Kriza trese vlast u Srbiji. Izazvana je padom nadstrešnice na novosadskom kolodvoru 1. novembra, kada je poginulo 15 ljudi. Usledili su traženje odgovornosti, protesti, hapšenja prosvednika, a sve predvode studenti. Više od 50 fakulteta u Srbiji je blokirano, bunt se širi izvan Beograda i Novog Sada, studenti dobivaju sve širu podršku, koju ima daju škole, Udruženje književnika Srbije, Izvršni odbor SANU. Prvi put otkako su SNS i Aleksandar Vučić zauzeli sve funkcije i institucije vlast nema adekvatan odgovor na krizu.

- Neko je nedavno izračunao da se u Srbiji svakih 28 godina dešavaju studentski protesti koji donose promene. Bilo je tako 1968., pa 1996., a sada i ove godine. Zanimljiva je ta koincidencija, jer ako se gleda kroz prizmu tih ciklusa, ništa novo se ne događa, čim se svake tri decenije moramo boriti za iste ciljeve. U Srbiji se sloboda teško stiče i kratko traje. Mislim da studenti opet spašavaju Srbiju od konačnog potonuća, kao što su to učinili u doba Miloševića. Danas imamo generaciju koja ne želi da bude talac prošlosti, niti da živi u Vučićevoj izvitoperenoj stvarnosti. To su mladi ljudi koji ne pristaju na parcijalne ustupke, visokoetična generacija koja traži sistemske promene - rekla nam je na početku razgovora Ana Hegediš Lalić, predsednica Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV), osvrćući se na aktuelni društveno-politički trenutak u Srbiji koji nagoveštava promenu i to ne samo u smislu uzdrmane vlasti.

Da vlast nema adekvatan odgovor u ovoj krizi primećuje i Predrag Voštinić iz Lokalnog fronta iz Kraljeva, koji je već siguran da povratka na staro nema i da se više ne može "reuspostaviti fikcija o SNS-u kao stranci i o njenom vlasniku, bivšem predsedniku, kao demokrati".

- Oni su ipak organizacija za zloupotrebu budžeta i velikih državnih projekata, a on se ispostavio kao diktator i autokrata i kada te fikcije jednom padnu, ne mogu da budu vraćene - kaže Voštinić, koji napominje da im je sada preostalo uterivanje vlasti kroz sisteme represije.

Predrag Voštinić (Foto: Facebook)

A taj sistem još nije pokazao šta sve može. Za sada funkcioniše na nivou pritisaka na roditelje i direktore škola čiji đaci su u blokadama. Voštinić očekuje da će se vlast služiti ucenama, zloupotrebom podataka i "svim onim čim barata država, što zvanično, što nezvanično, što ovlašćeno, što neovlašćeno". Takođe navodi da legitimizacijom krivičnih dela, kao što su uletanje automobilima tokom 15-minutnih blokada ulica, predsednik poručuje da je nasilje dobrodošlo. Podsetimo, predsednik je nakon jedne od blokada tokom koje je vozač pokušao da probije blokadu noseći na haubi penzionera rekao: "Ti si stao nekome na put, rekao mu ja sam bog i batina u ovoj zemlji, ne dam ti da prođeš. I čovek prođe. I ti mu skačeš po automobilu i ti kažeš uhapsite tog što je vozio automobil. Jel' ste vi normalni, bre? U kojoj zemlji to ima? Jeste li čisti svi zajedno?"

Konstantan je pokušaj diskreditovanja studenata i to povezivanjem sa predstavnicima opozicije koje se optužuje da stoje iza blokada fakulteta. Ana Hegediš Lalić primećuje da studente za politizaciju optužuju oni koji bi da zadrže suvereno pravo na bavljenje politikom.

- U Vučićevoj stvarnosti, on jedini ima pravo da se bavi politikom i jedini se pita o svim društvenim pitanjima. Optužbe da su njihovi zahtevi politički relikt su stare škole održavanja vlasti. Svaki zahtev koji se postavi Vladi, da nešto uradi ili ne uradi, jeste politički po svojoj prirodi. Optužbe da studenti žele "vlast bez izbora" dolaze iz iste te škole, koja svaki pokušaj normalizacije društva naziva napadom na institucije i državu - naglašava ona i zaključuje da institucije ni ne postoje.

Posebno potencira odgovor studenata, za koje kaže da su možda jedina kategorija srpskog društva koju vlast ne može ni da uceni ni da potkupi, što su Vučiću i stavili do znanja poručivši mu: "Tebe ništa nismo pitali!" Time su stavili stvari na pravo mesto, poručujući predsedniku ono što se dosad nije poručivalo, a to je da on nije nadležan.

Naši sagovornici su uvereni da je ovo početak kraja njegove vlasti, a onog trenutka kada stvarno bude kraj, zapravo je tek početak jer "pravi posao tek počinje", kaže Hegediš Lalić.

Ana Hegediš Lalić (Foto: Facebook)

Tek će se videti ko će se tog posla prihvatiti, jer još nemamo odgovor na pitanje o sadržaju političke artikulacije nezadovoljstva. Voštinić smatra da je ova situacija ujedno idealna prilika "za svakog od nas u javnom prostoru da naučimo nešto od ovoga što se dešava", kao i da neće svi iz opozicije imati priliku da na sledećim izborima monetizuju trenutno stanje. I Hegediš Lalić misli da opozicija u ovom slučaju može samo da bude podrška, jer ovo više nije njihova borba, kao i da su studenti i građani već poveli društvo ka promenama. Napominje i da ljudi sada žele konkretna rešenja.

- Ako opozicija prepozna energiju sa ulica, ako se priključi građanima, a ne nameće se kao predvodnik, ima šansu. Ali, ako nastavi da kalkuliše i čeka da Vučić sam padne, propustiće možda poslednju priliku - objašnjava ona.

Navodi i da je interesantna pojava Gorana Ješića, nekadašnjeg potpredsednika vojvođanske Vlade, koji drugačije komunicira sa građanima i izlazi iz klišea opozicionih lidera. Smatra da njegova trenutna popularnost pokazuje da postoji prostor "za autentične, neistrošene glasove, ljude sa iskustvom i integritetom koji znaju kako sistem funkcioniše, ali se ne plaše da ga kritikuju i ruše iz temelja".

Mislim da studenti opet spašavaju Srbiju od konačnog potonuća, kao što su to učinili u doba Miloševića. Danas imamo generaciju koja ne želi da bude talac prošlosti, niti da živi u Vučićevoj izvitoperenoj stvarnosti – kaže Ana Hegediš Lalić

- To je signal opoziciji: prepoznajte ljude koji imaju kapacitet i hrabrost da budu glas društva, a ne samo partijske agende - ističe ona.

Sam Vučić je često do sada izlazak iz krize rešavao raspisivanjem prevremenih parlamentarnih izbora, što je opcija koja je i sada u opticaju. Do sada su predstavnici opozicije izbore bojkotovali, pa se opet vraćali na teren u kom vladajuća stranka postavlja sva pravila igre, koja nisu baš u skladu sa demokratskim principima, ali ima se i može se. Ukoliko bi raspisao izbore, to bi bio siguran znak da ih dobija, smatra Predrag Voštinić, i dodaje da na njih ne treba izlaziti, kao i da bi morala da ih raspiše tehnička vlada, kao prelazno rešenje iz autokratije u demokratiju, jer jedino to osigurava regularnost.

- Politička kriza ovih razmera ne može se rešiti samo izborom nekakvih poslanika u već opkoljenim i zauzetim institucijama - zaključuje on, sa čim se slaže i Ana Hegediš Lalić, koja dodaje da bi izbori po istim pravilima igre bili samo još jedna predstava u Vučićevoj režiji.

- Kada vam sudija, igrači i ceo stadion pripadaju jednoj strani, izlazak na teren nije utakmica, već farsa. Ako do izbora i dođe, opozicija i građani moraju postaviti jasne uslove. Prvo, slobodan medijski prostor. Drugo, kontrola izbornog procesa. Treće, institucionalne garancije da se glas građana neće krasti, a da pritisci i ucene neće dominirati kampanjom. Bez toga, sve ostalo je besmisleno - ističe ona.

Na kraju dodaje da je borba za slobodu, pravdu i odgovornu državu dugotrajan proces, kao i da su građani izgubili strpljenje i toleranciju na ponižavanja.

- Kada građani, a posebno mladi ljudi, kažu "dosta je", to nije ni trenutna emocija ni prolazna euforija, to je prelomna tačka. Sistem je sada u fazi pucanja, pitanje je samo kojom brzinom će se urušiti - zaključuje Hegediš Lalić.