sa kineskom kompanijom Linglong.
- Ne odustajemo od sistema. Frustrirajuće je što su promene spore. To je maraton koji ume da izluđuje. Moramo da radimo taj posao a osećate se kao da šutirate džina u cepanicu. Bolji sistem nemamo - ističe ona.
Novinarka VOICE-a Ivana Gordić Perc prva je pisala o ovom slučaju. Ističe da je ponosna jer su za izveštaj najviše zaslužne žene.
- Vreme je da odam priznanje svim hrabrim ženama. Sve je počelo tog dana kad su se pojavili kineski menadžeri i zabranili nam da izveštavamo. Suprotstavile smo im se. Taj trenutak je bio presudan da se ohrabre i radnici. U njima se probudila želja da budu slobodni - naglasila je ona. Istakla je još da o tome šta su ona i aktivistkinje doživele na terenu treba napisati knjigu.
