Srpsko narodno veće i Zajedničko veće opštine organizovali su juče u Vukovaru sastanak sa predstavnicima udruženja Protiv zaborava. Delegacija koju su činili predstavnici dve vodeće institucije Srba u Hrvatskoj saborski zastupnici Samostalne demokratske srpske stranke Milorad Pupovac, Dragana Jeckov i Boris Milošević, predsednik Zajedničkog veća opština Dejan Drakulić, politički predstavnici srpske zajednice s područja istočne Hrvatske i specijalni izaslanik predsednika Republike Srbije za rešavanje pitanja nestalih lica s Republikom Hrvatskom Veran Matić, pružila je povodom Međunarodnog dana nestalih osoba podršku članovima porodica nestalih i ubijenih osoba tokom ratnih dejstava devedesetih godina prošlog veka okupljenih u udruženje Protiv zaborava.

Saradnja institucija

Nakon sastanka, održana je konferencija za medije na kojoj su govorili Boris Milošević, Veran Matić i Dragana Jeckov.

- Za nas u SDSS-u je pitanje nestalih prvoklasno humanitarno pitanje. Cilj naše politike jeste da se pronađu svi nestali, bez obzira na nacionalnost i zato nećemo govoriti koliko je nestalih među većinskim narodom, a koliko je među pripadnicima srpske zajednice. Među govornicima danas je najčešća rečenica bila: "Nismo se daleko pomakli" ili "Nismo pronašli naše najmilije". Naravno da je nama to teško slušati i da saosećamo sa svima koji se prisećaju članova svojih porodica. Kao što sam rekla, jedan od zaključaka jeste da itekako treba ubrzati procese i ekshumacije i identifikacije i s tim u vezi je važno da to rade obe zemlje i nadležne institucije - rekla je Dragana Jeckov.

Predstavnici srpskih organizacija (Foto: SNV)

Istakla je da, bez obzira na nacionalnost, svaka žrtva treba da ima ime i prezime, jednako kao što i svaki zločinac treba da ima ime i prezime, a ne da se kvalifikuju i obeležavaju kolektivno.

- Veoma je važno da institucije počnu intenzivno surađivati. Kada je u pitanju SDSS i politika koju mi zastupamo, upravo u tom smeru ćemo i raditi i sigurno da ćemo biti spona kako bi svaki nestali i svaka žrtva dobili ime i prezime, a porodice mir, jer članovi udruženja Protiv zaborava više od 30 godina traže svoje najmilije i to je posebna grupacija o kojoj se retko ili uopšte ne govori - zaključila je Jeckov.

Jednak tretman

Saborski zastupnik Boris Milošević osvrnuo se na razgovor sa članovima Protiv zaborava.

- Razgovarali smo o onome što se napravilo tokom protekle godine i iskustvima koje smo imali kako bi u narednom periodu popravili stvari koje možemo pomaknuti na bolje. Svesni smo kako je iza zločina koji su počinjeni ostala nepravda, kao i podele među ljudima i mržnja, ali rad udruženja i političkih predstavnika ne može pristati na nepravdu, podele i mržnju. Nastavićemo, kao i do sada, da uvek ističemo stradanje i patnju hrvatskog naroda, da osudimo zločine i da tražimo da svaka žrtva ima jednak tretman i poštovanje - kaže Milošević.

Podsetio je da su pre desetak godina postojala dva popisa nestalih, jedan za Hrvate a drugi za Srbe, koji je kasnije postao zajednički.

- Važno je istaći da je u Hrvatskoj, kada je izašao prvi podatak o nestalima, bilo popisano oko 6.000 nestalih, a sada je taj broj 1.806, što je prema nekim svetskim standardima dobar rezultat, ali dok god postoji i jedan nestali treba biti uporan i tražiti ga. Dakle, posao nije završen - zaključio je Milošević.

Saradnja s drugim državama

Akteri pres konferencije složili su se da je neophodna saradnja između Hrvatske, Srbije i Bosne i Hercegovine.

- Danas sam ovde kako bih video šta možemo da uradimo da se potraga za nestalima efikasnije odvija. U proteklih nekoliko godina, kao specijalni izaslanik predsednika Republike Srbije, učinio sam koliko sam individualno mogao, ali moram da vam kažem da me je sramota koliko je malo napravljeno i sramota me je činjenice da postoji zastoj u identifikovanju i ekshumacijama, a čini mi se, i ozbiljan zastoj u potrazi. Prema podacima Republike Hrvatske, traga se za 1.806 osoba, kada se od tog broja oduzme 854 tela koja su ekshumirana i koja se nalaze u mrtvačnicama, dobijemo novu cifru od 962 nestala za kojima se traga i za koje je potrebno pronaći grobna mesta, ekshumirati i identifikovati. Ovaj broj od 854 tela koja se nalaze u mrtvačnicama jako dugo figurira u tom obimu i to je nešto što ne možemo da razumemo. Zbog čega toliko sporo ide identifikacija? To bi trebao da bude lakši deo posla, jer su već pronađena tela - naveo je Veran Matić nedostatke u procesu pronalaženja, ekshumacije i identifikacije nestalih osoba.

Dragana Jeckov (Foto: SNV)

Matić je kritikovao činjenicu da je između dve državne komisije - u vremenu proteklom između dva obeležavanja Međunarodnog dana nestalih - bio samo jedan sastanak u Zagrebu, i to u januaru ove godine. Tada su dogovorene radnje koje će biti urađene od kojih je, prema njegovim saznanjima, urađeno samo izviđanje terena u Daruvaru gde je prijavljeno grobno mesto ili grobnica i dogovoreno da se uradi ekshumacija, ali do toga za sada nije došlo.

- Dogovoreno je, po ko zna koji put, da se izvrši ekshumacija 12 grobnih mesta na kninskom groblju. Zna se koja su to mesta, ali ne zna se ko je u kojem. To je nešto što takođe nije urađeno, iako izgleda kao jednostavan posao. Zbog čega se ne daju podaci gde su ekshumirana tela, naročito u mestima u kojima žive Srbi, kako bi se - ako nema dovoljno DNA uzoraka od rodbine – pronašli rođaci i zatražili uzorci potrebni za identifikaciju? Postoji popis više od 30 grobnih mesta na kojima se nalaze tela 40 ili 50 žrtava, plus još oko 50 grobnih mesta koje su porodice prijavljivale. Kada se sve to ovako raščlani dobijamo sasvim drugačiju sliku od one koja izgleda kada kažemo da se traga za 1806 ljudi - zaključuje Matić, dodavši da još uvek nema političke volje da se ovo tretira kao humanitarno pitanje.

"Nije važno ko je ko, meni je žao svih"

Udruženje Protiv zaborava, čiji su članovi porodice srpskih civilnih žrtava rata od 1991. godine pa do kraja ratnih dešavanja, postoji od 2010. godine i osnovano je sa ciljem da se pronađu nestale osobe i unapredi saradnja sa svim institucijama u državi i svetu koje se bave ovim problemom.

- Svake godine pričamo jedno te isto, porodice traže svoje, nezadovoljni su, a političari s jedne i s druge strane prebacuju krivnju, dok ljudi pate bez obzira da li su Srbi ili Hrvati. Nije važno ko je ko, meni je svih žao i prema svima osećam empatiju. Čula sam na stotine priča i sa jednei sa druge i sa treće strane. Jako mi je žao jer su ti ljudi stari ljudi, polako odlaze, a nisu našli svoje nestale, da dostojno sahrane kosti i da imaju gde da zapale sveću, pomole se i polože cveće - priča svoja potresna iskustva predsednica udruženja Protiv zaborava Marica Šeatović, čiji je muž nestao u Novskoj 1991. godine gde je od hrvatske vojske ubijen sa još tri osobe.

Udruženje Protiv zaborava trenutno broji 25 žrtava, dok, zbog mogućih grešaka u ispravnosti podataka, ne žele pričati o broju nestalih članova porodica koje potražuju.

- Porodice jako pate i to je mukotrpan put svima koji iščekuju i imaju neku nadu. Radujem se kad vidim da porodice bar imaju nadu u to da će se nešto desiti - zaključuje Marica Šeatović.

Međunarodni dan nestalih osoba obeležava se 30. avgusta, a proglasili su ga Ujedinjeni narodi. U Hrvatskoj se ovaj dan sećanja obeležava od 2006. godine.