Koji su razlozi zbog kojih mađarska vlada provodi ovaj pokušaj gušenja CEU-a i kako se taj pokušaj uklapa u Orbanovu širu agendu uspostave iliberalne demokracije?
O razlozima možemo tek nagađati. Režimi kakvi su Orbanov u Mađarskoj, Putinov u Rusiji ili Vučićev u Srbiji rukovode se samo njima znanim kriterijima racionalnosti. Ono što se jasno vidi je kontinuitet proizvodnje neprijatelja. Najlogičnijim se čini ono objašnjenje koje kazuje kako je Orban 2014. godine uočio pad sopstvenog i Fideszovog rejtinga, te se je dao u potragu za novim metama mržnje, kako bi se efikasnije predstavio kao zaštitnik nacije. Izbeglička kriza 2015. je odlično poslužila svrsi. No kad se tema ‘izbegličke pretnje’ izlizala, 2016. godine se zahuktao napad na ‘Soroseve organizacije’ kao eksponente liberalizma. CEU je mesecima bio na meti režimskih medija, pa je utoliko ovo što se sad dogodilo tek zakonska formalizacija jedne dugotrajne ideološke kampanje.
Kakvo je stanje autonomije javnih obrazovnih institucija u zemlji?
‘Iliberalna demokratija’ nikoga i ništa ne ostavlja na miru, pa ni javno obrazovanje nije izuzetak. Ipak, pritisak režima na visoko obrazovanje nije do sada bio tako izrazit kao što je to slučaj sa medijima i sferom kulture. Mi na CEU-u insistiramo da ovaj napad na nas nije tek obračun sa ‘Sorosevim fakultetom’ – radi se u stvari o otvaranju fronta protiv autonomije univerziteta u Mađarskoj. Veoma je važno da su mnogobrojne mađarske naučne i visokoškolske ustanove – akademija nauka, univerziteti, katedre, naučni instituti – digle glas protiv ovog napada, pružajući nam otvorenu podršku. Zahvalni smo mađarskim kolegama na tome.
Kakva je snaga opozicije Fideszu?
Mađarski je politički režim dugo funkcionisao kao neka vrsta proširenog dvopartijskog sustava, sa Socijalističkom partijom i Fideszom kao stožerima koji su oko sebe okupljali ‘levu’ i ‘desnu’ stranu političkog spektra. To se promenilo nakon izbora 2010, kad je Fidesz osvojio apsolutnu većinu. Socijalistička partija, kompromitovana godinama loše vladavine, danas se jedva održava iznad deset procenata podrške. Nekada jaka liberalna stranka više i ne postoji kao relevantna politička snaga. Nijedna nova politička stranka nije uspela da se nametne kao kredibilna alternativa. Fidesz je praktično koncentrisao političku, ekonomsku i socijalnu moć. Ustav od 2011. godine u velikoj meri je obesmislio demokratske mehanizme vladavine prava i podele vlasti. Civilno društvo je izloženo stalnim pritiscima i pretnjama, i njegove organizacije nisu u stanju da se organizuju za otpor režimu.
Dan nakon novinske konferencije rektora CEU-a u Budimpešti je uklonjen kip marksističkog filozofa Gyorgyja Lukacsa. Ako taj potez razumijemo kao demonstraciju antikomunizma vladajuće stranke, a napad na CEU kao napad na simbol zapadne liberalne demokracije, kako biste definirali Fideszovu ideologiju?
Radi se tek o jednoj inačici savremenog populizma. To bi sve bilo dozlaboga dosadno da ne pogađa živote konkretnih ljudi. Govoreći i delajući u ime imaginarnog, na bezličnu masu svedenog ‘naroda’, režim zagovara integraciju oko ‘naših autentičnih dobara’ (slavna nacionalna prošlost, hrišćanstvo, porodične vrednosti itd.). U narednom koraku, režim identifikuje one koji se ne uklapaju u tako definisano jedinstvo i proglašava ih neprijateljima. Tom poslu ‘pronalaženja i čišćenja’ nema kraja – to je dijalektika populističke zbilje. Nikad nije kasno ispraviti istorijski propust i proterati komunistu Lukacsa, ili udariti po ‘liberalima’ poput CEU-a, koji pričaju o primatu ljudskih prava, brane pravo LGBT populacije na ljudsko dostojanstvo, organizuju posebne kurseve za izbeglice te truju omladinu analizirajući feminizam, Rawlsa, Marxa ili politički islam. Istovremeno, u centru Budimpešte neproblematično stoji bista admirala Miklosa Hortija, a na desničarskim mitinzima se isto tako neproblematično viju crveno-bele zastave koje prilično podsećaju na onu koju je koristila Partija strelastih krstova, koja je vladala Mađarskom 1944. i 1945. godine.
