Od 8. do 11. juna u Novom Sadu u organizaciji Centra za nove medije_kuda.org održava se Festival-u-Opoziciji, koji ste opisali kao platformu "za uspostavljanje odnosa između umetnosti, edukacije i politike improvizacije". Koji su osnovni impulsi za pokretanje Festivala?
U veoma kratkom vremenskom periodu, u prve dve decenije novog milenijuma, suočeni smo sa tehnološkom nadmoći pre svega u domenu nadzora, koja suzbija vreme koje može da bude oslobođeno pritiska. To je uticalo na konfiguraciju novih ekonomskih odnosa, na otežane prekarne uslove rada, a u takvim se uslovima redukuju vreme i prostor u kom se omogućavaju imaginacije novog i drugačijeg društva – slobodnijeg, boljeg i plemenitijeg. Takav karakter samoeksploatacije je kontaminirao i živote umetnika, a sam sektor kulture dodatno je komercijalizovan, pa je u velikoj meri suzbijen prostor za eksperiment, igru, za proces bez obavezujućeg cilja. Upravo takvi procesi kreativnog tumaranja provociraju sa preispitivanjem utopija, a društva koja ne neguju utopije suštinski odustaju od budućnosti. Kultura se naprosto favorizovano festivalizovala, pa smo se odlučili da konceptualno uspostavimo platformu Festival-u-Opoziciji kroz koju ćemo omogućiti nedostajuće nužno vreme za susrete, druženje, razmenu i autorefleksiju umetničkih procesa iz različitih disciplina. Upravo iz tog razloga iniciramo susrete umetnika kojima se omogućava iskorak iz svakodnevnog pritiska, da se omogući razmena iskustava, autorefleksija sopstvenih praksi, osvrt na drug(ačij)e koncepte koji omogućavaju razvoj igre koje je sve manje. A oslonjeni na iskustva od ranije, upotrebili smo čuveni naslov Rock-in-Opposition kojim su se okupili rock sastavi u protivstavu prema dominantnim agenturama i producentima kasnih 60-ih godina prošlog veka.
Improvizaciju ne promišljate isključivo kao umjetničku i kulturnu praksu, nego i kao društveni i politički (protu)stav – što to znači?
Ceo program koji se razvio u domenu zvučnog eksperimenta nije nužno mišljen samo kroz muziku, već je usmeren na aspekt kolektivne produkcije, zajedničkog procesa rada, unutrašnje grupne dinamike, igre i eksperimenta. Od svog osnivanja bavimo se i istraživanjem grupne produkcije i fenomenom umetničkog udruživanja. Zvučna improvizacija povezuje se sa muzikom kao prva asocijacija, ali je nama ujedno logično ishodište jer u sesijama improvizovane muzike istovremeno nastaju nova dela, stoga smo uvrstili ovaj format jer smo ga smatrali važnim i dragocenim za razvoj celokupne ideje sa fokusom na međusobno slušanje – umetnost slušanja, strpljivost, povišenu senzibilnost za osluškivanje konteksta. Pravovremena inicijacija stavova, razvoj dijaloga, harmonizacija grupne interakcije, sve su to procesi kojima se pojačava atribut političkog delovanja. Takođe važna komponenta je i sposobnost da se kroz stvaralački proces uočavaju iznenađenja kojima se menja pravac, i da se ukoliko je potrebno transformišu zacrtani ciljevi. Vodimo se motom "ako pogodiš cilj – promašio si sve ostalo", a pošto smo opredeljeni na drugost smatramo da tome treba dati veću pozornost.
Kako ste osmislili četiri stalna pogona kroz koje se Festival odvija?
Naš događaj je, naravno, pseudofestival, pa smo ustanovili stalne pogone – OUR "Accompanyings" (improvizacije i performansi), "DžuBoks" (kompjutor za razmenu materijala), "Zvučna instalacija" i "Čitalački pult" – oni su u suštini neka polazna struktura koja može biti inicijalna inspiracija i da se kroz preplitanje sadržaja kroz slušanje, čitanje, zajedničku participaciju i učešće preoblikuju novi odnosi. Ali isto tako, može se od toga i odustati, jer smo u procesu improvizacije. Najvažnije je da se koncentriše energija koja se međusobnim prožimanjem i gonjena alteregom svih učesnica i učesnika potiče na nove iskorake, upravo je ta neizvesnost i najdragocenija.
Na Festival u Opoziciji pozvali ste umjetnike/ce (pritom nisu svi muzičari) i kolektive/ansamble iz regije i Evrope. Svima im je, međutim, zajednička sklonost eksperimentu i povezivanju različitih praksi, odnosno intermedijalnost. Što takvi susreti kreativnih energija donose?
Učesnici ovogodišnjeg okupljanja su plod selekcije i odabira koji proizilazi iz suživota u polju umetničke produkcije koju decenijama delimo sa drugim partnerskim organizacijama, saradnicima i prijateljima, pa je ovo organski oblikovan skup. Ideja je da se opredeljenost i otvorenost ka eksperimentu i oslobođenost međusobno analiziraju, podrže i prepletu u nove modele produkcije stoga je zaista dragoceno imati na okupu i muzičare, pesnike, umetnike, koreografe, dramaturge, pedagoge, inženjere i dizajnere zvuka. Ovakvi susreti različitih energija, iskustava i temperamenata pre svega donose izazove.
