Još prošle godine ste dobili priznanje za očuvanje srpskog jezika u elektronskim medijima koju dodjeljuje Fond "Branislav Mane Šakić" iz Smedereva, ali nagrada vam je uručena tek sad. Koliko vam znači ovo priznanje za vaš posao?
Zbog pandemije koronavirusa dodela nagrade prošle godine nije bila moguća. Generalno svi dobitnici nagrada kažu da priznanje nisu očekivali. I ja moram da kažem da me ova nagrada zaista iznenadila. Možda zato što prethodno nisam nikad nagrađivan za svoj rad, tim više što me moja redakcija nije nominovala. Bilo mi je čudno kada je stigao e-mail iz Smedereva prošle godine. Bio je 1. april, mislio sam da se kolege iz redakcije šale sa mnom. Na kraju se ispostavilo da nije šala. Ljudi iz Fonda su me sami pronašli. Primarno sam nagrađen kao novinar Hronike Slavonije, Baranje i zapadnog Srema za izražavanje na srpskom jeziku. To me posebno iznenadilo jer sam uvek smatrao da mi taj narativni deo nije jača strana. Više se pronalazim u pisanju. Inače, Hronika Slavonije, Baranje i zapadnog Srema je jedina televizijska emisija na srpskom jeziku koja se proizvodi u Hrvatskoj. Emituje se na RTV Vojvodini, RTS Svetu i na RTRS-u. Fond "Branislav Mane Šakić" je pre nekoliko godina uveo kategoriju nagrade za novinare u okruženju i rasejanju. Koleginica iz Crne Gore Mila Milosavljević i ja smo podelili nagradu za prošlu godinu. Počastvovan sam što sam jedan od dobitnika nagrade koja je ustanovljena pre gotovo 25 godina. Nagrada za očuvanje srpskog jezika i negovanja kulture govora u elektronskim medijima prva je, ako ne i jedina nagrada te vrste, ne samo u Srbiji, nego i na celom području bivše Jugoslavije.
Kako gledate na ovo priznanje u kontekstu posla kojim se bavite?
Znači mi to mnogo. Nama u redakciji Hronike, Izvora i portala Srbi.hr informisanje srpske zajednice je važno, ali mogu slobodno da kažem da nam je očuvanje srpskog jezika i izveštavanje na maternjem jeziku jednako važno. Mi smo manjinski medij i to doživljavamo kao obavezu. Ako mi nećemo insistirati na srpskom jeziku u specifičnim okolnostima u kojim živimo, ne znam ko će drugi.
Kojim temama se najčešće bavite? Koliko vam je u kontekstu manjinskog novinarstva važan jezik?
Bavimo se temama koje su od važnosti za srpsku zajednicu. To je širok spektar tema; od kulture, obrazovanja do ljudskih prava. Svugde gde postoje problemi i uspesi u zajednici, to je tema za nas. Svi manjinski mediji pišu i rade na svom jeziku, pa tako i oni srpske manjine. Nama je možda i teže zbog malih, ali ipak postojećih razlika između srpskog i hrvatskog jezika. Meni je lično jezik bitan kao deo kulture i identiteta. To je dužnost manjinskog novinara i od te etikete ne treba da se beži, nemam ništa protiv toga.
Kako komentirate situaciju sa srpskim jezikom i ćiriličnim pismom u Vukovaru? Državni zavod za statistiku će uskoro objaviti podatke o nacionalnom presjeku popisa stanovništva. Što očekujete od te statistike?
Situacija je ista kao i prethodnih godina, koliko se donosi zaključak Gradskog veća Grada Vukovara o proširivanju prava srpske nacionalne manjine. Svake godine se većinom glasova izglasa da stepen razumevanja, solidarnosti, snošljivosti i dijaloga među građanima Grada Vukovara – pripadnicima hrvatskog naroda i pripadnicima srpske nacionalne manjine – još uvek nije na nivou koji bi bio dovoljan da se srpskoj zajednici u Vukovaru prošire prava. Ona se prvenstveno odnose na ravnopravnu upotrebu ćirilice na području grada. Mogu da kažem da se situacija smirila u pogledu međunacionalnih tenzija, ali što se tiče poštovanja Ustavom zagarantovanih prava, tu se nije ništa pomerilo. Čeka se još samo popis stanovništva koji će, siguran sam, potvrditi da će pripadnika srpske nacionalne manjine biti manje od 33,3 odsto. U svemu tome se izgubila poenta prava na jezik i pismo jer isključivo se bavimo brojevima. Jedan posto gore ili dole, Srbi definitivno čine trećinu stanovnika u Vukovaru. Ta prava se ne poštuju do kraja ni u drugim sredinama, ali Vukovar je specifičan zbog istorijskog značaja. Čim se unapred ne dižu tenzije, znači da će na popisu biti manje Srba.
