Umesto 77 sveća na rođendanskoj torti, tog 6. juna 2024. godine po Borki Pavićević je imenovana nagrada za ''javni gest''. Prva nagrada dodeljena je nastavnici i aktivistkinji Ružici Marjanović iz Užica, dok je specijalno priznanje uručeno majorki policije Katarini Petrović iz Valjeva. Nagrada je uspostavljena u saradnji sa Poljskim institutom u Beogradu na inicijativu Borkinih poštovalaca i prijatelja u Poljskoj.
U Centru za kulturnu dekontaminaciju, Borkinoj kući slobode, navode da je termin ''javni gest'' preuzet iz Borkinog razumevanja kako aktivističkog, tako i umetničkog javnog čina kao ličnog gesta smelosti, sa-osećajnosti i, pre svega, vlastite odgovornosti. „Pobuna, građanska hrabrost, solidarnost i empatija, nisu teme, već odlike čina koji je mišljen i izveden 'iz jedne', i etičke i estetičke akcije, a u ime ljudske slobode, jednakosti (na strani obespravljenih), mira (shvaćenog kao antiratno delovanje), prijateljstva i pravde. U tom smislu, javni gest je događaj koji i razotkriva i menja kontekste u kojima je izveden'', objašnjenje je CZKD-a za nagradu.
Međunarodnim žirijem kopredsedavali su književnik Kšištof Čiževski te rediteljka i direktorka CZKD-a Ana Miljanić. U žiriju su još bili Bazil Kerski (urednik i esejista), Suada Kapić (umetnica i aktivistkinja), Želimir Žilnik (reditelj), Oliver Frljić (reditelj), Goranka Matić (fotografkinja) i Sandra Mandić (novinarka).
Čiževski je tom prilikom istakao da nije čest slučaj da institut jedne države daje nagradu u ime državljanke neke druge države, misleći, naravno na Borku Pavićević za koju je rekao da je inkarnacija bića koje mogu nazivati ''našom'' i u Srbiji i Poljskoj.
Pored Ružice Marjanović, u najužem izboru za nagradu našli su se i novinarka Ivana Gordić Perc, policajka Katarina Petrović, aktivistkinja Bojana Minović, izdavač, aktivista i sociolog Dragan Stojković, reditelj Nebojša Slijepčević i vizuelna umetnica Darija Radaković.
Čiževski je podsetio da je gest povezan sa dobrotom i činjenjem dobrog za druge.
- Zbog toga je gest praćem izlaskom iz samog sebe, pokajanjem, napuštanjem superiorne pozicije, uzmicanjem korak nazad, ali i ljubavlju. Ako bi neka sila čak na trenutak zaustavila dobar gest, naš svet bi se odmah i konačno srušio - zaključio je on. Prisetio se kako je upoznao Borku u koju se, kaže, zaljubio nakon prvog susreta, dok je rat još buktio, da bi govor zaključio rekavši da ''mi moramo nastaviti da držimo korak sa Borkom kako ne bi zaostali za sobom''.
''Izložba pod nazivom 'Ne znam ništa o Miši Stanisavljeviću', čije su autorke Ružica Marjanović, Milena Stričić, Gordana Danilović, Snežana Cvetković i Ljiljana Smiljanić predstavlja javni gest par excellence u sredini koja ništa ne zna o svojim vrednostima i spremna je da ih zaboravi usled inercije koja traje veoma dugo'', navedeno je u tekstu predloga nominacije Ružice Marjanović. Izložba kojom je pesnik, dramaturg i antiratni aktivista Miodrag Miša Stanisavljević vraćen u fokus javnosti a njegovo delo otvoreno novim generacijama, organizovana je prvo u Užicu 2022. godine, odakle Ružica i autorke dolaze, a početkom 2023.i u CZKD-u.
Govoreći o Borki i CZKD-u Ružica Marjanović je podsetila koliko je Borka volela književni festival ''Na pola puta'' koji Ružica, zajedno sa timom i učenicima užičke gimnazije, organizuje svake godine.
- Pronašla sam tekst koji je napisala u dnevniku Danasu posle posete Užicu i mislim da su to najlepše napisane reči o školi. Njene impresije su bile toliko veličanstvene, pre svega o našim đacima, na čemu smo bili beskreno zahvalni - istakla je ona dodavši da su ona i njeni đaci CZKD osećali kao svoj prostor, zbog čega su se i odlučili da izložbu o Miši Stanisavljeviću nakon Užica dovedu u CZKD.
- To je bio jedan od retkih prostora devedesetih u kojem je i Miši Stanisavljeviću bilo dobro, tako da smo ponosni što je izložba, koju smo radili sa puno ljubavi i odgovornosti, pokazana ovde - navela je Marjanović.
- Kako sam ja odrastala i razumevala književnost, meni je bilo jasno da je to što Miodrag Stanisavljević radi mnogo važnije nego ono što su mnogi vidljiviji pisci objavljivali i da je to za našu kulturu važno. Ja stalno govorim da onog trenutka kad Stanisavljević bude deo književnog kanona, to će biti znak da smo mi zdravo društvo. Nismo još, ali smo uspeli da uguramo Mišu Stanisavljevića u lektiru za šesti razred. I na to smo ponosni - zaključila je.
U užem krugu za nagradu bile su novinarka iz Zrenjanina Ivana Gordić Perc koja se istakla istraživanjem položaja vijetnamskih radnika u zrenjaninskoj fabrici guma kineskog investitora Linglong koje je urodilo otkrićem najvećeg radnog logora u Evropi, kao i kulturna delatnica i aktivistkinja iz Kraljeva Bojana Minović koja je posvećena pružanjem humanitarne pomoći socijalno ugroženima, ekološkom aktivizmu i radu sa marginalizovanim grupama, a koautorka je filma ''Kuhinje i ratovi'', o izbeglim Romima sa Kosova. Sam CZKD i Borka Pavićević nju najviše podsećaju na mračan period 90-ih, ali u pozitivnom smislu jer je to bio, ističe ona, jedan od retkih prostora u kojima se govorilo protiv rata i u kojima je moglo da se vidi nešto novo i alternativno. Krajem juna, tačno 30. 6. ove godine puni se i pet godina otkako je preminula Borka Pavićević.
