Poslednji dan jula godine 2022. umalo nije bio i poslednji dan mira na Kosovu, posebno na njegovom severnom delu. Već u ponoć, od 1. avgusta, kosovske vlasti namerile su se da sprovedu u delo nešto što je odavno najavljeno – reciprocitet sa Srbijom, odnosno izdavanje deklaracionog lista za sve koji sa ličnom kartom Republike Srbije uđu na Kosovo, ali i konačnu zamenu registracionih tablica sa Kosova koje imaju oznake Republike Srbije oznakama kosovskih gradova.

Danima pre toga mediji u Srbiji, kao i predsednik Aleksandar Vučić, najavljivali su novi progon Srba, novu "Oluju", pripremivši tako teren za ono što je usledelo nakon Vučićevog oglašavanja 31. jula.

Mislim da se igra devedeseti minut što se tiče zaokruženja teritorije i nezavisnosti Kosova i nadam se da se neće desiti neka žrtva koju bi sutra nazvali kolateralnom štetom, govori Aleksandar Arsenijević

"Molim Albance da se urazume, a Srbe da ne nasedaju na provokacije i ne učine ništa što bi moglo da dovede do sukoba. Moja molba je da se sačuva mir po svaku cenu, ali ukoliko krene progon i maltretiranje, ubijanje Srba, Srbija će pobediti", rekao je predsednik.

Na pitanje kakva je preporuka vlasti kosovskim Srbima ako dođe do primene odluke o reciprocitetu, Vučić nije dao odgovor. U međuvremenu su na terenu već rasle napetosti.

- U atmosferi i vazduhu osećala se tenzija koja je pretila da preraste u veći sukob. Stizale su razne informacije da se narod okuplja, da su ranjavani, da ima žrtava i sve je izgledalo kao da bi opet mogli biti topovsko meso - prepričava nam situaciju tog popodneva Aleksandar Arsenijević iz Građanske inicijative Srpski opstanak.

Ono što je posebno zabrinjavalo, pa i iritiralo građane Kosovske Mitrovice i Zvečana jesu sirene koje su u dva navrata neprekidno zavijale, u prvom navratu tri, a u drugom skoro dva sata. Sirene su počele nešto pre 18 sati, kaže za Novosti Ana Marija Ivković, novinarka lokalnog Radija Kontakt Plus. Nakon toga je izašla na ulicu. Čudno joj je bilo što sirena toliko dugo traje.

- Građani su bili zbunjeni i uplašeni. Bilo je očigledno da nisu znali šta se događa i da su očekivali informaciju šta dalje da čine. Dobili smo informaciju da su blokirani putevi, a što se sirena tiče nema nikakvog opravdanja. Ne vidim nikakvu drugu svrhu toliko dugom trajanju sirena osim da se ovaj narod potpuno sludi - zaključuje naša sagovornica, napominjući da su strahu koji je bio prisutan među stanovnicima Mitrovice uvelike doprinele poruke iz Beograda "o paklu, novoj Oluji", koje traju u kontinuitetu od 2018. godine.

- Prosečan građanin, kome nije dostupno informisanje iz različitih izvora, ne može a da ne pomisli da će nešto zaista da se dogodi - zaključuje ona.

Ana Marija Ivković (Foto: Dejan Kožul)

Problem koji bi nastao primenjivanjem odluke o reciprocitetu i registracijama realan je i nije samo političke prirode, a njegove naznake istakao je i sam američki ambasador na Kosovu Džefri Hovenijer, rekavši da Kosovo ima pravo na taj potez, ali i da postoji mnogo "dezinformacija i nesporazuma". Njegovu preporuku da se odluka odgodi kosovske vlasti su prihvatile pa je primena odložena za mesec dana.

- Ovde svi imaju srpska dokumenta, poneko ima kosovska, a sa kosovskim vozačkim dozvolama još je gora situacija. Mnogo je ljudi koji tek moraju da dobiju kosovske vozačke dozvole i tek onda da pristupe procesu registracija, a to je nešto što Vlada Kosova nije uzela u obzir - obrazlaže nam probleme Milica Andrić Rakić iz nevladine organizacije Nova društvena inicijativa.

Ona ističe da su prethodni procesi preregistracije 2011. i 2018. išli relativno glatko jer je, između ostalog, paralelno tekao proces prepisa.

- Mogli ste na osnovu srpske vozačke da izvadite kosovsku, niste morali da idete i da polažete ispit. Trenutno na severu još nema autoškola koje su licencirane u kosovskom sistemu. Ko god da polaže radi to u Raški, Novom Pazaru, što je jedan deo problema koji postoji u odluci o preregistraciji - dodatno pojašnjava Andrić Rakić.

Drugi problem je ulazno-izlazni dokument koji se izdaje na granici, odnosno administrativnim prelazima, kako ih u Srbiji zovu, a koji bi važio 90 dana, baš kao i dokument koji srpske vlasti izdaju građanima Kosova kada uđu u Srbiju. To je poseban problem za lokalne stanovnike koji nemaju kosovsku ličnu kartu, jer oni moraju napustiti Kosovo nakon 90 dana, a onda opet nakon 90 dana mogu da se vrate, što je neprihvatljivo, napominje naša sagovornica.

- Sporazum ne predviđa da se taj papir daje ljudima koji žive na Kosovu. To je ozbiljna odluka koju kosovska vlada nije na ispravan način analizirala - zaključuje ona.

Ovo je rokenrol grad. Mi smo lopovi, šibicari, buntovnici, umetnici… Ako mogu ljudi sa pištoljima da se dogovore i da rade zajedno, što ne bi i ljudi sa kistom, kamerom, tintom, pita se Skender Sadiku

Tenzija se na severu Kosova stvarala sedmicama, putem društvenih mreža i grafitima na ulicama koji su pozivali Srbe da se odupru ovoj odluci.

- Ovog puta pretnja nasiljem, konkretno oružanim sukobom, bila je mnogo ozbiljnija. Nedeljama se pričalo o ljudima koji su spremni na oružane okršaje, delovalo je da to jeste tako i to je dodatno zakomplikovalo situaciju - naglašava Milica Andrić Rakić.

Aleksandar Arsenijević ističe da je ovo bila najjača kampanja Srpske liste, glavne partije sa srpskim predznakom koju podržava i Aleksandar Vučić. Potvrđuje nam da su se oni koji su bili na odmorima i van sredina u kojima žive morali vratiti do kraja jula. To im je bila radna obaveza, kao i upućivanje na barikade.

- Bukvalno su ih pozvali na streljanje - zaključuje Arsenijević, napominjući da se mali broj građana odazvao odlasku na barikade, ali su svi bili spremni da brane svoj prag.

Ono što naglašava je činjenica da odlaganjem problem nije nestao, kao i da "mi kao građani Kosova i Metohije nemamo pasoš kao što ga imaju građani Srbije i građani smo drugog reda". Radi se o tome da građani Kosova mogu dobiti pasoše Srbije, ali ne mogu putovati bez vize, koja im treba i ako imaju kosovske pasoše.

- Mislim da se igra devedeseti minut što se tiče zaokruženja teritorije i nezavisnosti Kosova i nadam se da se neće desiti neka žrtva koju bi sutra nazvali kolateralnom štetom - kaže nam Arsenijević.

Olakšanje je ipak prisutno, iako su ulice u Mitrovici opet pune ljudi, barikade i mogući sukobi i dalje su glavna tema razgovora po kafićima. Neizvesnost ipak čini svoje jer su sećanja na sukobe 1999., kao i proterivanja iz 2004. godine još uvek sveža, objašnjava nam Ana Marija Ivković.

Milica Andrić Rakić (Foto: Dejan Kožul)

- Svaki put kad se događaju ovakve situacije postoji mogućnost da to eskalira na terenu. Sećate se pucnjave u Zvečanu, to je ono što je strašno i ono što ne može da se kontroliše - kaže naša sagovornica koja veruje da preregistraciji automobila i reciprocitetu sa dokumentima nema alternative.

- Građanima ne prija da preregistruju svoje tablice. Oni ih vide kao poslednje simbole državnosti Srbije na severu Kosova, ali tu vidim odgovornost Beograda. Zašto nije učinjeno nešto da se predupredi situacija koja se mogla naslutiti? Ali vidim i odgovornost kosovske vlade sa Albinom Kurtijem koji suštinski ne brine o građanima koliko brine o političkim poenima. Naš život jeste zakomplikovan posle 2013., kad je potpisan Briselski sporazum. Mi smo došli u situaciju da moramo da uzmemo kosovske lične karte, niko nas to ne pita, došli smo u situaciju da smo naterani da izađemo na kosovske izbore i prihvatimo sve što su dogovorile dve vlade bez brige o tome kakve će posledice da budu - objašnjava nam ona.

Iste noći kada su zavijale sirene, ulice gradova na severu Kosova oblepljene su simbolima Zajednice srpskih opština (ZSO), koja je dogovorena Briselskim sporazumom. Kurti smatra da je bespotrebna, a Srbija i predstavnici Srba na nju gledaju kao na preku potrebu. Činjenica da su plakati i bilbordi osvanuli istu noć govori da je scenario unapred pripremljen. Slično je bilo i prošle godine kad je počela primena lepljenja stikera na registracije. Barikadirali su se prelazi i oblepili gradovi plakatima, što primećuje i naša koleginica.

- ZSO je danas na plakatima, nalepnicama i transparentima i nigde drugo. Ne vidim ni nameru Beograda, ni suštinsku nameru Prištine da sprovedu taj dogovor. Sve što vidim su plakati koji se pojavljuju kad god imamo eskalaciju neke situacije - ističe Ana Marija Ivković.

U međuvremenu je dogovoren barem datum sastanka Kurtija i Vučića, pa se oseća određeno olakšanje. Sastanak će se održati 18. avgusta u Briselu, pod patronatom EU-a. Ova situacija otkrila je, međutim, da nije Evropska unija ta koja kontroliše stanje na Kosovu, već SAD. Kosovo zavisi od instrukcija SAD-a, naglašava naša sagovornica.

- Činjenica da je američki ambasador odlučio i preporučio šta da se uradi govori u prilog tome da dobro razumeju šta se događa. Ovo je bila ispravna odluka, jer ono što sam videla na terenu je da je situacija bila pred usijanjem. Nikad tako nije bilo. Tome je doprinela decenija nesporazuma i problema, ali i poruke iz Beograda o paklu, napadu na sever, o naoružanim ljudima koje niko nije video, da će neko da nas protera, a krivim i Prištinu jer olako donose odluke za koje svi znamo da ne mogu tek tako da se sprovedu - zaključuje ona.

Skender Sadiku (Foto: Dejan Kožul) 

Neprijatna situacija u severnom delu Mitrovice bila je još neprijatnija za predstavnike manjina. Skender Sadiku jeste Albanac, ali je bio nosilac zajedničke liste manjina na prošlim izborima u Severnoj Mitrovici. Sad je i potpredsednik Skupštine Severne Mitrovice.

On ističe da se okolnosti polako menjaju i nada se da su odluka o odlaganju primene reciprociteta i preregistracije, kao i najava sastanka naznake da će doći do nekog dogovora.

- Mi, stanovnici Mitrovice, svi smo umorni. Političari zaboravljaju da ovde ljudi žive. Komplet smo bili traumatizovani od sirena. To podseća, pogotovo naše stare generacije, na sirene od pre. Nadam se da će doći do dogovora i polako da se dolazi do normalnih stvari, da pričamo više o sportu, kulturi… Ljudi svi pitaju šta nakon septembra, umesto da se pitaju šta sa školskom godinom koja kreće - govori on.

Naš sagovornik veruje da će doći do nekog dogovora sličnog onima iz Dejtona, Rambujea ili Kumanova.

- Za većinu dogovora u bivšoj Jugoslaviji garant je bio treći faktor. Svi ti dogovori morali su da se poštuju. Ne može Balkan da se otvara sa barikadama, ako na granici Kosova i Srbije stavljaju stikere, a ideja otvorenog Balkana, Evrope je slobodan prolaz. Ove vlade moraju da se dogovore, hteli – ne hteli. Mi zaboravljamo da ovde žive ljudi, da ova deca sutra moraju da budu u politici i životu. Bojim se da sledećim generacijama, ako ne dođe dogovora, neće biti perspektive - iskreno će naš sagovornik.

Dok stojimo na mostu koji spaja dve Mitrovice, govori nam o instalaciji koja se nalazi u reci Ibar. Reč je o instalaciji koja je kopija spomenika palim rudarima iz Drugog svetskog rata autora Bogdana Bogdanovića, podignutog na vrhu brda iznad Mitrovice. Rudari su i jedne i druge i treće nacionalnosti, baš kao što je sama Mitrovica grad za sve nacionalnosti. Ili je bar takva bila.

- Ovo je rokenrol grad. Mi smo lopovi, šibicari, buntovnici, umetnici… Ako mogu ljudi sa pištoljima da se dogovore i da rade zajedno, što ne bi i ljudi sa kistom, kamerom, tintom - pita se on.

Za budućnost dece, dodaje. A u Ibru, na instalaciji napravljenoj prema Bogdanovićevom spomeniku, deca brčkaju noge u hladnoj vodi. Na nosaču mosta nacrtan je rudar. Lepo je verovati da je jedan od onih koji su dali život za slobodu Mitrovice, jedan od onih sa spiska poginulih Bogdana Bogdanovića. Nadgleda. Zlu ne trebalo.