Punih devet godina trajao je proces transformacije Elektroprivrede Srbije (EPS) iz javnog poduzeća u zatvoreno dioničarsko društvo u stopostotnom državnom vlasništvu. Vlada Srbije još je 2014. donijela odluku o transformaciji EPS-a u dioničarsko društvo, ali se to dogodilo tek 18. aprila kada su dionice EPS-a upisane u Centralni registar hartija od vrednosti. Ukupna je vrijednost 36,5 milijuna emitiranih dionica oko 3,1 milijardi eura.
U času kada je EPS i zvanično počeo funkcionirati kao dioničarsko društvo, srpski mediji prenijeli su da je "na trgu ispred rudarske česme u Lazarevcu u 18 sati počeo protest radnika Elektroprivrede Srbije, odnosno rudarskog kopa Kolubara, zbog toga što se to javno preduzeće transformiše u akcionarsko društvo. Na protestu se okupilo nekoliko stotina radnika ovog preduzeća i građana." Građane su na protest pozivale i desničarske parlamentarne stranke Dveri i Zavetnici.
Beogradski list Danas izvještava i da se "protest održava u organizaciji Radnog tela 'Jedinstvo Kolubara', a jedan od inicijatora formiranja Radnog tela i organizator današnjeg skupa Goran Perišić rekao je da imaju samo jedan zahtev. 'Obraćam vam se ispred radnika Kolubare, ovih hrabrih radnika, okupili smo se iz svih delova Kolubare. Da li smo svesni šta nas sve sa tim aktom očekuje? Prelaskom u akcionarsko društvo stiče se prvi uslov ka privatizaciji i rasparčavanju EPS-a. Sistemski smo godinama uništavani da bi nas što jeftinije prodali. Sama promena Statuta je da idemo ka privatizaciji'", poručio je on dodavši da nisu imali nikakvu podršku drugih sindikata. Perišić je naglasio da će biti preduzete radikalnije mere ako nadležni ne reaguju na njihov zahtev, o čemu će se odlučivati na sastanku Radnog tela. Na protestu je poručeno da daju sedam dana da se poništi odluka o transformaciji EPS-a iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo, a onda 'sledi radikalizacija protesta'.
Bivši ministar financija Dušan Vujović ovih je dana posvjedočio da je realizacija odluke o transformaciji EPS-a u dioničarsko društvo odgađana upravo zbog pritisaka iz EPS-a, prije svega zbog protivljenja sindikata i prijetnji generalnim štrajkom. Kad je prošle jeseni vlada Ane Brnabić započela proceduru usvajanja novog Statuta EPS-a kojim se propisuje njegova transformacija u dioničarsko društvo i njegova nova organizacija i sustav upravljanja, iz EPS-a su krenule optužbe da joj je jedini cilj privatizacija najvećeg i najvrednijeg srpskog poduzeća, njegovo komadanje i prodaja strancima.
Zbog toga se usvajanje novog EPS-ovog statuta razvlačilo skoro šest mjeseci. Ministrica energetike i rudarstva Dubravka Đedović ponešto je o tome rekla u intervjuu Blicu, odmah nakon što je usvojen Statut EPS-a. "Podrazumeva se da promene mnogima ne prijaju jer se boje za fotelje i privilegije, zato se i manipulisalo lažnim informacijama u javnosti", konstatirala je ministrica Đedović idodala: "Nisam primetila da je neko postavio pitanje kako nikom u EPS-u nije smetalo da se devet godina čeka promena pravne forme. Jasno definisanim odgovornostima ćemo i to rešiti – da više ne bismo čekali godinama da se sprovedu određene odluke."
Podsjetila je i da je "bilo potrebno devet godina da se sprovede obaveza iz Zakona o energetici iz 2014. U prvih šest meseci od formiranja novog ministarstva napravili smo prvi, ali veoma važan korak ka reformisanju EPS-a, uz podršku Vlade RS-a i predsednika Vučića". Potom je ministrica najavila: "Naredni korak, koji će uslediti uskoro, jeste uspostavljanje nove upravljačke strukture i profesionalnog menadžmenta. Suština promena nije u promeni nekih imena, već načina rada i veće odgovornosti u jednom od najvažnijih preduzeća u državi u kome pre svega treba da se zna ko i šta radi, i kome za to odgovora. Pripremamo i plan prioritetnih investicija u energetici kojima ćemo definisati projekte koji su ključni za sigurnost snabdevanja i dalji napredak u energetskoj tranziciji."
O najavama generalnog štrajka kojima prijeti dio EPS-ovih sindikata, ministrica Đedović rekla je: "U unutrašnje sukobe delova sindikata ne bih ulazila, iako sam i lično trpela pretnje na tim sednicama, ali ne hajem za to. Nikom nije potreban štrajk u EPS-u u trenutku kad se još borimo sa energetskom krizom i tek što smo ga postavili na svoje noge. To nije samo zasluga poslovodstva jer EPS sve vreme krize ima snažnu podršku države, bez koje se kompanija ne bi izborila sama sa visokim troškovima uvoza struje i sa nedovoljnom sopstvenom proizvodnjom uglja kao glavnim problemima u ovom trenutku. Neko je to morao da plati, plaćeno je kroz republički budžet iz koga ne može samo da se uzima, već treba i da se daje. Verujem da su sindikati razumeli svoju odgovornost u procesu donošenju statuta. Kroz dijalog smo uspeli da dođemo do rešenja koja će da zaštiti interese zaposlenih, koji će imati i svog predstavnika u Nadzornom odboru umesto blokade procesa insistiranjem na pitanjima koje su u nadležnosti Vlade, i nemaju nikakve veze sa interesima zaposlenih, niti sa ulogom sindikata. Pitanja zaposlenih se rešavaju kroz Kolektivni ugovor, a ne kroz Statut."
Transformacija EPS-a poklopila se s oporavkom njegove proizvodnje i poslovanja. Nakon krize i skoro potpunog sloma koncem 2021., EPS je u prvom kvartalu ove godine proizvodnju struje povećao za preko 17 posto, a na njezinom izvozu zaradio 55 milijuna eura. Pozitivni trendovi u poslovanju EPS-a ohrabrili su protivnike njegova reformiranja. S druge strane, primjerice, Fiskalni savjet Srbije već desetak godina ukazuje na to da su energetska javna poduzeća rak-rana srpske ekonomije.
U jednoj od svojih analiza ("Strukturni problemi srpske energetike u svetlu globalnne krize: uzroci, troškovi i moguća rešenja"), Fiskalni savjet hladno je zaključio: "Krupne greške u upravljanju EPS-om i Srbijagasom došle su na naplatu tokom svetske energetske krize. Svetska energetska kriza bila je okidač koji je razotkrio domaću krizu državnih energetskih preduzeća, a koja je tinjala već duže vreme. Ove dve krize (svetska, a naročito domaća) dovele su do toga da je od jeseni 2021. glavni problem Srbije postalo pitanje kako da se finansira i obezbedi uredno snabdevanje zemlje strujom i gasom. EPS više ne može da proizvede dovoljno električne energije za domaće potrebe jer nije na vreme investirao u svoje kopove uglja – pa sad manjak uglja i struje mora da uvozi, po rekordno visokim cenama".
Predsjednik Fiskalnog savjeta Pavle Petrović tvrdi da će "ukupni budžetski trošak gubitaka Elektroprivrede Srbije i Srbijagasa tokom energetske krize biti između 3 i 3,5 milijardi eura. Do sada je dato oko 2,4 milijarde eura, a u 2023. planirano je još oko 700 miliona eura". Dodaje i da je "ukupni fiskalni deficit Srbije u 2022. bio 1,9 milijarde eura, što je 3,1 posto BDP-a, bez gubitaka EPS-a i Srbijagasa deficit bi bio svega oko 0,4 posto BDP-a Srbije".
No i bez najnovijih podataka o pogubnom utjecaju EPS-ovih gubitaka na srpsku državnu blagajnu, Fiskalni savjet Srbije na temelju svojih sustavnih višegodišnjih analiza nedvojbeno je zaključio: "Da bi se zaustavilo propadanje EPS-a potreban je radikalan zaokret u njegovom poslovanju za šta je presudna politička podrška. EPS se trenutno nalazi pred ogromnim izazovima: u kratkom roku mora se sprečiti dalje finansijsko urušavanje preduzeća, u srednjem roku mora se potpuno podići posrnula proizvodnja, a u dugom roku potrebno je odgovoriti na brojne izazove koje donosi energetska tranzicija. Reč je o kompleksnim i dubokim problemima koje je moguće rešiti samo sveobuhvatnim skupom reformi i mera. Bilo kakva parcijalna rešenja, poput povećanja cena električne energije za domaće potrošače, koja ne bi bila ispraćena suštinskim zaokretom u poslovanju preduzeća neće dati rezultat – kao što ni u prošlosti nisu davala rezultat. Dosadašnji (neuspešni) pokušaji da se takva reforma u EPS-u izvede opominju da je to jedino moguće ako postoji snažna politička podrška i odluka Vlade da iz korena promeni način upravljanja ovim preduzećem. Naime, za dugogodišnje propadanje EPS-a, pored samog preduzeća, odgovorna je i država kao njegov vlasnik, tj. Vlada. Pored presudnog uticaja na određivanje cene električne energije, Vlada je u prošlosti nametala EPS-u brojne finansijske obaveze i troškove (uplate u budžet po raznim osnovama, sponzorstva, tolerisanje dugova za struju drugih državnih preduzeća i dr.), a odgovorna je i za postavljanje rukovodstva preduzeća koje očigledno nije bilo sposobno da se nosi sa svim problemima i obezbedi odgovorno i profesionalno upravljanje EPS-om. Stav Fiskalno saveta je da bez fundamentalnih promena u odnosu Vlade prema ovom preduzeću ni ovaj put neće biti moguće do kraja sprovesti reformu i sve neophodne mere."
I dok se dio zaposlenih protivi "novom odnosu Vlade prema EPS-u", ministrica Đedović tvrdi: "Sada postavljamo temelje kako da imamo uspešniji, efikasniji, profitabilniji EPS, koji će moći da iznese potrebne reforme u energetskom sektoru, promene i tranzicija koja nas čeka je važna sa aspekta privrede, da bude pokretač našeg privrednog razvoja."
