Scene koje zatičete u vojvođanskom Horgošu, svega par stotina metara od graničnog prelaza sa Mađarskom, podsećaju na mesto zločina. Tragovi da su tu nedavno boravili ljudi su svuda – od boca ulja, praznih lonaca, dečjih lutki, pa do natpisa na zidu "Tenk ju Serbia".

Jedina sreća u svemu je da ti ljudi nisu stradali.

Nakon što je u javnost procurio snimak sukoba i pucnjave u Horgošu, koji su mediji predstavili kao sukob migranata, po treći put u poslednjih pola godine, na teren su izašle snage žandarmerije i specijalnih antiterorističkih jedinica kako bi sakupile i pohapsile tih oko hiljadu izbeglica, koliko ih je bilo u neformalnim kampovima u blizini granice sa Mađarskom, jer su "oni zloupotrebili gostoprimstvo", kako je to rekao novi ministar unutrašnjih poslova Srbije Bratislav Gašić.

U pozadini sukoba zapravo je obračun krijumčarskih grupa, koje su povezane i sa pojedincima iz policijskih struktura, o čemu je pisao novinar BIRN-a Saša Dragojlo. On ističe da su ove akcije policije samo PR akcije koje su usmerene na to da se primiri javnost.

- Privođeni su obični migranti koji nemaju veze sa kriminalom. Oni s zloupotrebljeni i vraćeni na jug, iako će opet doći na sever. Ništa ih neće zaustaviti i ovakve akcije ništa neće uraditi osim što će ih satanizovati kao čitavu grupu - ističe Dragojlo.

Napominje da je nekog pomaka ipak bilo jer je, nakon teksta o prevodiocu, vođi krijumčarske bande, kao i nakon incidenata zbog pritiska iz EU-a, policija sprovela akcije protiv krijumčara. Nekolicina ih je uhapšena, ali Dragojlo se pita dokle idu te akcije.

- Ono što nismo videli je procesuiranje policijskih pripadnika koji su umešani, koji omogućavaju krijumčarenje i koji su stvorili ovakvu vrstu neodgovornosti. Jedan od krijumčara mi je rekao da jedino u Srbiji, na čitavo balkanskoj ruti, imate krijumčare koji šetaju sa kalašnjikovima u naseljenim mestima. To se nigde ne dešava, a dešava se samo zato što maju određenu zaštitu u bezbednosno-policijskim strukturama - naglašava on.

I Milica Švabić, pravnica iz Centra za razvoj socijalnih politika Klikaktiv, ističe da su krijumčari prilično samouvereni.

- Krijumčarske mreže su sve jače. Granice sa svim ovim ogradama i patrolama nisu sprečile ljude da odu do zemalja kamo su krenuli, a situacije u zemljama porekla nisu ništa bolje. Zatvaranje granica ljude nije obeshrabrilo, samo ih je gurnulo u ruke krijumčara - zaključuje ona.

Milica Švabić, pravnica iz Centra za razvoj socijalnih politika Klikaktiv (Foto: Dejan Kožul)

Koliko je krijumčarenje postalo unosan posao govori i podatak, koji nam saopštava naša sagovornica, da je 2019. godine cena prelaska iz Srbije u Mađarsku bila od 400 do 600 evra, a sada ide i do 6.000 evra.

- Krijumčarske mreže su sve jače, a ove pucnjave pokazuju da se na terenu vode ozbiljne borbe za teritoriju i za klijente. Pokazuju i da su krijumčari poprilično samouvereni, da imaju osećaj moći ne samo nad izbeglicama, već i u Srbiji gde rade - napominje Milica Švabić.

Na ruku krijumčarima ide i pooštravanje kontrole na granicama, dolazak Fronteksa, čiji su predstavnici odavno na granicama u Srbiji. To dodatno podiže cenu usluga jer su krijumčari jedini koji "svojim vezama omogućavaju prelazak preko granice", kako kaže Gordan Paunović, direktor Info Parka, organizacije koja se bavi monitoringom izbeglica.

- Balkanska ruta je postala potpuno krijumčarska ruta ako hoćete u Mađarsku, Hrvatsku, Rumuniju - ističe Paunović, a kao jedinu rutu koja je donekle bez krijumčara navodi onu prema BiH.

- Preko Drine si mogao sa 50 evra da pređeš čamcem u BiH i onda se snalaziš do Bihaća, pa dalje. Ta je ruta ostala za one sa manje novca, koji nemaju da plate krijumčare - objašnjava Paunović i dodaje da na terenu viđa iste one krijumčare koje je viđao i 2016. godine, koji mu se čak ponekad jave.

Poskupljenje usluga krijumčara, kao i nemogućnost svih onih koji žele da se dokopaju EU-a da plate te usluge, pokreće čitav niz problema, poput prostitucije, da bi se zaradilo za beg, ističe Milica Švabić.

- Cene su sve veće. Na terenu viđamo slučajeve prisilne prostitucije žena i maloletnih dečaka, prisilni rad na koji su ljudi primorani kako bi otplatili visoke cene. Ljude zatvaraju u privatnim kućama i stanovima dok njihova porodica ne isplati novac za otkup. Sve ovo prati čitav niz drugih krivičnih dela i mučenja ljudi - upozorava naša sagovornica.

Kao problem navodi i delovanje, odnosno nedelovanje policije koja ne registruje izbegle, iako je to obaveza koju ima po domaćim zakonima i međunarodnim konvencijama.

- Registracija znači da policija omogući ljudima pristup državnom sistemu azila, kampovima, da ljudi mogu da se obrate lekaru, centru za socijalni rad. Međutim, policija to odbija da uradi - kaže ona i napominje da brojne izbeglice žele da se registruju kako bi se sklonile od krijumčara, ali policija ih najčešće izbacuje na ulicu, što ih vraća krijumčarima.

Gordan Paunović, direktor Info Parka (Foto: Dejan Kožul)

Prema slobodnim procenama, u Srbiji se trenutno nalazi oko 12.000 izbeglica. Pola ih je smešteno u prihvatne kampove, koji su u ovom momentu popunjeni. Nakon akcije policije u kampove je smešteno oko hiljadu izbeglica, ali njihov broj se uvećava iz dana u dan i to, što je poseban paradoks, u Srbiju ulaze iz zemlje EU-a, odnosno Bugarske. Gordan Paunović ističe da oni nesmetano prelaze granicu sa Srbijom, da bi odatle opet probali da uđu u EU.

- To jeste paradoks, ali ni Bugarska ni Grčka nisu dobile šengen. Samo Hrvatska. Bugarska koristi sličnu tehniku koju koristi i Grčka, a posebno Srbija. Presreće migrante na prvim kilometrima, represija se obavlja na ulazu, a ako to pređu, onda ih guraju ka Srbiji - ističe on.

Za vreme svog nedavnog boravka u Beogradu, evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji rekao je da će EU izdvojiti čak 350 miliona evra do 2024. godine za zemlje zapadnog Balkana, što se odnosi i na "zaštitu granica". Paunović tvrdi da je i policijska akcija bila tempirana baš pred dolazak Varheljija, koji je "jedan od ljudi koji su kreirali mađarsku politiku prema migrantima, koja je izrazito antihumanistička". Dragojlo ističe da je politika EU-a licemerna, kao da se od Srbije očekuje da, kao graničar, bude batinaš.

- Mislim da će situacija biti još gora i da će se povećati represija nad izbeglicama. Taj ljudski momenat, gde su izbeglice između dve vatre, krijumčara kojima je najvažniji profit, a sa druge strane su sporazumi, dogovori, apeli da se pojača granična kontrola, koja će motivisati policiju da bude što oštrija - ističe on.

Ovo je uvod u humanitarnu katastrofu, upozorava Dragojlo i dodaje da će se migracije još povećavati zbog "ekonomske krize, klimatske krize, ratnih okolnosti i političkih nestabilnosti u zemljama odakle izbeglice dolaze". Naglašava da je Srbija postala glavni poligon za krijumčarenje, kao i da kroz Srbiju prolaze ljudi iz preko 15 zemalja u pokušaju da dođu u EU, za njih zemlje blagostanja, ali upitno je kakav će status dobiti kad jednom u njih stignu.

Dogovori i sporazumi, kao i novac koji će se usmeriti ka Srbiji, samo će represiju sa severnih granica Srbije preusmeriti na južne, ka Severnoj Makedoniji i istočne, ka Bugarskoj, ističu naši sagovornici. Zima koja je tek počela dodatno smanjuje izbor. Kampovi su već popunjeni, pa se očekuje ponovno punjenje ispražnjenih skvotova koji pružaju makar neku zaštitu.