Novosti

Kronika

Operacija uspela

Ostvarenju rezultata koji je popis doneo prethodio je aktivan rad, a cilj je bilo smanjenje populacije jednog etniciteta na određenoj teritoriji, kaže mladi Vukovarac Uroš Antić

Large dragana 1a

Natpisi na Županijskom sudu u Vukovaru prekriveni su zastavama (foto Dubravka Petrić/PIXSELL)

Nakon što je Državni zavod za statistiku objavio konačne rezultate Popisa stanovništva 2021. dva su podatka dospela u žižu javnosti, pad broja katolika u Hrvatskoj i pad broja Srba u Vukovaru ispod 33 odsto. Sa 34,87 odsto koliko ih je bilo 2011. godine, broj Vukovaraca koji se izjašnjavaju kao Srbi smanjio se na 29,73 odsto, a kako više ne čine trećinu stanovnika gube i pravo na službenu upotrebu srpskog jezika i ćiriličnog pisma. Pravo je to koje nisu konzumirali ni proteklih deset godina kada su im to po slovu zakona trebale omogućiti gradske i državne vlasti. Ali, nisu. Jedni su razbijali dvojezične table, a drugi držali merdevine. Iako je demografska slika ne samo Vukovara nego i čitave Hrvatske za plakanje, gradonačelnik Vukovara Ivan Penava likuje što je Srba u gradu koji vodi ispod trećine. Toliko ih je, kaže, bilo i 2011. godine, ali su prikazani lažni podaci, pa se on, eto, zauzeo da ovaj put sve bude "kako treba".

- Bio sam prva osoba u hijerarhiji za korektnost popisa, to smo ovaj put napravili kako je trebalo, vratili smo mir u grad Vukovar. Nadam se da smo osigurali bar 10 godina stabilnosti u gradu - rekao je Penava u izjavi medijima.

- Gradonačelnik je to najavio tako radosno kao da najavljuje vreme blagostanja. Zanima me da li će zbog toga prestati da zatvara oči pred činjenicom da je grad kojim upravlja, izgubio 4.500 stanovnika i da li to znači da će prestati međunacionalni sukobi barem do sledećih izbora koji ga budu zanimali – kaže Dušan Velimirović, 29-godišnjak iz Vukovara. Zbog Penavine zluradosti i najave da će prava na srpski jezik i ćirilicu vratiti na stanje pre 2011. godine, pomalo šaljivo dodaje kako će uprkos gubitku "famozne trećine" Srba u Vukovaru, ćirilice ipak biti i to u celoj Hrvatskoj; na novčanicama evra koji od iduće godine postaje zvanična valuta.

Vukovar je izgubio 4.500 stanovnika - Dušan Velimirović (Foto: zvo.hr)

Vukovar je izgubio 4.500 stanovnika - Dušan Velimirović (Foto: zvo.hr)

Za većinu vukovarskih Srba ovakvi rezultati popisa stanovništva su posledica konstatnog iseljavanja ljudi posle ulaska Hrvatske u Evropsku uniju 2013. godine. Snežana Šević smatra da su Vukovar napuštali Hrvati, Srbi i ostali građani jer žele budućnost kakvu im taj grad ne pruža.

- Propale fabrike, ono malo zanatlija jedva krpa kraj s krajem, ostale samo trgovine i kafići. Egzistencijalna nesigurnost u svim aspektima. Odlazi uglavnom omladina i osobe u punoj radnoj snazi jer ovde ne mogu da ostvare ni osnovne potrebe, da obezbede sebi ili članovima porodice hranu, odeću, krov nad glavom. Prednjače mladi jer ne žele da čekaju "bolje sutra" koje bi trebalo doći promenom vlasti ili nekom političkom odlukom. Oni žele da žive sad, da rade za ono za šta su se školovali i da budu primereno plaćeni, da ih zapošljavaju na osnovu sposobnosti, a ne na osnovu toga da li su Srbi, Hrvati i kakva su im politička uverenja – priča Snežana dodajući da za odlazak Srba postoje dodatni razlozi.

- Svako malo pokreće se tema ostvarivanja prava na školovanje na srpskom jeziku i ćiriličkom pismu. Već po znanom i dobro oprobanom receptu, eksplodira neka nacionalistička iskra tipa grafita ili bilborda kojima se stavlja do znanja Srbima da su u Vukovaru nepoželjni; strah roditelja da im neki huligan pretuče dete ispred srednje škole; strah da će neki bivši sused upreti prstom da si ga nekad davno ošamario jer je to, po nekim modernim tumačenjima, ratni zločin. Eto, to su neki od razloga odlaska Srba – navodi naša sagovornica. Kao prosvetna radnica posebno se osvrnula na obrazovanje po modelu A koje je dozvoljeno svim manjinama, a samo se srpskoj osporava.

- Gradonačelnik je i prošle godine izjavio da mi imamo nekakav svoj kurikulum kojim se tolerišu vrednosti koje su u suprotnosti sa Ustavom i zakonom, iako je već nebrojeno puta rečeno da svi učenici u Hrvatskoj uče na osnovu propisanih i odobrenih kurikuluma Ministarstva znanosti i obrazovanja RH. Srbi imaju samo kurikulum predmeta Srpski jezik i Veronauka i autorske udžbenike Srpskog jezika i kulture (Model C) i Srpski jezik (Model A). Svi ostali potrebni udžbenici, koji su, uzgred rečeno štampani u Hrvatskoj (Školska knjiga, Profil, Alfa), prevedeni su na srpski jezik tj. nisu uvezeni iz Srbije. Međutim, neuki prihvataju što im se servira – zaključuje Snežana Šević.

Gradonačelnik ne shvata lepotu višenacionalnih društava - Uroš Antić (Foto: srbi.hr)

Gradonačelnik ne shvata lepotu višenacionalnih društava - Uroš Antić (Foto: srbi.hr)

Među vukovarskim Srbima se kao razlog najnovije etničke slike Vukovara spominje i doseljavanje čitavih porodica hrvatske nacionalnosti koje gradske vlasti stambeno zbrinjavaju.

- Govori se da su gradonačelnikovi ljudi po vinkovačkim selima nudili vukovarske stanove. I u našu zgradu se doselilo dosta novih ljudi – kaže nam ova stanovnica Borova naselja dodajući kako će i dalje govoriti srpski i pisati ćirilicom te da Penavine izjave više i ne sluša jer se, kaže, "čuva otrovnih reči". Mladi Vukovarac Uroš Antić, student medicine u Novom Sadu, takve reči još teže doživljava.

- Neshvatljivo mi je da danas u jednom gradu Evropske unije prolazi inicijativa motivisana mržnjom i šovinizmom, a da na nju niko ne obazire veću pažnju. Nije teško naslutiti da je prema ostvarenju rezultata koji je popis doneo prethodio aktivan rad, a cilj je bilo smanjenje populacije jednog etniciteta na određenoj teritoriji. To podseća na programe protiv kojih se ceo svet borio četrdesetih godina 20. veka – govori Uroš.

- Kada si u dvadesetima i pripadaš upravo toj nacionalnoj manjini zbog čijeg smanjenja gradonačelnik grada u kojem si rođen oseća ličnu satisfakciju, zaista je teško kontrolisati bolnu i depresivnu emociju prouzrokovanu nevidljivošću i nerazumevanjem. Žao mi je što gradonačelnik ne shvata moć interkulturalnih zajednica i lepotu višenacionalnih društava - ističe ovaj mladić  koji se već godinama bavi mirovnim aktivizmom.

Ponosan je, kaže, na sve svoje prijatelje drugih nacionalnosti koji su mu dolazili na krsnu slavu ili Božić 7. januara i koje je naučio ćirilicu, ali i na sebe  jer je bio najbolji iz Hrvatskog jezika na županijskom takmičenju. Uroš, koji je u Vukovaru pohađao nastavu na srpskom jeziku i ćirilici, odao je počast civilnim žrtvama rata 18. novembra i 4. avgusta, žrtvama Vukovara i Oluje u kojoj je stradala i njegova rodbina.

Potražite Novosti od petka na kioscima.
Informacije o pretplati pronađite ovdje.

Kronika

Kolačići (cookies) pomažu u korištenju ove stranice. Korištenjem pristajete na korištenje kolačića. Saznajte više