Nogometna reprezentacija Srbije dobila je novog selektora. Radi se o mladom stručnjaku Radovanu Ćurčiću, ne tako široko poznatom van granica Srbije, ali svakako čovjeku koji po dosadačnjem sazrijevanju i shvatanju nogometne igre pobuđuje nadu u bolje rezultate i bolje vrijeme za srpski fudbal. Rođen je u Ivanjici 1972. godine. Igračku karijeru je otpočeo u Slobodi iz Užica, nastavio u Javoru, potom OFK Beogradu, Prištini, Borcu iz Čačka, slovenačkoj Gorici i na kraju ponovo u Javoru iz rodne mu Ivanjice. Trenersku karijeru Ćurčić je počeo u Javoru 2003., nastavio u Borcu iz Čačka 2006., a onda se opet vratio u Javor 2007. godine i ostao do 2010. kada prelazi u FSS kao asistent selektora. Radovan Ćurčić je nogometno ime u usponu. Ozbiljan, obrazovan, mlad i pun energije, ostavlja utisak temeljitog čovjeka i onoga ko bi na duže staze i uz malo strpljenja javnosti, mogao da nogometnu reprezentaciju Srbije dovede na ono mjesto koje bi ona po igračkom kvalitetu zaslužila.

Za kratko vrijeme se puno obrta događalo oko reprezentacije Srbije. Dolazak Dika Advokata, njegov odlazak nakon nekoliko utakmica i lošeg rezultata, nesrećna utakmica sa Albanijom i poraz od Danske, čime su šanse za plasman na završni turnir EP svedene na teoriju. Iako ste posljednjih godina bili uvijek tu, u Fudbalskom savezu, jeste li očekivali izbor za novog selektora A tima?

Naša reprezentacija je u prethodnim mesecima prošla kroz veoma težak period. Mnogo toga nam se desilo, utakmica protiv Albanije je bila nešto posebno. O njoj je mnogo toga rečeno i zaista se ne bih više vraćao na to. Ne, nisam očekivao poziv na ovo časno mesto, jer sam bio u potpunosti koncentrisan na obaveze u mladoj reprezentaciji. Dve godine smo radili zajedno, prošli grupu i u baražu smo igrali protiv Španije. Po uspešnom završetku te misije, usledio je poziv koji sam prihvatio.

Postoji uspeh – odlazak u Francusku – i neuspeh – izostanak sa takmičenja. Na koji način ćemo stići tamo, zaista ne bih govorio u ovom trenutku. Moramo ići od utakmice do utakmice

Vera u rad

Očekujete li snažnu podršku iz struktura FSS i kakva vrsta podrške vam je najpotrebnija?

Sigurno. Znao sam da na nju mogu da računam od početka, jer su to ljudi sa kojima sarađujem godinama, ljudi sa kojima delim ideje i uverenja. Uz takvu vrstu podrške, imamo i maksimalne uslove za rad, što je sasvim dovoljno za početak. Sada je na nama da radimo, da napredujemo, da verujemo i da se izborimo za odlazak u Francusku.

Kako procjenjujete trenutno stanje u srpskom nogometu i šta ćete prvo uraditi?

Iskreno, to je pitanje koje prelazi opis mog posla. Koncentrisan sam na sve ono što je oko A reprezentacije, tražim odgovore i najbolja rešenja. Ali, nesporno je da organizaciono dobro radimo i da imamo puno značajnih uspeha sa mlađim kategorijama.

Postoje li ikakvi izgledi da reprezentacija Srbije ipak uspješno savlada kvalifikacije i čime biste vi lično bili zadovoljni?

Kao sportista i profesionalac, sigurno bih se zahvalio na pozivu da ne verujem da možemo da uspemo i plasiramo se na Prvenstvo Evrope u Francuskoj 2016. godine. Ali, nisam čovek koji daje obećanja, jer verujem u rad, ne samo u reči. Sigurno šansa postoji. Ispred nas je pet utakmica, bodovna razlika nije nedostižna. Postoji uspeh – odlazak u Francusku – i neuspeh – izostanak sa takmičenja. Na koji način ćemo stići tamo, zaista ne bih govorio u ovom trenutku. Jednostavno, moramo ići od utakmice do utakmice.

Pozitivan stav i zajedništvo

Kakvi su igrački potencijali srpskog nogometa i šta je još neophodno da reprezentacija postane ozbiljan takmičarski faktor u nogometnom svijetu?

Igrački potencijali su veliki. S jedne strane, dokaz pronalazite u rezultatima mlađih selekcija. Omladinci su od poslednjih pet evropskih šampionata jednom bili šampioni, uz još tri plasmana u polufinale. Kadeti su takođe skoro redovni u završnicama. Na kolektivnoj listi UEFA-e za poslednje četiri godine omladinci Srbije su na trećem, a kadeti na sedmom mestu. Uz to, naši mladi igrači igraju u domaćim klubovima redovno, a mnogi su uveliko na međunarodnoj sceni. Pogledajte našu mladu reprezentaciju, najveći deo igrača dolazi iz jakih evropskih liga i snažnih klubova. Ali, veliki posao predstoji da njih, tako mlade i kvalitetne, uklopimo u tim naše A reprezentacije.

Negdje ste izjavili da bi prema igračima koje imamo nama najviše odgovarala igra koju igra trenutno madridski Atletiko. Da li je to zbog toga što naročito poštujete Dijega Simeonea ili što ste uvijek kroz trenersku karijeru preferirali tvrdu i borbenu igru u kojoj nema izgubljene lopte niti povlašćenih igrača?

Jedan model sigurno nije dovoljan, ali je nesporno da je ta ideja nešto što bih želeo da vidim i kod nas na delu. Ipak, za konačan koncept moraćemo da sačekamo, jer sam tek preuzeo tim i kroz bolje upoznavanje i uklapanje mogućnosti doći ćemo do pravog rešenja.

Ekipe koje ste do sada vodili uvijek su imale svoju unutrašnju hemiju i kompaktnost. Da li je to moguće napraviti i u reprezentaciji u kojoj igraju igrači iz najvećih evropskih klubova?

Sigurno je da tome težimo. Unutrašnja energija, pozitivan stav i zajedništvo jesu deo koncepcije svih uspešnih timova. Učinićemo sve da to bude i naša karakteristika, a hrabri me to što, poznavajući aktuelni kadar, znam da svi teže upravo tome.

Verujem u ono što bih voleo da vidim i čemu se nadam – jaka Srbija, učesnik Svetskog prvenstva 2018. i prvenstava Evrope 2016. te 2020.

Želje i realnost

Govorili ste da postoji mogućnost da razgovarate sa igračima koji su odavno prestali sa igranjem u reprezentaciji. Da li ste sa nekima od njih razgovarali i očekujete li njihov povratak u nacionalnu selekciju?

Počeli smo i sa tim poslom, ali molim za razumevanje – ne želim da govorim o individualnim pitanjima i rešenjima, na kraju ću sumirati sve i obavestiti javnost o konačnom stavu. Svakako me raduje primetan pozitivan stav sa kojim se svuda susrećem.

Kako vidite reprezentaciju Srbije u 2020. godini, naravno u skladu sa onim vizijama sa kojima ste ušli u posao?

Želja svakog trenera je da njegova ekipa napreduje. Verujem u ono što bih voleo da vidim i čemu se nadam – jaka Srbija, učesnik Svetskog prvenstva 2018. i prvenstava Evrope 2016. te 2020. Kontinuitet igara na najvećim smotrama svaku ekipu čini jačom.

Ljudi koji vas poznaju kažu da reprezentaciju uzimate u najtežem času, ali isto tako da ćete sigurno u taj posao utisnuti svoj lični pečat. Kako će izgledati taj pečat, kakav će oblik imati?

Rano je o tome govoriti. Time bih prejudicirao stvari i bavio bih se donekle i proročanstvom. Fudbal to nije – on pre svega traži rad, veru i često sreću. Dug je put od pretvaranja želja u realnost.