Kako idu pripreme za manjinske izbore i kakav je interes za njih unutar srpske zajednice?
To zavisi do mesta do mesta: u Belom Manastiru je interesa više među ljudima srednje i starije dobi, a manje među mlađima od trideset, jer je taj deo populacije ovde, kao u celoj Baranji, desetkovan odlascima na rad u inostranstvo zbog loše ekonomske slike našega kraja. Kad na terenu razgovaramo sa ljudima, upućujemo ih na novi izborni zakon i nastojimo pobuditi interes jer vidimo određenu apatiju kod roditelja čija su deca otišla odavde, pa nisu više preterano zainteresovani za rad naše zajednice. Pokušavamo zato dopreti do njih, pozivati ih na manifestacije koje organizuju Prosvjeta ili VSNM, kao šta je obilazak srpskih crkava u Mađarskoj.
U Belom Manastiru SNV-ovu listu zapravo čini koalicija predstavnika srpskih organizacija?
Još smo 2003. odlučili da na izbornoj listi budu sve organizacije u gradu koje okupljaju našu zajednicu – Prosvjeta, KUD ‘Jovan Lazić’, Udruženje dece i roditelja Pčelica, udruženja penzionera i antifašista… Nemamo više lista jer nas je malo, a samo zajedništvom možemo da sačuvamo svoj identitet. Naše organizacije ne sarađuju samo oko izbora, nego uvek: radimo u istoj zgradi koju nam dodelio Grad, a veća događanja organizujemo u Knjižnici, Kino-dvorani, pa i Sportskoj dvorani.
Dakle, suradnja s gradskim vlastima je dobra?
Sasvim korektna, Grad se odaziva na sve naše pozive i redovito dobivamo sredstva za rad. Imamo svog dogradonačelnika jer je ovde po popisu stanovništva 26,6 posto građana i građanki srpske nacionalnosti, a u Gradskom veću su dvojica Srba iz SDSS-a, jedan iz HDZ-a i jedan iz SDP-a. Pored toga, zgrada u kojoj radimo upravo se obnavlja preko kapitalnih ulaganja SNV-a i VSNM-a, ali i novcem Grada.
Odnedavno ste predsjednik belomanastirskog pododbora Prosvjete?
U Prosvjeti, u kojoj sam preko 15 godina, takođe se oseća odlazak mladih, pa pododbor sada ima svega 16 članova. Organizujemo književne večeri, odlaske na Sajam knjiga u Beograd, a ove smo godine za Osmi mart odveli članice naših organizacija na komediju ‘Lukava udovica’ u Osijek; dogovaramo sa SPC-om i Kolom srpskih sestara da u povodu osamsto godina srpskog pravoslavlja obiđemo manastir i patrijaršijski dvor u Dalju. Inače, centralna manifestacija te proslave biće u Kućancima, rodnom selu patrijarha Pavla. Obeležili smo bili i važne događaje iz Prvoga svetskog rata, jer i tako čuvamo uspomenu na svoju istoriju. a je potrebno da se oživi taj deo istorije. Moram opet da ponovim da nam poslednjih godina nedostaje članova do 40 godina starosti: osnivači pododbora su u trećoj životnoj dobi i oni nas podržavaju, ali ne možemo od njih očekivati kreativnu energiju kakavu imaju mladi ljudi.
Zašto treba izaći i na manjinske i na europarlamentarne izbore?
Izbori su naša građanska dužnost. Mislim da svako treba da iziđe na njih i da sam izabere svoje manjinske predstavnike i većnike. Na taj se način većinskom narodu i lokalnoj vlasti ovde poručuje da nas ima, da imamo svoje vlastite potrebe, svoje želje i zahteve. Na izbore za Evropski parlamenat treba takođe da se iziđe i da se pokaže jedinstvo naše zajednice: to je najbolja prilika da se naš glas čuje ne samo u Hrvatskoj nego i u Briselu. Da imamo svoga predstavnika, mogli bismo tako da pokušamo rešiti svoje probleme ili da tražimo pomoć. Kako bi to bilo moguće, moramo prvo da izađemo na evroparlamentarne izbore i dademo glas svojima.
