U Srbiji je u toku javna rasprava o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika (KZ) i Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), koje je pripremilo Ministarstvo pravde. Plan je da rasprava traje do 1. novembra, nakon čega u Ministarstvu očekuju mišljenje Evropske komisije, a do kraja godine i usvajanje izmena i dopuna u Skupštini Srbije. Predložene izmene predviđaju uvođenje novih krivičnih dela kao što su "objavljivanje materijala kojima se savetuje izvršenje krivičnog dela", brisanje krivičnog dela "iznuđivanje iskaza", uvođenje kazne doživotnog zatvora za nova krivična dela i tako dalje. Predložene izmene predviđaju i kazne za napadače na prosvetne i medicinske radnike, a njima se ukida i uslovni otpust za silovatelje nakon što odsluže dve trećine kazne.
Sve je deo paketa vezanog za proces EU integracija, pa iako u predlozima ima dobrih elemenata, "zbog nekih stvari koje vladajućima nameće dinamika EU integracija, otvore zakon da ga promene jer su se na to obavezali, a onda pokvare još pet drugih", ističe Bojana Selaković, koordinatorka Nacionalnog konventa o EU, nevladine organizacije koja prati zakonska prilagođavanja Srbije na putu ka EU-u.
Brojna privođenja aktivista nakon poslednjih protesta protiv iskopavanja litijuma i pretnje upućivane kako njima tako i novinarima bude dodatni strah da bi vlast predložene izmene mogla zloupotrebiti i tako dodatno srozati ljudska prava, pre svega pravo na okupljanje. Selaković napominje da je problem slobodna interpretacija pravosudnih organa pojedinih stavki koje uvode nova krivična dela.
- Jedno od njih je kriminalizacija objavljivanja materijala kojima se savetuje izvršenje krivičnog dela, ali i brisanje krivičnog dela iznuđivanja iskaza, što pokazuje intenciju ka sužavanju ljudskih prava - kaže za Novosti Selaković.
- Nakon svih loših praksi koje smo videli proteklih meseci i lani poput hapšenja, zastrašivanja, pritisaka koji su postali normalna stvar za aktiviste, novinare, sa ovim se prostor institucionalno sužava, legitimizuje se ono što su do sad bile loše prakse i, ako se usvoje te izmene, imalo bi se zakonsko uporište da demotiviše ljude da se aktiviraju - upozorava Selaković.
Naša sagovornica navodi i da je problem u slobodnoj interpretaciji krivičnog dela od strane pravosudnih organa, uključujući i pitanje delenja sadržaja po društvenim mrežama, pa bi se kao krivično delo mogli okarakterisati postovi o blokadama i drugim protestnim aktivnostima. Do kraja meseca planirana su četiri panela, odnosno razgovora sa predstavnicima civilnog društva i zainteresovanima u Kragujevcu, Novom Sadu, Nišu i Beogradu. Pozvani su i predstavnici EU-a u Srbiji.
U Nacionalnom konventu traže više vremena, barem do kraja godine, jer smatraju da je to kratko razdoblje za "dva zakona od sistemskog značaja za funkcionisanje pravosuđa i osnovna ljudska prava". Ističu i da su radne grupe oba nacrta pripremale duže od tri godine, a da su stručna i šira javnost dobile priliku da tekst razmatraju samo mesec dana, i to paralelno uz tri dodatna pravosudna zakona koji se tiču položaja sudija, javnog tužilaštva i Pravosudne akademije, što je poseban problem jer se postavlja pitanje kapaciteta civilnog društva da kvalitetno isprati i učestvuje u raspravama za pet pravosudnih zakona. Selaković napominje da do momenta kad su u Ministarstvu pravde pozvali na javnu raspravu nije bilo nikakvih konsultacija sa civilnim sektorom, što je, navodi ona, predviđeno pravnim okvirom. Osim toga, ne zna se ni ko je bio u radnoj grupi koja je predložila izmene.
- Poenta konsultacija je da vidimo na čemu vladajući rade, o čemu razmišljaju u tim fazama, jer tad ima prostora da se stvari menjaju. Kad se nacrt zakona izbaci na javnu raspravu, tu je manja verovatnoća da će izmene biti napravljene, osim ako se ne napravi neki velik pritisak, što nije dobro jer se ponovo urušava poverenje u institucije i sistem i dovodi u pitanje postojanje mehanizama koje imamo. Zato je to sve sporno - zaključuje ona.
Ministarka pravde Maja Popović bez obzira na sve očekuje da se izmene usvoje do kraja godine, jer je "potpuno pogrešno predstavljeno kako izmene i dopune imaju za cilj ograničavanje ljudskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom i međunarodnim ugovorima, kao što su sloboda okupljanja, sloboda mišljenja i izražavanja, sloboda kretanja i drugo". Za nju su predviđene izmene samo zaštita društva od opasnih sadržaja koji mogu podsticati kriminalno ponašanje.
