Svaki roditelj kao najveće blagostanje u životu ističe zdravlje deteta. Tako je i Miloš Vidović, 14-godišnji dečak iz Bobote, uz starijeg brata i mlađu sestru, za svoju majku Ljubinku i baku Ivanku najveće bogatstvo. Otkako je umro njihov otac, upravo ove dve žene brižno su se starale da decu vaspitaju i da im ne nedostaje ništa što imaju njihovi vršnjaci.

Tako je bilo sve do jula ove godine, kada je Miloš zbog bolova u nozi i kuku završio na Hitnoj, a nakon toga i na odeljenju Ortopedije. Nakon rendgenskih snimanja, a potom i magnetne rezonance, morao je u Zagreb na detaljnije pretrage.

Pubertet sa sobom nosi brojne izazove, pa su tako i Miloševi bližnji mislili da je prebrzo izrastao ili da ga muči nešto što su i druga deca doživljavala u periodu odrastanja. Nažalost, u njegovom slučaju nije bilo tako. Do juče veseo, razigran, sportski aktivan Gekac, kako ga prijatelji zovu, odjednom se suočio s dijagnozom, s kojom se i stariji teško nose - sarkomom zdelice s metastazama.

- Jednostavno nisam mogla da verujem šta čujemo. Slušala sam i u sebi ponavljala: "ne, to nije moguće! On je još dete. To ne može biti istina." Mislila sam da loše sanjam - prisetila se majka Ljubinka dana, kad je saopštena  dijagnoza. U tom je periodu radila na Krku i već kad su joj javili da je Miloš na Hitnoj, majčinski instinkt je govorio da nešto nije u redu.

- On je uvek bio jak. Čim sam čula da je u bolnici, prva misao mi je bila da moram što pre kući - kroz suze je ispričala majka.

Nakon toga su urađene dodatne pretrage, koje ide uz ovakvu dijagnozu. Lekari su dali svoj maksimum, kako bi Miloš što pre započeo proces lečenja. U Zagrebu je dečaku pružena adekvatna briga. Trenutno je sa majkom i bakom koje naizmenično dolaze kako bi sve vreme bile s njim u Institutu za tumore i bolnici u Klaićevoj.

Uprkos svemu, Miloš je veseo. Tokom kratkih pauza između kemoterapija, u Boboti, svom rodnom mestu i dalje odlazi na igralište, pozdravlja prijatelje i komšije. Svesni činjenice da lečenje u velikim bolnicama, udaljenim od Bobote stotinama kilometara, iziskuje nemala finansijska sredstva, tim više jer je majka prestala da radi, Miloševi prijatelji iz NK Borac, gde je pre bolesti igrao kao golman, organizovali su odmah dvodnevni turnir u fudbalu, upravo sa ciljem da prikupljenim sredstvima pomognu porodici.

- Ne samo iz Bobote, akciji su se odazvali meštani okolnih sela i gradova - rekao je u ime organizatora turnira trener Dejan Ivković, koji je s kolegom Branislavom Bogojevićem bio pokretač akcije. Dodao je da su svi pokazali empatiju i solidarnost u vreme kad je to najpotrebnije.

Posle sportskih klubova, u akciju prikupljanja sredstava uključili su se i oni koji se bave kulturom, pa su tako 30. septembra i 1. oktobra, kulturno-umetničko društvo Branko Radičević iz Pačetina i tamošnji pododbor SKD Prosvjeta organizovali humanitarno Kafansko veče čitanja poezije i predstavu u izvođenju glumaca iz Sokobanje pod nazivom "Leskovačka mućkalica".

- Inicijativu su pokrenuli naši mlađi sumeštani, što su stariji prihvatili i pružili podršku u realizaciji - rekao je Petar Musić, jedan od organizatora i predsednik pačetinskog pododbora Prosvjete.

Miloševa borba, uz ogromnu podršku njegovih bližnjih, prijatelja iz razreda i drugara iz kluba se nastavlja. Uz cikluse kemoterapija, struka pomno prati stanje, sa nadom da će uskoro biti moguća operacija, i to, kako nam je rekla majka, najverovatnije u nekoj klinici u inostranstvu. Mama Ljubinka se ne predaje.

- Spremna sam da mu ispunim svaku želju. Kad mu dozvole kratak boravak kući, uz sve što je neophodno da uradimo u bolnici, dozvolim mu da se vidi s prijateljima, prošeta selom, ode na igralište, ali pazimo da ne povredi nogu. Na taj način, on je ispunjen i spreman da po povratku u Zagreb nastavi s primanjem ekstremne terapije. Mentalno je jak i mislim da je to njegova velika prednost - govori majka, koja uprkos ogromnom strahu, potiče optimizam.