Od 11. do 14. maja u Beogradu je održan Međunarodni samit za život (Prolajf vorldvajd samit), uz učesnike, kako je to na sajtu organizatora, Saveza za život, navedeno, sa pet kontinenata. Jedino su predstavnici iz Australije izostali. Najveći broj, logično, dolazi iz Srbije, a među njima i oni koji su predstavljeni ispred Srpske i Ruske pravoslavne crkve, uz govornike iz SAD, Brazila, Argentine, ali i Ukrajine i Hrvatske koju je predstavljala Martina Lukić iz Hrvatskog pokreta za život i obitelj. Savez za život protivi se pravu na abortus, a organizira i godišnje blagovestne litije za svetost materinstva i protiv abortusa. Dio je to globalnog pokreta za zabranu prava na abortus i ograničenje prava žena.
Na samitu je usvojena Beogradska deklaracija – Deklaracija o pravima deteta širom sveta. Iz nje ćemo izdvojiti dva, poslednja člana koji kažu da "zakoni svake zemlje moraju da obezbede da se ubistvo deteta, uključujući i ona u materici, tretira sa istom težinom i pravnim posledicama kao i ubistvo odrasle osobe" te da "biološki život deteta počinje u trenutku začeća i stoga će sva ljudska i zakonska prava deteta biti priznata i zaštićena zakonom i institucijama od trenutka začeća". Što se Hrvatske i Srbije tiče, zakon i institucije kažu drugačije, na šta je upozorila i Milena Vasić, pravnica Komiteta za ljudska prava YUCOM, na konferenciji koju je organizovao Feministički kulturni centar BEFEM, a koja je, simbolično, zakazana na isti dan i u isto vreme kao i početak spomenutog samita. Vasić je istakla da žene stoje zaglavljene u borbi za veća prava jer moraju da brane postojeća, ranije stečena:
- Predstavnici inicijative za zabranu će reći da ne postoji pravo na abortus i to je tačno. Kad kažemo pravo na abortus mi tu sintagmu koristimo kao skraćenicu za čitav korpus prava: na zdravstvenu zaštitu, na lični i porodični život, telesni i psihički integritet. To je čitav spektar ženskih prava koja iznova bivaju ugrožena svaki put kad se žene optužuju kao odgovorne za lošu demografsku situaciju, zaključila je ona.
Lukić iz Hrvatskog pokreta za život i obitelj je na samitu rekla da Hrvatska ima manje od četiri miliona stanovnika, da je u deset godina izgubila njih više od 400 hiljada, a od 1978. samo zbog abortusa izgubila je milion dece. Navela je još nešto, posebno opasno. Nakon što je objasnila da je Ustavni sud u Hrvatskoj našao da postojeći Zakon o pobačaju nije neustavan naglasila je da je potrebno da većina sudaca bude konzervativnog nazora, a kako njih bira parlament "potrebno je da i oni budu prolajf pa je bitno da ljudi na izborima biraju prolajf političare jer je u njihovim rukama zakon". Kao za nju dobar primer navela je američki slučaj gde je pre godinu dana Vrhovni sud poništio abortus kao ustavno pravo.
Milena Vasić (Skrinšot: Jukom)
Na opasnost uvezivanja organizacija sa državom ukazala je aktivistkinja i feministkinja Marija Srdić koja je napomenula da je imena nekih od ljudi "iz organizacija koji su deo mreže pronašla u izveštajima sa sastanaka u Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju".
- Oni polako i sigurno prodiru na mesta gde se donose odluke, zaključila je. Navela je i da su aktivnosti prolajf organizacija najčešće "ispod radara", a kad počinju da se vide onda su to najčešće "inicijative koje se politički artikulišu i ulaze u zakonodavnu aktivnost".
I u Srbiji su Ustavni sud i Ustav za sada velika prepreka zabrani abortusa, baš kao što je to bio slučaj i u Hrvatskoj. I Srbija i Hrvatska svoje zakone temelje na onima iz Jugoslavije.
- Od Ustava SFRJ 1974. godine imamo pravo na slobodu odlučivanja kao ustavnu kategoriju. Imamo to i u sadašnjem Ustavu iz 2006. godine. Tradicija našeg prava je tradicija slobode odlučivanja o rađanju, istakla je Vasić i dodala da su ženska prava regulisana i brojnim međunarodnim sporazumima koje je Srbija ratifikovala. Posebno je ukazala da inicijativa o zabrani abortusa ima ozbiljnu političku podršku u društvu, ali da se ne bavimo brojnim povezanim temama.
- Nismo se bavili zdravstvenim sistemom, radnim pravima žena koje dobijaju otkaze, nego idemo na zabranu svaljujći teret čitavo socioekonomskog sistema na ženu i na to da ona sama snosi posledice jedne ekonomske nemoći. Za demograski pad nisu krive žene i to je najveća zamena teza koja se u javnom prostoru ponavlja. Mi nemamo seksualno obrazovanje kao predmet, nemamo mogućnost da dopremo do velikog broja žena koje se, verujem, uglavnom nerado odlučuju da izvrše abortus, naglasila je ona. A upravo neodgovorno informisanje o broju izvršenih medicinski indukovanih abortusa dovelo je do stigmatizovanja abortusa, navela je istraživačica Tamara Ivančević.
- Manipulacija brojem medicinski indukovanih abortusa je prisutna već decenijama. Ta brojka se kreće od 10 hiljada pa ide sve do 200 hiljada. Kako je moguća manipulacija, ako imamo zvaničnu državnu statistiku, pita se ona.
Marija Srdić (Foto: Misija Smart)
Navela je da zvanična statistika kaže da je 2021. godine bilo 10.880 prekida trudnoće od čega je medicinski indukovanih 8.505. Naglasila je i da se manipuliše sa uzrastom fetusa, kao i da je kod 94,8 odsto prekida trudnoće starost ploda manja od deset nedelja. U javnosti se najčešće manipuliše informacijom da se u Srbiji godišnje obavi više abortusa nego što se rodi beba, kao i da prosečna Srpkinja abortira tri puta, naglasila je i objasnila:
- U pitanju su emotivne manipulacije. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku za 2021, broj rođenih je 62.250 i to je rast od 0,3 odsto, u odnosu na prošlu godinu. Ne vidimo da postoji nekakav pad nataliteta ali se brojkama i dalje manipuliše, zaključila je Ivančević i naglasila da isticanje da Srpkinje abortiraju tri puta ima za cilj pojačavanje desnih narativa i stvaranje moralne panike od izumiranja nacije. Kao tipično lažnu vestu apostrofirala je i tezu da je abortus opasan po fizičko zdravlje žena.
- To je tačno samo ako je reč o nebezbednom abortusu od čijih posledica umire 47 hiljada žena u svetu, a hronična telesna oštećenja ima oko pet miliona žena, precizirala je.
Jovana Ružičić iz Centra za mame je naglasila da je pitanje abortusa itekako pitanje za mame jer kako je istakla, između 60 i 70 odsto žena koje se odluče za abortus su već postale mame.
- Lakše je demonizovati tinejdžerku. Kako ćete da demonizujete mamu koja već ima nekoliko dece, zapitala je ona. Istakla je loša iskustva u porodilištima koja su takva da svaka deseta žena nikad ne poželi da se ponovo porodi.
Datum održavanja samita ciljao je Međunarodni dan porodice, odnosno 15. maj. Bila je planirana i "porodična šetnja" Beogradom, u organizaciji gradonačelnika, ali je odložena zbog tragedija i dva masovna ubistva u kojima je stradalo 18 osoba, od čega desetoro dece. Ta brojka identična je i ovogodišnjem broju ubijenih žena u Srbiji od strane partnera ili bivših partnera, na što se posebno referisala Srdić.
- Mi prisustvujemo jednoj, ne samo demonizaciji žena, već ideji da srpski junaci uzmu oružje i, osim što brane Kosovo, treba da se obračunavaju i sa neposlušnim ženama. Ako imate osećaj da između vas kao žene i nasilnika, koji je spreman da vas ubije ne stoji država, ne stoji niko ko vas brani, da niko suštinski ne stoji između vas i onoga ko puca u vašu glavu, teško donosite odluku i o partnerskoj vezi, a onda posledično i o tome da li ćete rađati. Morate biti zadovoljna, prihvaćena žena da biste bili partnerka, roditelj ili majka, zaključila je Srdić.
