"Nijedna žena koja boravi u ginekološko-akušerskoj ustanovi ne može biti samo broj ili dijagnoza, ona je ljudsko biće koje mora imati human medicinski tretman bez zlostavljanja i uz poštovanje ličnosti," stoji na početku izveštaja o tretmanu žena u ginekološko-akušerskim ustanovama u Srbiji, koji su 2022. sastavile advokatice Marina Mijatović, Jelena Stanković i Ivana Soković Krsmanović.
Izveštaj je sastavljen nakon što su dve žene javno objavile svoja iskustva akušerskog nasilja. Jednoj od njih beba je, zbog akušerskog nasilja, preminula. Potaklo je to niz reakcija, kao i daljih svedočenja žena, a u nešto više od mesec dana advokatice su prikupile oko 200 izjava žena širom Srbije koje ukazuju da je akušersko nasilje sistemski problem. Zbog hiperinflacije nasilja, ti su slučajevi brzo zaboravljeni jer su usledili novi, poput onih u OŠ Vladislav Ribnikar, kao i u Duboni i Malom Orašju, da bi se u 2024. ponovo vratili u porodilišta.
U izveštaju stoji i sledeće: "Javno objavljena iskustva o akušerskom nasilju u ginekološko-akušerskim ustanovama prikazala su da se medicinski tretmani za zaštitu reproduktivnog zdravlja žena ne primenjuju u skladu sa propisima. Nadležni organi iz oblasti zdravstvenog sistema, ali i organi pravosuđa, nisu reagovali na javne prijave akušerskog nasilja." I zato se ponavljaju. Ovoga puta reakcija postoji, ali ona je nastala tek nakon što se još jedna žena javno požalila.
"(Doktor) me udara i vređa, stiska vilicu, kreću pretnje da će da me udari... da će da mi smrska glavu, vređa na nacionalnoj osnovi", napisala je Marica Mihajlović, iz Sremske Mitrovice, koja je doktora M. M, koji ju je porađao u bolnici u Sremskoj Mitrovici, optužila za akušersko nasilje i smrt bebe. Doktora je optužila i da joj je tokom porođaja polomio rebro i da je izgubila svest. Beba je, prema onome što kaže, reanimirana nakon porođaja i odvezena u Novi Sad, ali je dan kasnije preminula. Njenu tvrdnju da je do smrti bebe došlo zbog akušerskog nasilja potvrdio je i obdukcioni nalaz pedijatara Klinike za pedijatriju Dečije bolnice u Novom Sadu.
"Neću se zaustaviti dok ne isteramo pravdu i dok doktor ne bude kažnjen. Treba da kontaktiramo advokata povodom toga, jer smo dobili nalaz obdukcije. Nemam snage, ne osećam se dobro, ali ne odustajem", kazala je Marica Mihajlović, nakon uvida u nalaze, za Nova.rs. U međuvremenu su održani protesti ispred porodilišta u Sremskoj Mitrovici, kao i ispred Ministarstva zdravlja u Beogradu pod nazivom "Porodilišta, a ne klanica" u organizaciji feminističke udruge Ženska solidarnost, a najavljuju se protesti i u drugim gradovima, poput Vranja, gde je policiji prijavljen slučaj akušerskog nasilja dvoje ginekologa Zdravstvenog centra.
"Pozivamo sve žene Vranja, Pčinjskog okruga i Kosovskog Pomoravlja, koje su bile žrtve ili znaju neku ženu koja je bila žrtva da nam se pridruže. Da nasilje prestane! Da bolnice ne budu klanice! Ovo je skup koji nije politički, ovo je skup na kome će se ćutati, ovo je skup samo sa jednim zahtevom: da se stane na put nasilju na mestu gde se rađa život", poručile su organizatorke protestne šetnje.
Doktor kojeg je Marica Mihajlović optužila za akušersko nasilje i smrt bebe je uhapšen, kako je saopštio MUP "zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo teška dela protiv zdravlja ljudi". Vršiteljka dužnosti ministarke zdravlja, Danica Grujičić, pokušava da dođe do svih informacija o slučaju u Sremskoj Mitrovici, a ne slaže se sa javnim objavljivanjem slučaja na društvenim mrežama.
Ona smatra da je prva adresa trebalo da bude direktor ustanove, a uplašena je i za budućnost ginekologa. "Moramo da se dogovorimo da ne ispaštaju sada svi, jer ako sada krene lov na veštice, za pet godina neće niko hteti da bude ginekolog ni akušer. Komplikacije se dešavaju svuda u svetu u određenom, dozvoljenom, procentu Mi treba da dođemo do tog dozvoljenog procenta", rekla je Grujičić.
Ministarstvu zdravlja je predata i peticija pokreta "Kreni-Promeni" sa zahtevom da se na porođaju ženama omogući besplatna pratnja, koju je potpisalo više od 190.000 građana. Pozitivan odgovor stigao je iz porodilišta u Sremskoj Mitrovici, a takva praksa već postoji u nekim drugim porodilištima, poput beogradskog KBC Zvezdara. Ostala porodilišta su se pozivala na nepostojanje uslova za takvu praksu.
Izveštaj sa početka teksta ukazuje na to da su žene u Srbiji doživljavale 16 vrsta nasilja tokom različitih medicinskih tretmana u ginekološko-akušerskim ustanovama. Najčešće je prijavljivano verbalno nasilje i loša komunikacija, pa zatim tzv. Kristelerov zahvat, uključivanje indukcije, nasilna epiziotopija i drugo.
