Nakon Banije i Like gde su bile krajem prošle godine, ‘SOS žene’ SDSS-a su odlučile da s proleća krenu u još jedan humanitarni pohod, ovoga puta u zapadnu Slavoniju. U toj plemenitoj nameri sprečila ih epidemija koronavirusa pa je tako bila odgođena akcija planirana u martu. Brižljivo pripremljeni paketi namirnica, higijenskih potrepština, odeće, školskog pribora, igračaka i slatkiša za decu koje su članice Aktiva žena SDSS-a Vukovarsko-sremske i Osječko-baranjske županije prikupile za svoje sunarodnike u Pakracu i okolnim selima, čekali su tri meseca i konačno dočekali da obraduju one kojima su bili namenjeni.
Akcija koju je inicirala potpredsednica SDSS-a Dragana Jeckov organizovana je 25. juna. Sa istoka Hrvatske krenula su puna dva kombija prikupljene pomoći, jedan iz Vukovara, a drugi iz Baranje u organizaciji Svetlane Žarković, predsednice tamošnjeg Aktiva. Prva stanica bila je ‘Srpska kuća’ u Pakracu gde su prijatelje iz istočne Slavonije i Baranje dočekali Nikola Ivanović, predsednik VSNM-a Požeško-slavonske županije, zamenik gradonačelnice Pakraca iz reda srpske nacionalne manjine i Mirsada Popović, predsednica Aktiva žena, a onda su svi zajedno krenuli u posetu porodicama i to onima koje imaju najviše dece.
U selu Dragović kod Pakraca žive Štekovići, otac Predrag, majka Martina i četvero dece. Najstarija Anastasija ima deset godina, a najmlađi je trogodišnjak Pero koji je s nestrpljenjem iščekivao poklone, loptu, igračke, patike. Šestogodišnja Bojana je na leđa odmah stavila đačku torbu jer iduće godine kreće u školu. Decu treba prehraniti i školovati, a prilike da se zaradi nema.
- Teško je ovde živeti kad nema posla. Bavim se poljoprivredom, ali je teško prodati ono što se proizvede. Najrađe bih otišao odavde, ali ne znam gde. Bio sam u izbeglištvu u Srbiji i vratio se zbog roditelja. Tata se prvi vratio 2002. godine, onda i ja, a posle smo doveli mamu. Trebali smo ostati u Srbiji – govori Predrag. Žali se na visoke račune za struju koji iznose i do 500 kuna mesečno te spominje kako bi im lakše bilo da imaju bojler na drva. Bilo je to dovoljno da ‘SOS žene’ razmene poglede i dogovore novu akciju. Štekovići će vrlo brzo dobiti bojler koji im je potreban.
Skromno živi i porodica Gašparović iz Lipika. Dragoljub i Evica imaju četiri ćerke, dve pohađaju osnovnu, a dve srednju školu. Od zarade u voćnjaku gde Dragoljub radi, ne mogu im priuštiti sve što je potrebno.
- To je pravi mađioničarski trik. Za osnovnu školu smo dobili besplatne udžbenike, ali smo morali kupiti knjige za srednjoškolke i laptope za nastavu na daljinu, pa smo kupili jedan polovan i evo - već je na izdisaju. Ranije smo im kupili bicikle jer je autobuski prevoz organizovan samo za osnovce. Danijela i Dejana prvo moraju biciklima do Pakraca, a onda autobusom do Daruvara i obratno. Al ne žalimo se, koliko imamo toliko nam treba - priča Evica.
U Lipiku su ‘SOS žene’ posetile i porodicu Pavić. Dočekao ih je šestogodišnjak Proko, najstariji od trojice sinova Dejana i Nine Pavić.
- Samo muž trenutno radi, ali dobro nam je. Imamo svoje ovčice i svoju bašču, ništa preterano. Zadovoljni smo da ostane ovako, samo da ne bude gore - priča 27-godišnja Nina. Pomoć je uručena i porodicama Rađenović iz Pakraca i Mikić u Medarima, a sve ostale pakete koji su stigli, ostalim socijalno-ugroženim porodicama podeliće predstavnici srpske zajednice u Pakracu.
Na području zapadne Slavonije danas ne živi ni trećina preratnog stanovništva, a posledice rata su još vidljive. Život se, priča Nikola Ivanović, počeo vraćati tek 2003. godine i to u uslovima bez struje i bilo kakve infrastrukture.
- Pokušavamo da stvorimo bolje uslove za život stvarajući novo jedinstvo naših manjinskih Veća sa Prosvjetom, SDSS-om, SNV-om, ZVO-om i svima koji nam mogu pomoći da radimo na dobrobit našeg naroda. Imamo 150-ero dece i za njih organizujemo razne igraonice, ekskurzije, imamo nastavu po modelu C, veronauku. Ova akcija je veliki znak pažnje, ali i značajna pomoć za porodice - kaže Ivanović zahvalivši ženama s istoka Hrvatske.
- Videle smo mnogo osmeha na licu kada su u pitanju dečica, međutim bilo je i mnogo suza u očima njihovih roditelja i nas koji smo tu pomoć uručili. Akcija je hvale vredna i dobro došla, ali je ta pomoć samo trenutna i vrlo brzo će se istopiti. Treba raditi na rešavanju egzistencijalnih problema da ove mlade porodice ostanu da žive na ovom području - zaključila je potpredsednica SDSS-a Dragana Jeckov.
