Vukovarsko Gradsko veće donelo je, na nevoljki predlog gradonačelnika Ivana Penave (HDZ), odluku o osnivanju Interkulturalne osnovne škole ‘Dunav’ koja bi s radom trebala početi iduće školske godine u Borovu Naselju. Radi se o projektu koji je pre deset godina pokrenuo Nansen dijalog centar uz podršku vlade Norveške. Škola bi delovala kao ‘interkulturalna zajednica učenika, roditelja i vaspitno-obrazovnih radnika u kojoj se neguje interkulturalni dijalog, uvažavaju etničke i kulturne posebnosti i vodi briga o zajednici i zavičaju’. Nastava bi se izvodila na hrvatskom jeziku. Uz većnike HDZ-ove koalicije, ‘za’ su glasali opozicioni SDP i HNS, dok su većnici SDSS-a i SNS-a bili protiv.
Ovo je jedna od retkih odluka oko koje su se vukovarski HDZ i SDP složili, ali čini se, iz različitih pobuda. SDP je, naime, i ranije podržavao ideju o takvoj školi, dok se HDZ žestoko protivio. Zato je većnica Biljana Gaća (SDP) upitala gradonačelnika Penavu šta se u međuvremenu promenilo, podsetivši da je u februaru 2013. godine većinom glasova HDZ-a, HSP-a AS, SDSS-a i troje nezavisnih, predlog o osnivanju škole bio odbačen. Penava je odgovorio da nije promenio mišljenje jer i dalje smatra da to nije dobar projekat.
- Jasna je namera države da osnuje ovakvu školu s našom saglasnošću ili bez nje. Uprkos svom mišljenju gledao sam šta je u interesu Vukovara zbog velikih kapitalnih projekata - rekao je Penava dajući naslutiti da je reč o pritisku s ‘višeg nivoa’. Penava je rekao kako Grad zapravo, ‘pomaže Ministarstvu obrazovanja u implementaciji projekta koji je obaveza Hrvatske prema norveškim partnerima i obaveza iz Finansijskog mehanizma Evropskog ekonomskog prostora (EEA)’. Iz tog mehanizma, Hrvatska bi do 2020. godine trebala dobiti oko 103 miliona eura.
- Insistiraću da deo tog novca završi u Vukovaru za realizaciju nekoliko projekata, za izgradnju potpornih zidova, Ekonomske škole, istraživanje geotermalnih izvora, obnovu Osnovne škole Nikole Andrića te obnovu Radničkog doma - dodao je Penava. Interkulturalna škola bi trebala biti izgrađena do kraja aprila iduće godine, što je gotovo nemoguće jer još nije raspisan ni konkurs za izvođača radova. Na mestu buduće škole stoji samo obnovljena Vila Bata uz koju bi se trebao graditi još jedan veći objekat. Projekat je vredan oko 1,5 milion eura, od čega je 1,3 miliona donacija iz fonda EEA, a ostatak bi trebala obezbediti država iz svog budžeta. Većnici SDSS-a nisu podržali predlog gradonačelnika jer, kažu, postoje brojne nejasnoće.
- Ne postoji kurikulum niti plan i program rada, a rečeno je i da je to eksperimentalna škola. Nismo mogli glasati za nešto što ne znamo šta će biti - kaže predsednik Kluba većnika SDSS-a Dejan Drakulić koji je još upozorio da je odluka stavljena na dnevni red mimo poslovnika i bez saglasnosti Ministarstva obrazovanja koja je, na intervenciju gradonačelnika stigla naknadno.
Drakulić smatra da projekat osnivanja Interkulturalne škole u Vukovaru pokazuje kako je na delu ‘selektivna demokratija’ jer se ‘prihvata inicijativa desetak roditelja koje je okupio Nansen dijalog centar, a srpskoj zajednici se godinama ne dozvoljava da registruje škole na srpskom jeziku i pismu’. Ukoliko bude ostala u Vukovaru i ako bude imala decu, većnica Biljana Gaća s druge strane kaže da će ih upisati u novu školu.
- Ova škola bi trebala biti ponos Vukovar i Hrvatske, jedina takva škola u našoj zemlji i u okruženju, koja bi bila prilagođena potrebama i specifičnostima vukovarske zajednice. To je moderna, multifunkcionalna škola u koju idu deca svih nacionalnosti i u kojoj sve nacionalne manjine i većinski narod uče jedni o drugima i jedni od drugih, ne idu jedni pored drugih u školu, nego jedni s drugima, kazala nam je Gaća koja smatra da se ne radi o školi koja ‘nastoji rešiti bilo kakav hrvatsko-srpski potencijalni spor ili problem’, niti o manjinskoj školi, te ne ugrožava postojeće modele obrazovanja nacionalnih manjina.
- Ova škola je samo dodatni izbor roditeljima i deci, dodatna vrednost za lokalnu zajednicu i mogla bi biti dobar primer da različite etničke zajednice mogu živeti zajedno, međusobno se uvažavajući, integrisano, a ne asimilirano - zaključuje Gaća.
Upravo suprotno misli profesorka Milica Stojanović, predsednica Odbora za obrazovanje Zajedničkog veća opština, koja je analizirala kurikulum Interkulturalne škole.
- Naziv ove škole je samo drugo ime za škole na hrvatskom jeziku. Predmeti i sadržaji su gotovo isti. Postoji predmet Kultura govora u okviru kojeg bi se učili kultura, jezik i običaji svih nacionalnih manjina na prostoru Vukovara i okoline, a naglasak je stavljen na nemačku nacionalnu manjinu. Izračunala sam da bi Srbi bili zastupljeni sa svega 0,57 odsto sadržaja. Novi predmet se ne bi ocenjivao ocenama, već u smislu ‘zadovoljio’ ili ‘nije zadovoljio’, a učenicima bi bilo dozvoljeno i da izostanu, objašnjava nam sagovornica, ističući da je interes srpske zajednice da zadrži škole na srpskom jeziku i ćirilici po modelu A koje danas pohađa 1.690 đaka u osnovnim i 590 učenika u srednjim školama.
- Ovo što se nudi je samo drugo ime za asimilaciju i lakši način da se učenici Srbi pridobiju da upišu škole na hrvatskom jeziku i onda će im se dati nešto malo kulture, običaja i pisma da bi se zadovoljili. Posle više ne bi imali svoje škole i ne bi učili ništa o svom jeziku, istoriji i tradiciji. Ono što je primamljivo je da se u školi nudi besplatan topli obrok. Mislim da roditelji, pripadnici srpske nacionalne manjine ne treba da nasedaju na to - poručila je profesorka Stojanović.