Osmomartovski marš u Beogradu ove godine održan je pod sloganom "Uvek na prvoj liniji". U pozivu koji je uputila Neformalna mreža feminističkih i ženskih grupa i nezavisnih aktivistkinja je stajalo: "Mi, žene Srbije, suočene sa ozbiljnom krizom u našoj državi, gde su institucije zarobljene, a vlast svakodnevno proizvodi nasilje, 8. marta 2024. godine odlučno stajemo zajedno i solidarno branimo osvojena prava, nastavljamo borbu za punu ravnopravnost i zauzimamo prvu liniju u osvajanju slobode."

Odazvalo se nekoliko stotina aktivistkinja i aktivista širom Srbije. Izdvojimo za početak par poruka sa transparenata: "Držimo svet ali možemo da prestanemo", "Ova zemlja, sestro moja, jeste žena", "Niko nije slobodan dok svi nisu slobodni", "Da dostojanstvo ne bude luksuz", "Ja sam žena, nisam robinja", "Žene Jagodine na prvoj liniji", a kao ključni slogan izdvaja se "Za radna prava žena. Živeo 8. mart" kojim je i predvođena kolona koja je od Trga Slavije marširala do Trga Republike.

Ali pre samog marširanja okupljenima se obratila novinarka Iva Parađanin koja je istakla da će žene biti još glasnije i da će taj glas čuti oni kojima se više ne obraćaju, a to su "Republika Srbija i sve njihove institucije".

- Od države smo odustale, isto kao što je i ona odustala od nas! Jer države više nema - naglasila je i dodala da na nasilje niko ne odgovara, kao i da država u svoje redove prima nasilnike, spremna da od građana i građanki pravi neprijatelje i žrtve.

(Foto: Dejan Kožul)

Navela je i zašto su pozvale na ovogodišnji marš.

- Danas smo ovde da kažemo da ne želimo da budemo žrtve! Nemamo državu, ali imamo jedna druge! I ne, nismo same, nego smo zajedno rešene da branimo svoja prava. Sva ona prava koja su osvojile naše prethodnice. Sve tekovine feminističkog pokreta, sve tekovine pokreta za pravo LGBT zajednice, kao i svih drugih levičarskih pokreta koji su se kroz istoriju zalagali za ljudsko dostojanstvo. Ovo je prva linija odbrane naših prava i mi smo ovde na prvoj liniji! Branimo i branićemo naše pravo na dostojanstven rad i platu od koje možemo da živimo – istakla je Iva Parađanin.

Naglasila je i da je femicid dostigao mere epidemije, kao i da su vršnjačko nasilje i stradanje djece u školama nova crna tačka na savesti društva.

- Sećate li se svi one rečenice "Sistem nije zakazao"? - podsetila je na izjavu premijerke Ane Brnabić nakon ubistava u OŠ "Vladislav Ribnikar" i Malom Orašju i Duboni, te zaključila:

- Nije zakazao jer nasilje jeste sistem!

Prisutnima se obratila i studentkinja Isidora Sekešan, koja je radno angažovana preko omladinske zadruge i uključena u sindikat radnika i radnica korporacije McDonald's. Naglasila je da je sad već bivša radnica McDonald'sa i da nije formalno članica sindikata jer je zakon ne prepoznaje kao radnicu.

- Mlade radnice koje žele da zadrže status finansiranja iz budžeta tokom studija, porodičnu penziju ili bilo koja socijalna primanja, ne smeju zvanično da stupe u radni odnos. Zbog toga većina bira da se zaposli preko omladinskih zadruga ili ugovora o povremenim poslovima. To znači da su mlade žene, članice omladinskih zadruga, koje čine većinsku radnu snagu u sektoru brze hrane, još podložnije eksploataciji od koleginica koje su, iako u nezavidnom položaju, ipak priznate od strane zakona - kazala je Sekešan.

(Foto: Dejan Kožul)

Istakla je da je to problem jer bi sindikati trebalo da služe kao podrška radnicima, ali da oni uopšte ne prepoznaju jednu od najeksploatisanijih grupa – omladinke. Takođe je navela da su za isti posao plaćene manje od ostalih radnika, omladinkama nije plaćen ni prekovremeni rad, a navela je i da iz ličnog iskustva zna da su baš omladinci u većini slučajeva ti koje pitaju da ostanu prekovremeno kad zagusti.

- Pored toga, nemamo pravo na bolovanje pa su ti, u slučaju da si zbog zdravstvenih problema onesposobljena za rad na kraći ili duži vremenski period, ugroženi sigurnost i egzistencija - zaključila je i pozvala na ujedinjenje i formiranje sindikata radnika brze hrane.

Tokom marša su ulazili u ugostiteljske objekte brze hrane i uposlenima delili letke kao poziv da se organizuju.

I ove godine čuo se glas Romkinja. Ovoga puta bio je to glas Tanje Grgić, koordinatorke Romske mreže i predstavnice organizacije Uspešne žene Kostolca, koja je naglasila da neće prihvatiti da je neko gleda drugačije na osnovu boje kože i nacionalnosti.

- Ja sam ravnopravna građanka ove države. Krajnje je vreme da prestanu da pitaju jednu Tanju, Sanju, Saimu i Janicu da li su pismene, znaju li da se potpišu. Krajnje je vreme da prestanu da pitaju jednu Katarinu i Marinu zašto studiraju, a nisu se udale. To nas vređa i ponižava - rekla je i upitala zašto se sve što je loše poredi sa Romima. Dodala je da žele da se bore za mlade generacije Romkinja i pozvala sve žene da se podignute glave izbore za prava.

Lanu Nikolić mnogi znaju kao novinarku/aktivistkinju koja se sa svojim štakama bori kroz život, uspešnije od mnogih bez štaka. Istakla je da je došla u ime žena iz osetljivih društvenih grupa jer su one najugroženije, ali pre svega da je tu u ime žena koja žive sa kompleksnim zdravstvenim stanjima.

(Foto: Dejan Kožul)

- To su žene koje idu sa terapija na posao. To su žene čiji život košta dva puta više. To su žene koje trebaju našu podršku i koje podršku zaslužuju. I to su žene koje je sistem izneverio - rekla je, ali naglasila da ako ih je sistem izneverio, one neće izneveriti jedna drugu.

Nemoguće je odabrati pravi tas na vagi koji bi pokazao i dokazao koja grupa žena je najugroženija, ali među najugroženijima su svakako žene iz unutrašnjosti Srbije, iz malih sredina poput Jagodine, Brusa, Leskovca. One se svaki dan susreću sa svojim nasilnicima, a kako neki nasilnici prolaze u takvim sredinama posvedočila je Ljiljana Nešić iz leskovačkog udruženja Žene za mir, koja je podsetila da su se one pobunile kad je grad Leskovac dodelio sredstva iz budžeta grada nasilniku koji je dva puta pravosnažno osuđen za nasilje u porodici, i to za "informativni SOS telefon za žrtve nasilja".

- Pa da li ćemo dozvoliti da nam nasilnici pružaju podršku i pomoć na SOS telefonima kada smo u situaciji nasilja? - upitala je ona.

Istakla je i da se ne oseća dobro kad ide ulicama gradova i za 8. mart vidi cveće.

- Učinili su sve da 8. mart ne bude ono što jeste. Osmi mart je ženski dan za borbu, za našu slobodu, za naša prava. I žao mi je što samo za 8. mart pričamo o tim pravima. Osmi mart bi trebalo da bude svaki dan - zaključila je.

Nakon nje se obratila Milena Berić ispred udruženja Krokodil u ime tri Palestinke iz Gaze koje su bile prisutne na maršu uz zaključak: "Uvek na prvoj liniji, čak i u najmračnijim časovima."

Marš je završio na Trgu Republike čitanjem poruka iz gradova u regionu u kojima su takođe održani marševi.