Da li je odluka Vlade Srbije o ukidanju Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade rude jadarit bila očekivana?
Kako je Uredba doneta, tako je i ukinuta. Podsećam da smo se kao PAKT, od samog početka javne rasprave za Studiju procene uticaja i Prostornog plana za projekat Jadar, odlučili da ne dajemo legitimitet jednom skaradnom procesu. Uredbu smo osporili Inicijativom pred Ustavnim sudom i pre same odluke Vlade da ukine svoju Uredbu, upozoravali smo da je za Srbiju najsigurnije, zbog eventualne arbitraže, da sačeka odluku Ustavnog suda. Nažalost, to se nije desilo, jer nije imao ko da nas čuje. Mediji u Srbiji pre čuju glasne i grlate desničare, nego one koji imaju šta da kažu i predlože. Odluka o Ukidanju Uredbe Vlade nije za nas predstavljala veliko iznenađenje. Mirisalo je u vazduhu. Kada smo pre godinu i po dana krenuli u zajedničku borbu sa meštanima iz udruženja NE DAMO JADAR nismo ni mogli pretpostaviti da ćemo posle tako kratkog perioda imati takvu odluku. Govorili su nam da smo ludi jer smo se upustili u borbu protiv rudarskog mastodonta, da je protiv nas i vlast koja je klijentelistički nastrojena prema Rio Tintu. Jednostavno, ljudi su ovde izgubili veru u moć pobunjenog naroda.
Koliko je pobuna uticala na odluku i verujete li da ta energija, odnosno potencijal može dovesti do stvarnog buđenja ekološke svesti, a samim tim i do ozbiljnijeg bavljenja tim pitanjem?
Interesatno je da je naša saborkinja i jedna od heroina protesta Ljiljana Bralović premijerku Anu Brnabić na sastanku pitala, da li je odluka Vlade donesena na osnovu izgrađenog stava članova Vlade o štetnosti projekta ili iz razloga pritiska javnosti? Premijerka Brnabić je potom naglasila da ona nema dovoljno informacija o projektu, što je bio više nego jasan odgovor. Ova pobuna meštana doline Jadra protiv projekta rudnika litijuma pokazala je narodu Srbije da je moguće boriti se za slobodu i jednako je podsticajna i za stanovnike Bora, Majdanpeka, Smederava, Zrenjanina, Homolja i tako dalje. Pokazali smo da je moguće uticati na javne politike, da je moguće uticati na odluke i lokalnog parlamenta, ali i Vlade, da je moguće narušiti sistem jednog autokrate koji ima tendenciju da postane diktator. Naravno da je naša argumentacija da ne pristajemo da budemo pokusni kunići i da je Srbija mala za ovako megalomanski projekat. Bitno je istaći da je ovaj građanski bunt uradio nešto što čitava opozicija u Srbiji nije uspela za devet godina Vučićeve vladavine, a to je da uđe u njegovo biračko telo. Poslednja istraživanja koja su do nas došla, govore o 15 odsto Vučićevih birača koji podržavaju pobunu protiv rudarenja litijuma.
Na sastanku sa premijerkom tražili ste zabranu istraživanja litijuma i bora. Rečeno je da to nije moguće sad, jer Skupština funkcioniše do 15. februara, kad se raspisuju izbori. Može li se onda i ova odluka gledati kao neka vrsta predizborne odluke?
Naravno da je u pitanju još jedan predizborni trik u režiji Vučića. Predložili smo jedan Zakon o zabrani istraživanja i eksploatacije litijuma i bora, kao lex specialis, i nismo naišli na razumevanje premijerke. Ona nam je preložila Radnu grupu eksperata koji bi se kroz nju ozbiljno bavili ovim predlogom zakona, što je klasična kupovina vremena. Sa druge strane, mogu da se složim da o ovako krupnom pitanju poslednju reč treba da daju eksperti, samo se pitam zašto isto to nije rađeno prilikom pokušaja donošenja Zakona o eksproprijaciji, koji je po svojoj sadržini gotovo jednake snage kao i naš predlog. I dalje smatramo da ima vremena do 15. februara da se zakon usvoji po hitnom postupku, ukoliko postoji ozbiljna i iskrena namera vlasti da reši trajno problem eksploatacije i istraživanja litijuma i bora u celoj Srbiji. Nažalost, probali smo dijalogom da dođemo do ispravnog rešenja i utvrdili da u Srbiji i sa ovom vlašću stvari ne fukcionišu tako. Čini mi se da ova vlast razume samo "jezik pritiska", pa ćemo ponovo morati na ulice.
Šta nakon izbora? Da li smo se izborili za svoju zemlju, za reke bez malih hidroelektrana, za čistiji vazduh pa ne moramo da brinemo da se nešto slično neće ponoviti?
Kako stvari trenutno stoje i posle ovih izbora u aprilu čini mi se da ćemo nadalje sa Vučićem, što znači konstantan oprez, konstantan pritisak i upornu borbu. Aleksandar Vučić i njegova ekipa su najveći zagađivači i trovači životne sredine, jer je u ovoj Srbiji sve rasprodato sem prirodnih bogatstava. Njihova percepcija "javnog interesa" je dijametralno suprotna od naše. To u praksi znači da će se nastaviti sa atakom na životnu sredinu i zdravlje ljudi, sa opštim frontalnim napadom na rudna bogatstva. Imam utisak da će se pritisak na životnu sredinu samo uvećavati nakon izbora, ali sa druge strane je narod, ohrabren i sve više odlučan da odbrani svoj kućni prag. Biće veoma važno da odbranimo taj javni interes, da ne dozvolimo proglašavanje javnog interesa za privatne projekte, koji treba da dodatno napune džepove vlasnika multinacionalnih kompanija, a od Srbije naprave deponiju na rubu Evrope. To jednostavno neće tako ići i neće lako proći.
