Prostrano predvorje Filozofskog fakulteta u Novom Sadu na prvi pogled odaje da situacija nije uobičajena. Na koju god stranu pogledali, ili u vis, prema ogradama i stepenicama na razini gornjih katova, vidimo transparente i natpise sa studentskim parolama, pozivima na proteste i blokade. Tu su i citati, onaj Marxov kako izgubiti možemo samo vlastite okove, a malo dalje su i riječi Vladike Danila, odnosno Njegoša iz Gorskog vijenca: "Vuk na ovcu svoje pravo ima kao tirjanin na slaba čovjeka; ali tirjanstvu stati nogom za vrat, dovesti ga k poznanju prava, to je ljudska dužnost najsvetija!"
Studenti Filozofskog su u blokadi i ovako su dodatno ukrasili svoju zgradu koja je i inače jedan od najljepših primjera socijalističke modernističke arhitekture u cijeloj Srbiji, baš kao i novosadska Železnička stanica.
Nadstrešnica zgrade koju je komunistička vlast sagradila prije više od pola stoljeća, a kapitalistička "obnovila" i svečano otvorila prije nekoliko mjeseci, pala je 1. novembra i sa sobom odnijela 15 života pokrećući niz događaja među kojima su i blokade kojima svjedočimo.
U trenutku pisanja ovog teksta pod blokadom je preko 30 fakulteta u zemlji, uključujući kompletni novosadski i beogradski univerzitet. Pad nadstrešnice mnogi od naših sugovornika odbijaju nazivati tragedijom ili nesretnim događajem. Inzistiraju na težim riječima poput zločina. Među njima je i Marija, studentica Filozofskog u Novom Sadu, koja proziva SNS-ovu vlast odgovornu za obnovu nadstrešnice, kinesku firmu koja je provodila radove, francusku koja je vršila nadzor i posebno NALED (Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj op. a.), američku lobističku grupu koja kroji srpske zakone i provodi deregulaciju koje jure profit.
- U tom užasu, drago mi je što se deo ljudi iščupao iz političke pasivnosti. Već sledećeg dana svedočila sam kako besna omladina Novog Sada i okoline napada Gradsku kuću. Otada do danas protestovalo se u raznim oblicima, u školama, na fakultetima. Protesti nisu potpuno jedinstveni i među ljudima koji protestuju ima razlika. Neke liberalne struje sve zahteve žele koncentrisati samo na Vučića, ali srećom ima i onih koji traže korenite sistemske promene - ističe Marija.
Među zahtjevima koji su za sada najviše isticani su ostavke SNS funkcionera, povećanje budžeta za fakultete, objava dokumentacije o obnovi nadstrešnice, odbacivanje tužbi protiv privedenih prosvjednika i drugi slične prirode. Zahtjevi se također razlikuju od fakulteta do fakulteta i još nisu doneseni zajednički na univerzitetskim nivoima.
Korjenite promjene koje dio studenata priželjkuje tiču se i dodatnih stvari, u prvom redu pitanja moći i prava na odlučivanje
Korjenite promjene koje dio studenata priželjkuje tiču se i dodatnih stvari, u prvom redu pitanja moći i prava na odlučivanje. Studentski parlamenti su institucije koje dobro oslikavaju predstavničku demokraciju kao takvu. Većina na tim izborima ne glasa, a na njima se još teže kandidirati. Potrebno je članstvo u zvaničnoj studentskoj organizaciji i odobrenja dekanata. U praksi, rezultat je da studentske parlamente pune stranački i NGO kadrovi, posvećujući svoje mandate borbi za interese uprave i bildanje svog CV-a.
Marija zastupa suprotnu praksu:
- Temelj naše borbe treba da bude direktna demokratija i plenum kao njen instrument. Mesto gde svaki student može da učestvuje, iznosi stav, a na kraju pobeđuje volja većine. Bilo bi sjajno kada bi se probio zahtev za ukidanjem parlamenta, da jednog dana i nakon blokada studenti kao ravnopravni pojedinci direktno odlučuju na univerzitetskom plenumu, bez predstavnika koji se lažno predstavljaju kao studentski lideri i naši saveznici. To bi stvorilo osnovu za nastavak borbe za besplatno obrazovanje i protiv bolonjskog sistema koja se vodila na ranijim blokadama. Zahtevi kao što su ostavke, objava dokumenata i slično jesu izuzetno važni, ali nisu dovoljni. Delu studenata pokušavamo da objasnimo da treba da tražimo više, da uvrstimo socijalne zahteve, ako se priča da nam trebaju što bolji obrazovani stručnjaci kako nam zgrade ne bi padale na glavu, onda obrazovanje treba učiniti dostupnim svima i besplatnim. Nažalost, veliki deo studenata govori 'Kako možete da pričate o parama kada su ljudi poginuli?', ne vide problem u sistemu već samo pojedincima na vlasti, ne doživljavaju socijalne zahteve i ekonomska pitanja. Takve stavove deli i opozicija, čije vođe nemaju podršku većine studenata. Ipak, na našem fakultetu odbačen je i veoma blag zahtev o povećanju budžeta za univerzitete od 20 posto - tvrdi Marija.
Podjednak zazor prema vlasti i opoziciji jedan je od najčešćih stavova na koje se u Srbiji nailazi kada se razgovora o gorućim temama. Marija nastavlja:
- Kada je napadnuta Gradska kuća, liberalni opozicioni mediji su najborbenije protestante napadali jednako žestoko kao i Informer. Lažno su izveštavali kako se radi o ubačenim elementima, a ja sam se uz drugove i kolege na licu mesta uverila kako se radi o opravdano besnim mladim ljudima, čija reakcija je potpuno normalna nakon masovnog stradanja nevinih ljudi. Uloga opozicije u Srbiji nije da zapravo ruše Vučića kojeg podržavaju svi najveći centri moći od američkog ambasadora do Ursule von der Leyen. Njihova uloga je da budu grupa za pritisak i guraju celu politiku u smeru još bržih evro-atlantskih integracija, uvođenja sankcija Rusiji i slično. Kao što pitanje Rio Tinta svode samo na Vučića i ignorišu da je Nemačka, kojoj bezrezervno služe i opozicija i Vučić, zapravo glavni nalogodavac. Tako i sada rade protiv antisistemske borbe i socijalnih zahteva, dirketno napadajući besan narod koji je spreman da se suoči sa vlašću i sa državom. Suštinskih razlika između njih i Vučića nema i zbog toga je svaka njihova pobuna jalova. Opozicione organizacije i njihovi simpatizeri zagovaraju performanse i šetnje umesto zauzimanja institucija i štrajkova, maksimalno izbegavaju direktnu demokratiju i njene prakse iako liberalna ideologija na većini plenuma trenutno ima brojčanu nadmoć. Čak i kada govore o stvarnim Vučićevim batinašima često to rade elitistički, prozivajući sirotinju ucenjenu da glasa za SNS kao 'sendvičare' ili šireći mržnju prema Srbima poreklom iz Bosne i Hrvatske. Ovih dana sam više nego inače imala prilike da čujem kako nas urbani rasisti kolektivno nazivaju 'prekodrinskim šljamom'. Koliko vidim situacija je nešto bolja na par beogradskih fakulteta na kojima su levo orijentisani studenti brojniji. Ovim ne želim da pljujem po svom gradu u kojem je odmah nakon ubistva opozicija barem nakratko izgubila kontrolu nad protestima i monopol nad narodnim gnevom, najkonkretnijim izrazom bunta u ovih mesec i po dana - objašnjava Marija.
Baza studentskih štrajkaša
Do Beograda se sada putuje vozom s Petrovaradina, ali prije odlaska iz Novog Sada obilazimo zatvorenu Željezničku stanicu koja je sada ograđena. Tragovi urušene nadstrešnice su uklonjeni i budućnost ove zgrade je nepoznata. Po tom pitanju Vučić je jedino najavio da će vlast ovdje sagraditi spomenik žrtvama.
U Beogradu je centar studentske pobune u nekoliko zdanja uz Studentski trg. Tu su Filozofski, Rektorat i Filološki fakultet. Na platou između zgrada koči se spomenik Njegošu, a iza njegovih leđa je zid prepun grafita, bojno polje na kojem se nadmeću različite parole. Najviše se ističe mural Zorana Đinđića uništen crvenom bojom uz poruku - Već živimo šesti oktobar mamu vam bre jebem.
Našeg novog studentskog sugovornika Janka najprije pitamo za mišljenje o toj intervenciji:
- Podržavam uništavanje Đinđićevog murala. Apsolutno je tačno da živimo šesti oktobar, viziju elita koje su došle na vlast petog oktobra. Smešno je kada Vučić plaši Majdanom i obojenom revolucijom kada je upravo on izdanak ovdašnje obojene revolucije. On je najuspešnije sproveo Đinđićeve ideje o liberalizaciji, privatizaciji i evro-atlantskim integracijama. Smešno je i što se liberalni studenti na blokadama pozivaju na studentske proteste devedesetih, a vođe tih protesta Čeda Jovanović i Čeda Antić su danas uz Vučića i protiv blokada. Samo to je dovoljno znati o kontinuitetu SNS-ove vlasti s prijašnjima - govori naš sugovornik.
Janko nudi svoje objašnjenje masovnosti blokada:
- Bitno je znati da ovu blokadu podržavaju profesori. Profesorski autoritet među dobrim delom studenata je nažalost ogroman. Kažem nažalost jer profesorsku podršku imamo upravo zato jer za sada nemamo radikalnije zahteve. Kada su studenti pre blokirali fakultete pod parolama kao što su 'Školovanje je pravo svih, a ne samo bogatih', nije ih podržavao nijedan profesor. Jednostavno, pljačkanje studenata školarinama i drugim nametima puni i njihov džepove, a među intelektualcima je jako retka pojava boriti se protiv sopstvenog interesa. Čak i sada su neki plenumi morali naterati profesore na pismenu podršku, ali profesori su recimo odbili da od Rektorata zahtevaju da proglasi štrajk celog Univerziteta i da se tako priključi studentima u borbi.
Nakon prvih desetak dana studentskog bunta, Vučić je uz nuđenje povoljnijih stambenih kredita za mlade rekao kako će ispuniti sve zahtjeve, ekspresno obećavajući da će povisiti univerzitetski budžet, objaviti dokumentaciju o obnovi i kao predsjednik države pomilovati svakoga tko će eventualno biti osuđen zbog prosvjedovanja.
Janko ističe kako studenti ne smiju dozvoliti da borbu svedu na zahtjeve koje će vlast lako ispuniti i pasivizirati bunt:
- Postoji nešto što je većini promaklo, a to je da Vučić nije pomenuo zahtev o procesuiranju batinaša koji su napadali studente. To je nešto što nikada neće ispuniti. SNS ne može sebi da priušti unutrašnje cepanje i da im se stranačka vojska, ljudi koji su prva linija odbrane vlasti, nađe na sudu. Zato treba da insistiramo na tom zahtevu. Cilj zahteva je da nastavimo da vršimo pritisak na vlast i širimo borbu. Na primer, studenti biologije iniciraju da se zahtevi prošire i na pitanje Rio Tinta. Kad se barem deo dokumentacije o obnovi nadstrešnice objavi, treba da tražimo zatvor za one koji su potpisali određene stvari. Jednako važno je da ukinemo studentski parlament i da studenti umesto na lažnim izborima svakih nekoliko godina mogu stalno da glasaju na plenumima. Tako izgleda prava demokratija koja je jedini lek protiv samovolje elite i uništavanja javnih dobara koje je dovelo do smrti 15 ljudi. Moramo demokratizovati društvo u celini, a na fakultetima to znači pravo na besplatno školovanje i plenumsko odlučivanje. Profesor sociologije Đokica Jovanović je u nedavnom intervjuu spomenuo kako danas na fakultetima ima svega pet-šest odsto studenata iz radničkih porodica. Deca stručnjaka i visoko kvalifikovanih radnika su daleko brojnija, sve je teže na faksu naletiti na nekoga ko je niže od srednjeklasnog položaja. Zbog školarina, inflacije i sto drugih faktora, studiranje je postalo ogromna privilegija. Studentsko telo se izmenilo. Zato danas ogroman deo studenata nije zainteresovan za pitanje para, jednostavno u svojim životima nisu imali značajne probleme s njima. Ceo sistem je odgovoran za zločin u Novom Sadu i na to treba da odgovorimo borbom protiv svih sistemskih nejednakosti, kao studenti logično je da počnemo od obrazovanja. Svako ko je protiv socijalnih zahteva otežava nam pritisak na vlast i svesno ili nesvesno radi za interes Vučića - tvrdi on.
Stavovi studenata poput Marije, Janka i njima sličnih podsjećaju nas na šezdesetosmašku parolu - Budimo realni, tražimo nemoguće. Pred njima su dani i tjedni u kojima će se boriti da ovo ne bude još jedan legitiman bunt kojeg su vlast i opozicija iskontrolirale, već početak mobilizacije i puta ka tom nemogućem. Uznemirujuće podatke o radničkoj djeci kao sve manjoj statističkoj grešci na fakultetima potkrepljuje i niz istraživanja sprovedenih u zadnjih deset godina.
Društvene promjene su uz radnike često iznosila upravo takva djeca, progresivna studentska omladina. Trenutna borba za direktnu demokraciju u Srbiji mogla bi biti zamajac šire borbe koja društvo mijenja nabolje. Njeni glavni aduti će kao i uvijek biti oni koji zaista ne mogu izgubiti ništa, osim svojih okova.
