Ministar prostornog uređenja, graditeljstva i državne imovine Darko Horvat najavio je početkom novembra u Saboru da se priprema predlog nove odluke o prodaji stanova u vlasništvu RH s ciljem da se ubrza prodaja, odnosno otkup tih stanova. Odgovarajući na pitanje SDSS-ove saborske zastupnice Dragane Jeckov vezano za otkup stanova, Horvat je podsetio da je odlukom iz 2013. godine omogućena prodaja stanova u vlasništvu, odnosno suvlasništvu RH, koje na osnovu ugovora o najmu ili drugih akata koriste najmoprimci i članovi njihove uže porodice. U toj kategoriji su, istakao je, i bivši nosioci stanarskog prava koji su status zaštićenih najmoprimaca stekli stupanjem na snagu Zakona o najmu iz 1996.godine. Kada je reč o kupoprodajnoj ceni tih stanova, ustvrdio je da se ona utvrđuje putem formule za izračun iz odluke iz 2013. godine te da je ta cena povoljnija, odnosno niža od sadašnje tržišne cene.

Stanovi propadaju jer kad su nesređeni pravno-imovinski odnosi, niko ne želi da ulaže. Stropovi prokišnjavaju, vlaga na zidovima i dotrajala stolarija - slika je mnogih stanova

Novu odluku nestrpljivo iščekuje i oko 150 stanara u Belom Manastiru koji pokušavaju da otkupe stanove u kojima žive više od 40 godina, nadajući se da će i oni biti obuhvaćeni tim aktom. Radi se, naime, o 76 stanova koji se nalaze u vlasništvu školskih ustanova, domova zdravlja, apoteka, Hrvatskog zavoda za mirovinsko osiguranje, Hrvatskog zavoda za zdravstveno osiguranje i sličnih ustanova u tom baranjskom gradu. I dok se neki od stanova prodaju na javnoj licitaciji po tržišnim cenama, sudbina stanova u vlasništvu školskih i zdravstvenih ustanova još je neizvesna.

Anđelka Pavić je penzionisana profesorka hrvatskog i srpskog jezika koja je do prošle godina radila u Drugoj srednjoj školi u Belom Manastiru. Stan u kojem živi dobila je još 1986.godine, ali njena borba da ga otkupi traje već dve decenije.

- Tada je to bio opštinski stan koji je kasnije prešao u vlasništvo škole. Nakon mirne reintegracije počela sam se zanimati za otkup stana znajući da su to već uradile neke moje kolege za vreme progonstva. Imam ugovor o najmu iz 1999. godine, koji sam potpisala sa školom. Nad školom je 2002. godine osnivačka prava dobila Osječko-baranjska županija - počinje svoju priču 66-godišnja Anđelka Pavić. Kada je 2008. godine u Belom Manastiru krenula prodaja gradskih stanova, naša sagovornica se ponadala da će i ona dobiti priliku da otkupi svoj stan. Osječko-baranjska županija je 2009. godine Drugoj srednjoj školi čak dala saglasnost za prodaju nekoliko stanova među kojima je bio i njen, ali na tome je sve ostalo.

- Sve je zaustavljeno uz obrazloženje da škola kao ustanova nema pravo vršiti tu prodaju, a zatim je usledila prepiska škole sa Županijom i Županije sa Vladom RH. Županija je u decembru 2013. godine tražila od Vlade da odluku koja je doneta za stanove u državnom vlasništvu proširi i na stanove u vlasništvu javnih ustanova, ali se to do danas nije dogodilo - nastavlja naša sagovornica. Potom se obraćala brojnim institucijama, ministarstvima, državnom tužilaštvu, Vladi pa i predsednicima, ali bez konkretnog odgovora, a kamoli rešenja. Da je njen zahtev opravdan, potvrdio je Ured pučkog pravobranitelja odakle je dobila odgovor da "Druga srednja škola razloge nečinjenja ne može opravdati šutnjom Vlade jer je predmetno pitanje rešeno Zakonom o ustanovama i Odlukom o prenosu osnivačkih prava" i da "škola na osnovu pribavljene saglasnosti može sama donositi odluku kojom će utvrditi uslove i kriterijume prodaje stanova kao i način korištenja sredstava". Napomenuli su da njihovo mišljenje deli i Državno odvjetništvo RH.

- Od momenta kada sam se obratila školi vezano za otkup stana, stalno od školskog odbora dobijam odgovore da će se s prodajom krenuti kad za to sazriju uslovi. Županija koja je dala saglasnost za prodaju tvrdi da oni ne mogu propisati uslove, a Vlada je u odgovoru Županiji dala sugestiju da se vlasništvo sa škola prebaci na Grad Beli Manastir što nije učinjeno. Škola se sve vreme vadi na to da ne zna ima li pravo da nam proda stanove po povlaštenim uslovima, a za sve ove godine nije nam ponudila da otkupimo te stanove ni pod kakvim uslovima - rezimira Anđelka Pavić.

- Stigla sam do samog vrha vlasti, a ništa nisam uspela. Vidim ovih dana po zgradama mlade ljude kako se raspituju o prodaji stanova po tržišnim cenama. Mi želimo da otkupimo naše stanove po povlaštenim, a ne tržišnim uslovima. Osećamo se grozno i diskriminisano. Na neki način smo građani drugog reda, a kao prosvetni i zdravstveni radnici smo puno doprineli ovom društvu i razvoju ove zajednice. Bila bi velika sramota tražiti od nas da posle toliko godina te stanove otkupimo po ekonomskim cenama ili da nam bude uskraćeno pravo koje je odavno rešeno u drugim gradovima u Hrvatskoj - poručuje ova profesorka.

Sličan problem ima i Nikola Bukalo, 74-godišnjak u penziji koji je svoj radni vek proveo kao sanitarni inspektor. Stan u kojem živi dobio je 1975. godine od Doma zdravlja koji nije ishodovao saglasnost Osječko-baranjske županije za prodaju. Naime, Županija je u početku davala saglasnost, ali je taj postupak kasnije obustavila.

- U stanu živim 45 godina i želim da ga otkupim po povlaštenim uslovima kako su to uradili svi ostali građani Hrvatske. Čeka se da mi penzioneri izumremo i da se naši stanovi daju nekom drugom - ogorčen je Bukalo koji je podneo i tužbu protiv Doma zdravlja, ali je taj spor izgubio. Posebno je ukazao na problem neodržavanja zgrada koje sve više propadaju jer kad su nesređeni pravno-imovinski odnosi, niko ne želi da ulaže. Stropovi koji prokišnjavaju, vlaga na zidovima i dotrajala stolarija slika je mnogih stanova. Korisnici nemaju sredstava da u njih ulažu, a vlasnici to ne žele.

- Krov je zadnji put popravljan 1986. godine, moja deca su tada bila u osnovnoj školi, a sad su četrdesetogodišnjaci. Stan je u lošem stanju, a ja više nemam snage da ga sama održavam - priča Mirjana Keler, prosvetna radnica u penziji koja živi u školskom stanu.

Sreten Mišev živi 50 godina u stanu od 64 kvadrata koji je u vlasništvu Osnovne škole dr Franjo Tuđman u Belom Manastiru. Iako je narušenog zdravlja, ne odustaje u borbi za pravo da svoj stan otkupi. U čitavom problemu vidi samo birokratske prepreke, jer zakonskih, tvrdi, nema. O načinu prodaje navedenih objekata treba da odlučuje sama škola koja poseduje nekretninu, a Osječko-baranjska županija, od koje se očekuje samo saglasnost, ponaša se, kaže Mišev, kao vlasnik nad tuđim vlasništvom. Jovan Vlaović, pravni savetnik u Klubu zastupnika SDSS-a, smatra da je zakonski sve poprilično jasno.

- Međutim, institucije jedna na drugu prebacuju odgovornost, odnosno oglašavaju se nenadležnima. Još je zanimljivije što u pojedinim slučajevima postoji saglasnost osnivača ustanove propisana čl. 58. Zakona o ustanovama i logičan sled događaja bi bio da se ti stanovi prodaju, ali je županija kao osnivač stavila pojedine saglasnosti u mirovanje, dok je druge stopirala. Ljudi do danas nisu dobili nikakvu mogućnost da otkupe stan i sada se nalaze u pat poziciji koja traje predugo. To se mora na neki način rešiti jer je i Evropski sud za ljudska prava zauzeo jasne stavove na koji način treba rešiti pitanje zaštićenih najmoprimaca, a i Ustavni sud je rekao svoje. Hrvatska je dobila dosta smernica koje su jasne. Moraće postupiti po njima i nadam se da će se ovo pitanje time obuhvatiti, jer je specifično u odnosu na druge najmoprimce koji su u državnim stanovima - smatra Vlaović.

- U pitanju je velika nepravda prema ljudima koji su, ne svojom krivicom, dovedeni u neravnopravan položaj zbog jedne imovinsko-pravne zavrzlame i nastojaćemo da se ta nepravda ispravi - ističe saborska zastupnica SDSS-a Dragana Jeckov kojoj su se stanari obratili za pomoć. Dodaje da postoje interes i volja Ministarstva prostornog uređenja, graditeljstva i državne imovine da se ovaj problem reši. Nakon što je na taj problem upozorila za saborskom govornicom, Jeckov se kasnije ministru Darku Horvatu obratila i pismom, podsećajući ga na svoje zastupničko pitanje i očekujući povoljno rešenje za ovu kategoriju stanara u Belom Manastiru. Kojima je, čini se, odluka Vlade jedina nada.