Nevreme, koje je pre godinu dana pogodilo istok zemlje, izazvalo je štete koje šumarska struka u Hrvatskoj još nije videla. Stradalo je više od 3,9 miliona prostornih metara državnih šuma, kojima upravljaju Hrvatske šume, od kojih 1,7 miliona prostornih metara hrasta lužnjaka, po kojem je taj kraj poznat. Bio je to jedan od zaključaka sastanka Odbora za poljoprivredu, koji je održan 8. jula u Vinkovcima. Cilj sastanka bila je analiza aktualnog stanja u sektoru šumarstva nakon lanjskog nevremena, koje je pogodilo taj deo Vukovarsko-sremske županije. Predsednica saborskog Odbora za poljoprivredu, Marijana Petir, istakla je da "šuma može bez ljudi, ali ljudi ne mogu bez šume pa je neophodno pronaći odgovore kako se na najbolji mogući način suočiti s klimatskim promenama".
Član Uprave Hrvatskih šuma, Ante Sabljić, dodao je da je teško govoriti o finansijskim procenama šteta, koje je nevreme uzrokovalo prošle godine na šumama te da, iako se spominje iznos od 150 miliona evra, smatra da su dugoročni gubici znatno viši.
Sastanku u Vinkovcima prisustvovala je i potpredsednica Odbora, Dragana Jeckov iz SDSS-a.
- Za mene je zabrinjavajući podatak da je 2,7 miliona kubika drvne mase uništeno i to najviše hrasta lužnjaka, po čemu je tzv. Spačvanski bazen prepoznatljiv - kazala je Jeckov.
Prema njenoj interpretaciji, stručnjaci su ogromne štete ilustrovali podatkom da je tokom 15 minuta nevremena uništeno sve ono što se u poslednjih šest godina poduzelo za revitalizaciju šuma. Jeckov je navela da se odmah pristupilo sanaciji najvrednijih drvnih sortimenata ali da će, zbog obima štete, oporavak trajati decenijama.
- Približno 150.000 sadnica smo posadili na području Šumarije Otok, koja je najviše stradala - rekao je Ante Sabljić iz Hrvatskih šuma.
Vinkovački gradonačelnik, Ivan Bosančić, ocenio je da šumarstvo u značajnoj meri utiče na život u Vukovarsko-sremskoj županiji te da je za što bolju prevenciju u narednom periodu neophodno potražiti odgovore šumarske struke i naučne zajednice.
