Za period od 27. do 29. juna u Beogradu je najavljeno održavanje 11. po redu festivala "Mirëdita, dobar dan". Reč je o festivalu koji, tek ponekad u Prištinu, a uglavnom u Beograd dovodi umetnike sa one "druge strane", pa se javnost može upoznati sa životom i recentnom umetnošću te "druge strane". Kako su to na samom početku 2014. definisali organizatori, odnosno Inicijativa mladih za ljudska prava, namera je da "razmenom umetničkih ideja, debatama i diskusijom doprinesu izgradnji trajnog mira i normalizaciji odnosa Beograda i Prištine." I, evo, više od decenije posle, ako je suditi po reakcijama na festival, kao da se nije pomaklo napred, nego se i nazadovalo. Sam festival do ove godine uglavnom je privlačio pažnju profašističkih grupa, sa akcentom na pokret Zavetnici, čija je predstavnica Milica Đurđević Stamenkovski političku karijeru gradila na protestima protiv festivala, kaže za Novosti Sofija Todorović, programska direktorka Inicijative mladih za Srbiju.

Ove su se godine prvi puta protiv festivala, pored same Milice Đurđević Stamenkovski koja je u međuvremenu postala i ministarka u Vladi Srbije, oglašavali i potpredsednik vlade Srbije Aleksandar Vulin koji je izjavio kako da je on na čelu BIA-e ili MUP-a, kao što je bio, ne bi dozvolio gostima sa Kosova da pređu "administrativnu granicu", potom v. d. gradonačelnika Beograda Aleksandar Šapić koji je rekao da Grad neće dati dozvolu za korištenje javnih prostora, dok je aktuelni ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić pozvao organizatore da razmisle o otkazivanju festivala. Pre deset godina, dok je bio premijer, isti taj Ivica Dačić u javnom je prostoru – odnosno galeriji Kulturnog centra Beograd – posetio otvaranje izložbe "Bogujevci/Vizuelna istorija" o potresnim svedočanstvima dve sestre i brata Bogujevci o zločinu koji su 1999. počinili pripadnici Škorpiona u Podujevu. A takve teme su tačno ono na što se organizatori festivala fokusiraju.

- Desila se potpuna radikalizacija srpske političke scene i radikalizacija aktivnosti koje se podvode pod srpski interes - objašnjava Todorović, koja tu radikalizaciju povezuje sa različitim spoljno-političkim okolnostima.

Na prošlom festivalu održanom u Beogradu u maju 2020. direktorka udruženja Građanske inicijative Maja Stojanović rekla je da se dijalog između Beograda i Prištine ne vodi u Briselu, nego na festivalu. Todorović je podsetila da su tad dodeljene nagrade festivala dvojici predstavnika udruženja žrtava, misleći na srpske i albanske – "njihovi govori su bili dirljivi. Rekla sam da ako ova dva čoveka mogu zajedno da stoje i razgovaraju, da maštaju o boljoj budućnosti za decu, odakle pravo bilo kome da se na drugačiji način odnosi prema saradnji", pita se ona. Dodala je i da su njih dvojica prepoznali festival kao platformu na kojoj njihova priča može da se čuje, kao i da su posetioci festivala uz pomoć umetnosti mogli da saznaju kako je izgledao život na Kosovu tokom rata, "jer mi to ne znamo".

- Mislim da je kroz film puno priča i slika došlo i ovde. Imali smo različite razgovore i debate o trenutnim pitanjima i onome što trenutno muči i srpsko i kosovsko društvo i ono čime su opterećeni naši odnosi - pojašnjava Todorović.

Ono na šta posebno stavlja akcenat je i velik broj mladih volontera sa obe strane koje prvi put imaju prilike upoznati nekog sa one "druge" strane, što su, ističe ona, neverovatna iskustva koja menjaju živote, zbog čega veruje da festival treba organizovati. Ove godine je program planiran samo za 27. i 29. juna. Na vidovdanski dan 28. juna – koji je mnogima bio sporan, odnosno tvrdilo se da je festival namerno zakazan na Vidovdan kao i dane oko Vidovdana – programa neće biti. Tako su odlučili organizatori kako bi izbegli bezbednosni rizik. Naša sagovornica ističe da je posao policije da zaštiti sve učesnike, a "ako MUP ne može da radi taj posao, onda neka zabrane skup. Ja ne mogu na to da utičem, ali ako se u Srbiji zabrani razgovor o Kosovu i ako kažu da samo iz određenih centara smemo da dobijemo informacije, kako ćemo da mislimo i da pričamo. Bojim se da je to jako loša poruka - naglašava ona.

Ipak se nada da do toga neće doći, a ove godine se posebno raduje debatnom delu programa koji se zove "Normalizacija zabrane ili zabrana normalizacije".

- Zabrane su postale naša svakodnevnica. Odbijam bilo kakvu vrstu zabrane. To što ćeš zabraniti da nešto uđe u tvoj prostor, neće sprečiti da to postoji. Isto to mislim i o zabrani festivala ako se dogodi - zaključuje Todorović.