Goran Ješić završio je Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, a živi i radi u Inđiji, gdje je u više navrata biran za općinskog predsjednika, pa je tako svojedobno bio i najmlađi gradonačelnik u Srbiji. Bio je i potpredsjednik Vlade AP Vojvodine i sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo. Potpredsjednik je Demokratske stranke. Za velikih majskih poplava rukovodio je Pokrajinskim štabom za odbranu od poplava i uvelike utjecao na to da štete u Vojvodini bude minimalne.
Smatra ga se političarem bez dlake na jeziku, a zbog spremnosti da javno upozori na ono što mu se ne dopada bio je u nemilosti svoga stranačkog šefa Borisa Tadića, u vrijeme dok je on bio na vrhuncu političke moći. Upravo zbog svoje sklonosti da stvari naziva pravim imenom dao je u junu 2014. ostavku na mjesto potpredsjednika Vlade Vojvodine, nezadovoljan načinom rada sadašnjega stranačkog predsjednika i predsjednika Vlade Bojana Pajtića. Zanimljiv je i otvoren sugovornik, pa je rado odgovorio na naša pitanja.
Majske su poplave pogodile i neka sremska sela: bili ste tada komandant Pokrajinskog štaba za odbranu i opća je ocjena da ste taj posao dobro obavili, pa su štete u Vojvodini bitno manje od onih u unutrašnjosti Srbije?
Moram kazati da u takvim kriznim situacijama neorganizovane države pokažu svoje pravo lice. U takvim momentima do izražaja dolazi uspostavljanje sistema i, prethodno, strateška ulaganja. To se pre svega pokazalo u Srbiji, a možda u još većem obimu u BiH: dugogodišnji javašluk, nedostatak strategije, korupcija i neprofesionalizam izbili su u prvi plan i, nažalost, došlo je do gubitka ljudskih života i velike materijalne štete. Šta se Vojvodine tiče, situacija je bila vrlo slična. Nedovoljna ulaganja u najvažniji infrastrukturni objekat, kanalsku mrežu kojom upravlja Javno preduzeće Vode Vojvodine, i maćehinski odnos vlasnika tog sistema, vojvođanske Vlade, doveli su u pitanje bezbednost građana. Sistem koji je u Vojvodini dug 22.400 kilometara, sa ogromnim objektima, srce je razvoja APV-a, ali godinama unazad, sve do 2012., zahvaljujući partijskim kadroviranjima i nerazumevanju sistema, situacija je bila veoma loša. Mi smo u samo dve godine u taj sistem uložili oko sto miliona evra i, na sreću, rekonstruisali objekte neophodne za odbranu. Tu pre svega mislim na nasipe i crpne stanice, koje su srce sistema. Na našu sreću, u JP Vode Vojvodine još je bilo profesionalaca koji znaju da rade svoj posao i oni su najzaslužniji za tako dobru odbranu.
Haotična saradnja oko poplava
Velike elementarne nepogode upućuju na nužnost suradnje i usklađivanja aktivnosti država u regiji. Kako ocjenjujete suradnju s Hrvatskom i BiH prilikom majskih poplava i što bi u tom smislu trebalo unaprijediti?
Situacija u Srbiji je vrlo dramatična, pre svega iz ekonomskih razloga. Vladajući SNS prvo se obračunavao sa DS-om i nije se dovoljno bavio ekonomskim pitanjima. I pored želje koju premijer pokazuje, najveći problem je nedostatak ljudi koji mogu da sprovedu reforme
Saradnja Hrvatske, Srbije i BiH bila je više nego haotična. Inače, sistem odbrane je napravljen još u bivšoj državi i u sadašnjim uslovima nije moguće vršiti odbranu bez ozbiljne koordinacije. Samo za primer: mi nismo znali tačno na kom mestu i koliko je voda prodrla u Hrvatskoj, odnosno gotovo pet dana, otkako je puknuo nasip, nismo znali koliko nam tačno vode dolazi iza leđa. Takve stvari su nešto šta mora hitno da se popravi, baš kao i strategija zajedničkih ulaganja u hidrotehničke objekte, a i zajednička strategije odbrane.
Čovjek ste koji dobro poznaje stanje u regiji. Uz ostalo, redovito ljetujete u Hrvatskoj. Kako vidite odnose zemalja regije u budućnosti?
Ja sam dete Jugoslavije i pored svih nesreća koje su se desile, tu nepostojeću zemlju i dalje volim najviše. Jedinu budućnost vidim u daljoj integraciji zemalja zapadnog Balkana u Evropsku uniju.
Potpredsjednik ste Demokratske stranke, najveće opozicijske partije, pa bi nam bilo zanimljivo čuti kako vidite trenutačnu situaciju i u državi i u DS-u?
Hajde da krenemo od stranke: DS je trenutno u najtežem periodu od osnivanja. Dugogodišnja politika bez politike i ideologije, koju je vodio Boris Tadić, sada je došla na naplatu. Loša kadrovska politika, korupcija, nepotizam, nedostatak želje za sprovođenjem reformi stvari su koje su birači uočili i zato nas kaznili na izborima. Pored toga, postoje i tehnički problemi koji dodatno opterećuju funkcionisanje novog rukovodstva stranke, a tu pre svega mislim na blokadu računa, koja traje već gotovo dve godine. Ako mene pitate, DS treba da reorganizuje i reformiše prvo sebe, a nakon toga da, posle nekih budućih izbora, preuzme odgovornost u reformisanju države. Tu mislim na nov način vođenja politike, uključivanje novih mladih ljudi i izolaciju svih koji su prethodnom periodu vodili stranku. Na kraju, u gradovima u kojima je na vlasti, kao i u Vojvodini, DS treba da pokaže razliku u načinu vođenja politike od vladajućeg SNS-a. Mi to, nažalost, retko radimo i zato smo tu gde jesmo.
Situacija u Srbiji je vrlo dramatična, pre svega iz ekonomskih razloga. Vladajući SNS u poslednje se dve godine prvo obračunavao sa DS-om, šta preko tabloida a šta otvaranjem raznih afera, i nije se dovoljno bavio ekonomskim pitanjima. I pored želje koju premijer pokazuje, najveći problem je nedostatak ljudi koji mogu da sprovedu reforme. Ekonomski pokazatelji su sve gori, a budžetski deficit sve dublji i bez ozbiljnih rezova u potrošnji, borbe protiv monopola i crnog tržišta rezultati, bojim se, neće biti vidljivi.
Sve češće se govori o nužnosti promjene Ustava Srbije i, u sklopu toga, drugačijoj definiciji položaja Vojvodine. Kako gledate na to?
Svakako moramo da promenimo Ustav, pre svega jer je postojeći donesen na jedan nedemokratski način i ima katastrofalna rešenja po mnogim pitanjima, pa tako i u vezi lokalnih samouprava i statusa Vojvodine. Naravno, drugi razlog je proces pridruživanja EU-u. Kada pričamo o ustavnom rešenju vezanom uz Vojvodinu, nikako ne smemo da zaboravimo ni proces regionalizacije na teritoriji čitave zemlje, kao i rešenje statusa glavnoga grada. Naravno da je Vojvodina u posebnom istorijsko-političkom kontekstu i da sam nivo autonomije treba da bude različit od ostalih regiona u Srbiji. Razlozi za to su mnogi, a ne treba zaboraviti ni da je Vojvodina multietnička zajednica, u kojoj se u prvi plan moraju staviti manjinska prava. Veoma je važno da, kada se donese odluka o promeni Ustava, taj proces bude demokratski i transparentan: nikako se ne sme dozvoliti da se o najvažnijem aktu raspravlja u uskim krugovima, već do konsenzusa treba doći uz široku javnu raspravu.
Reforme se isplate
Što su, po vama, trenutačno najvažniji poslovi Srbije da bi se moglo nastaviti s evropskim integracijama i živote velikog broja ljudi učiniti podnošljivijima?
Po meni, nastavak svih reformi je najvažniji zadatak, mada ne znam da li se to baš može nazvati nastavkom. Realno, kada pogledate unazad, suočićete se sa jednom poražavajućom činjenicom, a to je da smo za sve ovo vreme, od 2000. pa do danas, uspeli sprovesti možda dve reforme – reformu bankarskog sektora i dela poljoprivrede, u smislu definisanja statusa poljoprivrednog zemljišta. U oba slučaja smo vrlo brzo imali sjajne rezultate, šta velikim investicijama u bankarski sektor, a šta povećanjem izvoza iz poljoprivrede. To je dokaz da se reforme isplate! Predstoji nam, smatram, prva i najvažnija reforma, ona obrazovnog sistema. Ona je najsporija, ali dugoročno najvažnija za državu. Reforma pravosuđa, državne uprave, poljoprivrede, saobraćaja, zdravstva… to je velik posao i traži ozbiljne ljude, koji znaju šta treba da rade.
Okupljanje opozicije tako šta će prazne ljušture opozicionih partija sesti za isti sto neće doneti apsolutno nikakvu korist. Treba nam novi model organizovanja, a pre svega – novi ljudi. Sa mladim ljudima treba da pravimo koaliciju i novu budućnost
Bili ste dugo godina predsjednik inđijske općine, jedne od najbogatijih lokalnih zajednica u Srbiji: istaknuli ste se tada akcijama oko modernizacije i unapređenja života…
Moj posao u Inđiji trajao je punih 12 godina. Pobediti u svome mestu, u svom gradu četiri puta zaredom, nije baš mala stvar na Balkanu! To smo postigli pre svega kontinuiranim reformama, koje smo sprovodili u svim oblastima života. Od uprave i javnih preduzeća, pa do kulture, sporta, infrastrukture. To nam se i vratilo velikim brojem pre svega stranih investicija i otvaranjem gotovo 12.000 novih radnih mesta u opštini. Inđija je danas sedište nekih od najvećih svetskih kompanija, kao što su Henkel, Grundfos, Tisen Krup, Mon Bat i drugi. Veoma sam ponosan na taj period u svojoj karijeri: taj posao i jeste najteži u politici, ali se i rezultati veoma brzo vide.
Današnja Srbija ima puno problema, od ekonomskih do političkih, a doima se da je opozicija slaba i neorganizirana. Što učiniti da ojača, da bude u stanju, formuliranjem svog programa izlaska iz krize, natjerati vlast na kvalitetniji i bolji rad?
Okupljanje opozicije tako šta će prazne ljušture opozicionih partija sesti za isti sto neće doneti apsolutno nikakvu korist. Većina partija napravljena je pre 25 godina i razlozi za njihovo osnivanje su ispunjeni. U ovom nam momentu treba novi model organizovanja, a pre svega – novi ljudi. To nikako nisu oni koji su u politici dugo, nego mladi ljudi, oni koji sve češće nisu članovi stranaka. Sa njima treba da pravimo koaliciju i novu budućnost.
Nisam neko ko će da sedi, prima platu i ništa ne radi
Nema tome dugo da ste dali ostavku na funkcije potpredsjednika vojvođanske Vlade i pokrajinskog sekretara za privredu: to ne bi bilo toliko čudno da predsjednik Vlade nije Bojan Pajtić, koji je i na čelu DS-a, stranke čiji ste vi potpredsjednik. Što dakle znači taj vaš čin?
Moja ostavka na mesto potpredsednika Vlade i sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo bila je, pre svega, lični čin: prosto rečeno, nisam neko ko će da sedi, prima platu, ima beneficije i ništa ne radi, a takva je situacija u vojvođanskoj Vladi već godinama. Sa svojim sam saradnicima u poslednje dve godine uradio dobar posao, pre svega u načinu podele podsticaja u poljoprivredi, gde smo uspostavili EU-standarde i postigli sjajne rezultate. Kada je na red došla reforma vodoprivrede, naišli smo na probleme, pre svega zbog nerazumevanja predsednika Vlade o kakvom se sistemu radi, iako sedi na tom mestu već deset godina. Pravljenje ‘sigurne kuće’ za promašene partijske kadrove od javnih preduzeća, i to tako važnog javnog preduzeća, za mene je apsolutno neprihvatljivo. Naravno, ostavci je doprineo i rezultat stranačkih izbora, ali on nije bio presudan.
