U organizaciji Vijeća srpske nacionalne manjine Čađavica i VSNM-a Virovitičko-podravske županije, 20. avgusta u selu Noskovačka Dubrava kod Slatine, služen je pomen za 69-oro dece sa Kozare, uzrasta od tri meseca do tri godine, koja su u ovom mestu od avgusta do novembra 1942. godine umrla od gladi i bolesti. Deca su bila zatočena s majkama koje su terane na prisilni rad u poljima. Komemoracijom je obeležena tužna 80. godišnjica za žrtve koje se ne smeju zaboraviti. Nikola Vučen iz Smederevske Palanke, izaslanik predsednika Srbije Aleksandra Vučića, donirao je sredstva za izradu mramornog spomenika s popisom 69 imena stradale dece, a obnovu je pomogla Fondacija Dajane Paunović.

- Na ovom mestu je jako teško i pričati. Mnogo je emocija, ali svakako je cilj svih nas okupljenih da ne zaboravljamo naše žrtve i da svako ko je u mogućnosti, pruži svoj doprinos da se ovakva mesta obeleže - rekao je Nikola Vučen.

Pored izaslanika predsednika Srbije prisutnima su se obratili i zamenik župana Igor Pavković, saborska zastupnica SDSS-a Dragana Jeckov i predsednik SKPD Prosvjeta iz Kozarske Dubice Zoran Sinkić koji je doveo dve umetnice da svojim nastupom uveličaju komemoraciju. Organizatori su osigurali bele ruže za sve prisutne, a vence su u ime predsednika Srbije položili Nikola Vučen i Dajana Paunović, za SKPD Prosvjeta Kozarska Dubica to je učinio Zoran Sinkić, a u ime Virovitičko-podravskog župana sekretar Ivo Horvat. Za VSNM Virovitičko-podravske županije venac je položila Milena Lazić, za VSNM Križevačko-koprivničke županije Jovo Manojlović, za VSNM Požeško-slavonske županije Nikola Ivanović i u ime VSNM-a Osječko-baranjske županije Dejan Jeličić.

Prisutnima se zahvalio predsednik VSNM Čađavica Zlato Ugrešić. Parastos za stradalu decu i osvećenje spomenika predvodio je jeromonah slatinski Dragan Gaćeša sa ostalim sveštenicima. Podsetimo, logor je osnovan 20. avgusta 1942. godine i bio je aktivan do 5. decembra 1942. godine. Iako je bio aktivan tek nešto više od godinu dana, bio je poznat po surovosti kada je dovedeno 300 nevinih žena i dece s Kozare za koje u logoru nije bila osigurana ni hrana ni smeštaj pa su bili smešteni u štalama, jeli su samo ono što bi slučajno pronašli i što su im seljaci iz okolnih sela nekako uspeli doturiti.