Istekao je januar, a u Nezavisnom udruženju novinara Srbije zabeleženo je već 10 slučajeva napada na novinare ove godine, od čega šest pritisaka i četiri verbalne pretnje. Prošle godine broj napada iznosio je rekordnih 189, od čega čak 32 fizička napada. Prema izveštaju Reportera bez granica za 2019., Srbija je pala za 14 mesta na listi medijskih sloboda. Parlamentarna skupština Saveta Evrope ocenila je u svom izveštaju da Srbija treba da poboljša situaciju u medijima i istraži napade. Iako formalno postoji od 2016., Radna grupa za bezbednost novinara nije se previše petljala u ono što joj je, po opisu, zadatak.

A onda je krajem januara održan sastanak članova Radne grupe sa predsednicom Vlade Anom Brnabić. Predsednik Radne grupe Veran Matić je neposredno pre toga objavio tekst u kom ističe "menjanje klime", odnosno pravljenje klime "u kojoj bi postojala javna osuda napada i pretnji sa najviših nivoa izvršne vlasti". Svemu je prethodilo uputstvo Republičkog javnog tužilaštva "kojim se nalaže hitno postupanje u predmetima u kojima su žrtve krivičnih dela novinari". A nakon sastanka najavljeno je osposobljavanje kol centra "koji će biti dostupan 24 časa novinarima", što uključuje i stručnu pomoć. Plan je i da se pokrene sajt Bezbedni novinari, kao i da se napravi jedinstvena baza svih napada. Matić je naveo i slučaj novinarke Jelene Zorić o kom su pisale Novosti. Ali kao da je i ova Radna grupa odlučila upadati u iste zamke. Par dana ranije prihvatila je predlog Udruženja novinara Srbije, čiji članovi svoju servilnost prema Miloševiću nikad nisu doveli u pitanje, zbog čega je nastalo Nezavisno udruženje novinara Srbije, da u plan rada uvrsti i utvrđivanje odgovornosti međunarodnih faktora za žrtve bombardovanja RTS-a tokom NATO intervencije na Srbiju i Crnu Goru.

Za list Danas to je prokomentarisala Žanka Stojanović, majka stradalog Nebojše Stojanovića, rekavši da nije jasno šta je cilj tog zahteva. "Oni koji su ih stavili na žrtvenik sada vladaju Srbijom", naglasila je i dodala da "jedino što bi se moglo saznati zapravo su relativno nevažni tehnički detalji", poput tipova bačenih bombi. Odgovori, tvrdi ona, nalaze se u Ministarstvu odbrane i Vojnoj obaveštajnoj službi, koji prikrivaju dosijee koji "dokazuju da su vojska i Vrhovni savet odbrane bili unapred obavešteni o tačnom času napada na RTS". Stojanović to ponavlja godinama. Za sada bez uspeha.