U Beogradu je 7. septembra održana Prajd šetnja uz velik broj učesnika, uključujući mnogo Rusa pobeglih od Putinovog režima. Njima je u Srbiji bolje, ali daleko je to od onog što žele pripadnici ovdašnje LGBT zajednice. Zahtevi su već godinama isti: da se usvoji Zakon o istopolnim zajednicama te adekvatna reakcija državnih institucija na nasilje i pretnje – i vi ste pred ovaj Prajd napadnuti dok ste nosili zastavu. Ali pomaka nema?
Prajd kao pokret raste i sve više ljudi vidi u Prajdu način borbe za bolji život. Razgovarao sam sa puno ruskih prijatelja. Oni su srećni i zahvalni što su mogli prvi put u životu iskusiti Prajd. Ovde jeste bolje nego u Rusiji, ali daleko je to od onoga čemu težimo. Mene je napala ekipa mladih ljudi. Odgurnuli su me i oteli zastavu. Onda je došao policajac i nakon njegovog naređenja napadač je bacio zastavu u kantu. To je već neki šablon, jer upravo takvi mladi ljudi često napadaju Prajd info centar. Imamo velik problem sa nadolazećim generacijama i rešenja koje tu moramo da nađemo leže upravo u obrazovanju mladih. Obrazovanje ne postoji, a imamo uticaj desničarskih grupa i crkava.
Imali smo i slučaj Andreja Obradovića. Njemu je policija upala u stan i brutalno se iživljavala nad njim i njegovom cimerkom zbog njihove seksualne orijentacije, nakon čega je on štrajkao glađu nezadovoljan neradom beogradskog Tužilaštva koje je na kraju odbilo krivičnu prijavu zbog napada. Postoji i problem ponašanja Tužilaštva?
Poražavajuća je odluka Tužilaštva. Obradović je bio na ivici fizičkog zdravlja. Znali smo da institucije neće da saslušaju jednu mladu LGBT osobu. I to je ono što mi zagovaramo, da institucije počnu da nas slušaju. Imali smo prošle godine i slučaj napada u parku Manjež na mladića, gde Tužilaštvo uopšte nije uzelo u obzir zločin iz mržnje kao otežavajuću okolnost. Dug je put pred nama, na što je ukazivao i prošlogodišnji slogan Prajda – "Nismo ni blizu" (jednakosti, op. a.). Ne smemo da posustajemo i dozvolimo da nas takve stvari demotivišu. Samo upornost, organizovanost, spremnost na akciju i volja javnosti da dođe i podrži Prajd kao jedan od mehanizama borbe je rešenje.
S obzirom na to da ste bili napadnuti, koliko se osećate bezbednim pored takve policije?
Traumatično je iskustvo, ali nisam bio fizički povređen. Da jesam, sumnjam da bi došlo do toga da institucije odgovarajuće reaguju.
