Ja volim Zagreb, od 1981. godine, kada sam bio vojnik u kasarni Maršal Tito. Kada sam imao posetu, odsedali smo u hotelu Dubrovnik. I od tada, kada god dolazim u Zagreb odsedam u ovom hotelu, koji mi čini boravak komfornim, jer mi je sve pri ruci.
Od ove godine ovaj hotel za mene ima i novo značenje – od kada sam pročitao poruku na društvenim mrežama istoričara Milana Radanovića, da 99 odsto Zagrepčana, ne zna da je prvi vlasnik hotela pre Drugog svetskog rata bila srpska porodica Milinov.
O tome nema podataka u prezentacijama hotela. Svetozar Milinov i njegovi sinovi Vojislav, Đorđe, Kosta i Nikola, ubijeni su u ustaškom logoru Jadovno, Svetozareva supruga Milica ubijena je u ustaškom logoru Slana na Pagu a jedan izvor pominje i njihovu ćerku takođe kao žrtvu logora Slana koja je silovana pred roditeljima.
Od ovog saznanja za mene dolazak u hotel Dubrovnik ima i novu simboliku, gotovo kao hodočašće i podsećanje na pogrom koji je počinjen nad srpskim i jevrejskim stanovništvom.
Jedan nemački umetnik pokrenuo je globalni projekat postavljanja takozvanih kamenova spoticanja, neki prevode kao spotaknice, koji se postavljaju ispred mesta odakle je u smrt odvedena porodica ili pojedinac sa osnovnim podacima.
Verujem da bi ispred hotela trebalo da stoji podatak o nevino stradaloj porodici Milinov i njihovoj tragičnoj sudbini.
Kada bi postavljale spotaknice za sve žrtve čiji je život okončan u kraškim jamama prelepog Velebita, verujem da bi bilo mnogo manje revizionizma, a mnogo više empatije sa žrtvama i njihovim porodicama.
Na žalost, mislim da se postavlja mnogo više kamenova spoticanja, čiji je cilj stvarno spoticanje u suočavanju sa prošlošću.
Hotel Milinov na zagrebačkom Trgu bana Josipa Jelačića danas je hotel Dubrovnik
Na ovoj prelepoj planini opevanoj u hrvatskoj nacionalnoj pesmi “Vilo Velebita” i na ovom strašnom mestu neopevanih zločina počinjenih od strane ustaške NDH nad mnogim hiljadama Srba i Jevreja, sećamo se nepojamnog stradanja brojnih nevinih žrtava – od Srema do Dalmacije, od Istočne Hercegovine do Podravine, od Semberije do Gorskog kotara.
Posebno iz Zagreba i odavde iz Like. Setimo se da su odvedeni od svojih kuća ne znajući ni kuda ni zašto. Odvedeni su da se ne bi znalo gde su i da se ne bi znalo što je s njima. Odvedeni i bačeni u bezdane velebitskih jama kao što je ova Šaranova jama.
Ovde sam u ime predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića, da bih se zahvalio Vama koji se ovdje okupljate u sećanju na pomorene Jevreje i Srbe, žene i muškarce, mlade i stare, siromašne i bogate, vernike i njihove sveštenike. Zahvalio bih Srpskom narodnom veću, Koordinaciji židovskih opština, episkopatima SPC-a i Savezu antifašističkoj boraca i antifašista na ustrajnom organizovanju ovog komemorativnog skupa.
Posebno bih zahvalio SNV-u na obnavljanju ovog spomeničkog kompleksa i svima iz državnih institucija koji su im u tome pomagali. Znam da to nije lak posao. Zato ću biti s vama i u septembru u Slani na Pagu. Da se i tamo vrati ploča sećanja na ubijene. Bilo bi značajno i ako bi bio obnovljen i spomenika u Gospiću, koji je srušen u isto vreme kada je u centru ovog grada srušen i spomenika Nikoli Tesli.
Da se izgradi Muzej posvećen žrtvama, kako bi svakoga dana a ne samo jednom godišnje nove generacije mogle da se informišu i edukuju, kako bi se smanjila srbofobija i smanjio prostor za revizionističke ideje.
Na kraju, bavim se nestalim u ratu devedesetih. Znam šta znače stradanja i patnja. Znam i ķoje su njegove posledice po međuetničke i političke odnose između Hrvatske i Srbije. Zato na ovom prostoru bezdanih jama nebrojenih žrtava koje nisu eshumirane i identifikovane, želim da istaknem tri stvari: sećajmo se ali ne sejmo mržnju; sudimo zločinima kao što je ovaj ali ne sudimo budućim pokolenjima; oslobodimo tereta krivice one koji nisu krivi, ali ne rehabilitujmo one, kao što su bili ustaše i NDH, koji su ovde i na drugim mestima ostavili istorijske tragove velikog i nepojamnog zločina.
Posvetimo se i pronalaženju, ekshumaciji i identifikaciji svih nestalih i iz rata devedesetih. To će biti veliki doprinos ne samo boljiim odnosima Srba i Hrvata u Hrvatskoj, već i odnosima Srbije I Hrvatske.
U toj misiji nam trebaju iskreni poticaji a ne spoticaji.
Ogromno je naše kamenje spoticanja, kako ono ovde, tako i ono na Slani, duboke su naše jame propadanja, kako ove ovde, tako i one koje proizvodi politika zaborava, negiranja i zloupotrebe Zato nam trebaju reči opomene i zalečenja. Na ovom i drugim mestima.
Neka je večni pomen nepobrojanim hiljadama žrtava sistema logora smrti Gospić – Jadovno – Pag!
Govor Verana Matića, specijalnog izaslanika predsednika Republike Srbije, na obeležavanju Dana sjećanja na žrtve u sistemu logora Gospić – Jadovno – Pag 24.06.2022.
